NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čvarenje na suncu

Umesto da isplata deviznih uloga počne od 1. jula, naprasno je odlučeno da štediše mogu dinarsku protivvrednost od 150 maraka dobiti odmah. Jedino nema dovoljno keša

      Nije lako u ovoj zemlji biti devizni štediša - prvo čovek mora godinama da čeka ne bi li se nekako dokopao svog novca tako da i bukvalno postane stari štediša, a potom, kad dođe vreme za isplatu, treba još nekoliko sati da se peče na suncu dok stigne na šalter i podigne svojih 150 maraka u dinarima i po kursu od 20 dinara za marku.
       Upravo tako se dogodilo u ponedeljak, prvog dana prevremene isplate. Bilo je, naime, predviđeno da isplata stare štednje, posle godinu dana odlaganja zbog bombardovanja, započne 1. jula ove godine, i to u devizama, osim ako štediša baš izričito ne zatraži da svoje sledovanje od 150 maraka dobije u dinarima. Onda je savezna vlada odredila stimulativni kurs marke od 20 dinara, umesto dotadašnjih šest, ali to nije, kao do sada, devalvacija, nego se ovoga puta to zove stimulacija. Potom je, na iznenađenje bankara kojima je pala na leđa isplata štediša, obznanjeno da oni koji žele da prime dinare mogu da ih podižu već počev od prošlog ponedeljka.
      
       Panika
       Tako je u poslovnim bankama nastala panika: Narodna banka prvo mesecima nije prihvatala njihove pokušaje da uplate deo koji su prema Zakonu o isplati devizne štednje dužne, a potom je iznebuha objavljen početak isplate. Problem sa odbijanjem uplata pravio je kurs od šest dinara, jer je očigledno planirana njegova korekcija pa bankama nije dozvoljeno da se izvuku za sitan novac. Pojedine banke su, kako su nam direktori objasnili u nezvaničnim razgovorima, predložile da isplaćuju štednju na sopstveni teret do nivoa svog duga, što su neke u ponedeljak i činile. Slavija banka, jedan od glavnih dužnika i sada filijala Beogradske banke, prvo je isplaćivala novac iz svog trezora, a kad ga je nestalo, službenici su otišli u Narodnu banku da uzmu nove količine. Tamo se, naravno, stvorila gužva jer su i iz ostalih banaka svratili istim poslom.
       Pred vratima banaka su još od ranog jutra počeli da se stvaraju redovi. Atmosfera je bila - usijana: na sred trotoara, po velikoj vrućini, mahom penzioneri očekivali su da im se neko iz banaka obrati i saopšti da li će se isplata uopšte nastaviti.
       "Od osam sati sam ovde, čekam svoj novac, imam ćerku trudnicu kojoj treba da odnesem lekove. Nisam ovakvom isplatom zadovoljna, ali moram da čekam da uzmem ovaj novac, jer nemam ni dinara u kući, nemam sredstava za život i onda mi i ovo znači", odgovara Magdalena Cvetanović na pitanje zašto je požurila da podigne novac. Nije zadovoljna ni Simona Janković, takođe penzionerka, ali joj je došlo "kao spas u finansijskim nevoljama". Gone je, kaže, iz meseca u mesec da plaća račune: "Uopšte nemam odmora od finansijskih nevolja. Spremna sam da čekam ceo dan, da podignem to malo što mi sleduje, ako stigne novac. Pošto nas ne puštaju unutra, gde radi erkondišn i gde je vrlo prijatno, nego ovde cvrčimo pod zvezdom, pitali smo čoveka za vezu, pa nam je preneo da su obavešteni da će novac stići", kaže gospođa Janković.
       "Svi mi znamo da ni ovaj kurs od 20 dinara nije realan, ali kako godinama nije isplaćivano ništa, ovo treba uzeti, jer od deviza, mislim, nema ništa. Kako vreme prolazi, može samo marka na crno dalje da skače", kaže Predrag Živadinović, jedan od retkih mladih štediša u redu ispred banke.
       Vojislav Predić, direktor Slavija banke, kaže za naš list da će se isplata, uprkos početnoj žurbi, nastaviti i narednih dana, tako da on ne vidi razloga za nervozu i navalu štediša. Neke su banke preko vikenda uspele da nabave dinare tako da su počele isplatu bez zastoja. Slavija banka nije imala dovoljno gotovine, ali će je dobiti.
      
       Gotovina
       Upravo u gotovini je, upozoravaju ekonomisti, glavni problem: za isplatu celokupnog duga u ovoj tranši potrebno je 183 miliona maraka, ili nešto više od 3,6 milijardi dinara po "stimulativnom" kursu. Kako je sada ukupna novčana masa, kaže ekonomista Mlađan Dinkić, negde oko 18 milijardi dinara (bez obzira što viceguverner Ratko Banović tvrdi da je manja), jasno je da bi štampanje ovolikog novca samo za isplatu štediša izazvalo katastrofalan udar na cene: "Država nema dovoljno deviza da isplati sve štediše. Biće veoma zanimljivo videti kako će da izmire taj dug. Ja savetujem štedišama da podižu uloge po kursu od 20 dinara što pre, jer ako za mesec dana ne budu isplaćivane devize, kako je rečeno, crni kurs će verovatno porasti pa će još više da izgube. Vlast ima dve mogućnosti: ili da odugovlači i odlaže isplate, ili da emituje novac pa da izazove inflaciju", kaže Dinkić.
       Inflatorni udar neće se osetiti odmah, smatra Dinkić, jer je pripremljeno oko 700 miliona dinara za početni nalet. Savezni ministar finansija Dragiša Pešić izjavljuje kako je za isplatu do sada obezbeđeno 300 miliona dinara, što bi, prema njegovoj računici, "trebalo da bude dovoljno".
       Naše pitanje da li je moguće da banke na sopstveni teret isplaćuju štednju pa da im država taj novac, kad bude imala, vrati, naišlo je na nepodeljeno užasavanje bankara. Svi naši sagovornici, koji ni slučajno ne žele da javno iznose svoje mišljenje, svesni su da država nema dovoljno novca za isplatu štednje, ali nemaju ga, kažu, više ni oni. Dovoljno su do sada davali, bez ikakvih normalnih, u svetu ustaljenih bankarskih kriterijuma pa su zato dovde i došli.
       Onaj ko je tvrdoglavo insistirao na sopstvenoj koristi i napadno isticao bankarsku logiku nije baš najbolje prolazio. Najplastičniji dokaz je AIK banka iz Niša, čiji je slučaj poučan i ponovo aktuelan. Ova banka bila je do pre tri godine jedna od najuspešnijih u zemlji, sve dok nije pokušala da naplati, zajedno sa pripadajućim kamatama, kredite od "najstarijeg lista na Balkanu". Presude u korist banke doneo je Privredni sud, Viši privredni sud. Ali, umesto naplate duga, direktor banke Ljubiša Jovanović je optužen da je falsifikovao i pravio fiktivne ugovore, nije platio porez i tako je, prema rečima advokata Save Anđelkovića, zastupnika optuženog direktora i još dve njegove saradnice, Verice Trifunović i Jelice Marjanović, počela hajka. Oduzeti su im pasoši bez rešenja o oduzimanju mada je gradski Zavod za veštačenje Beograda utvrdio da ne postoji nikakva krivica. Opštinski javni tužilac iz Niša i Krivično veće Opštinskog suda u Nišu ovaj nalaz nisu uvažili, a u međuvremenu "finansijski moćnici" kako se izrazio Anđelković, bacili su oko na ovu banku i njen kapital.
      
       Hajka
       Kako je uto došao rat i vanredni uslovi, banka je po kratkom postupku pripojena Beogradskoj banci, tako da je njena direktorka Borka Vučić potraživanje zamenila za akcije najstarijeg lista. U međuvremenu je i AIK banka, kao članica Beogradske banke, postala nelikvidna. Na kraju, pre nekoliko dana, njen direktor Ljubiša Jovanović je, zajedno sa svojim saradnicama, oslobođen odgovornosti i proglašen nevinim. Da apsurd bude veći, tužba je povučena na osnovu istih dokaza i nalaza veštaka koji nisu svojevremeno uvaženi kad je pokretana.
       Suvišno je i pominjati da akcionare AIK banke ne samo da niko nije ni pitao da li žele bilo kome da se pripajaju, nego se njihovo izričito odbijanje ignoriše. Isti je slučaj sa zamenom potraživanja za akcije dužnika.
       Time se, generalno, kompromituje jedna u osnovi prihvatljiva ideja, koju je izneo prof. dr Đorđe Đukić, predsednik Odbora za kreditno-monetarni sistem Savezne skupštine, o zameni potraživanja banaka za akcije preduzeća dužnika. Suština je u tome, kaže za naš list dr Đukić, da je ova zamena dobrovoljna samo ako se banka za to opredeli, u dogovoru sa dužnikom, a nikako obavezna i prinudna.
       Dok pojedini bankari ovu inicijativu prihvataju kao "u osnovi dobru", drugi se pitaju "šta će njima propalo preduzeće da oko njega lupaju glavu, kad oni vode banku čiji je posao da daje novac i naplaćuje kamatu". Istu logiku primenile su, svojevremeno, i sadašnje stare štediše, pa su došle u fazu "daj šta daš". Ili, kako se izrazila jedna penzionerka iz pomenutog reda: "Država daje koliko može, ne možemo dušu da joj uzmemo." Tako očigledno smatra i država, odnosno vlast. Zato je i stare štediše uključila u svoju predizbornu kampanju.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu