|
Od vlasti u Srbiji traži se da budu neutralna prema crnoj Gori i da se Vojska Jugoslavije ne angažuje ukoliko dođe do odvajanja, u koje javno mnjenje Srbije sve manje veruje
Nije preterano reći da se Crna Gora u ovom trenutku ispostavlja kao potencijalno najopasnija žarišna tačka u Evropi. To je bio razlog da u junskoj telefonskoj anketi NIN-a proverimo poglede stanovnika Srbije na aktuelna srpsko-crnogorska previranja. Pitanje u telefonskoj anketi NIN-a, koje po treći put za godinu dana postavljamo: "Da li će Crna Gora ostati u Jugoslaviji ili će se osamostaliti?", pokazuje da se broj onih koji su u novembru 1999. godine mislili da će se Crna Gora osamostaliti sada prepolovio. Posle eskalacije separatističke kampanje u drugoj polovini 1999. godine, crnogorsko rukovodstvo polako smiruje inicijativu. Nema više onako krupnih poteza kao što je uvođenje dvovalutnog sistema, niti se više preti referendumom, još samo da nije lokalnih izbora u Podgorici i Herceg Novom, atentata i tuča...
Sva ova politička kolebanja dosledno prati i reakcija javnog mnjenja Srbije. Oni koji misle da će Crna Gora ostati u Jugoslaviji uglavnom svoje tvrdnje zasnivaju na etničkim razlozima: "Mi smo jedan isti narod", kao što je to rekao Dejan Lolić, student iz Kastrata kod Kuršumlije, ili kao što kaže Petar Đurković, poštar u penziji iz Blaca: "Srbin je isto što i Crnogorac". Često je i uslovljavanje: "Ostaće samo ako dođe do promene vlasti", kako kaže Rajko Anić, tridesetsedmogodišnji ekonomski tehničar iz Orašca. Gordana Miodragović, domaćica iz Vrnjačke Banje, jednostavno misli da Crna Gora neće moći bez Srbije.
S druge strane, mišljenje onih koji govore da će se Crna Gora osamostaliti više izražava očaj unutarsrbijanskom situacijom: "Ako su pametni, to će uraditi", kaže kuvarica iz Vrnjačke Banje ili kako rezignirano govori domaćica iz Poćute kod Valjeva: "Ko bi sa nama ostao." Mašinbravar iz Beograda uslovljava: "Neka idu, samo neka vrate ono što je naše."
Referendum
Režim u Srbiji, osim jalovog oslanjanja na Crnogorce stacionirane u Beogradu, počinje polako da ulazi na crnogorski teren, što kroz posete delegacija i gostovanje na predizbornim mitinzima, što kroz najave/pretnje da će i Milošević lično doći u Crnu Goru. Na naše pitanje: "Kakav stav prema Crnoj Gori treba da zauzme vlast u Srbiji, da se suprotstavi odvajanju, da bude neutralna ili da sama inicira odvajanje?", ubedljiva većina sugeriše da nije za akciju, odnosno da je najbolje biti neutralan - 61,5 odsto, dok 24,5 odsto traži da se vlast suprotstavi eventualnom pokušaju odvajanja, a svega 4,5 odsto ide dotle da zahteva da srpski režim sam inicira odvajanje.
Demokratski stav iskazuje tridesetjednogodišnji ekonomista iz Vladičinog Hana: "Neka narod odluči." Suprotstavljanje separatizmu traži službenica iz Jelašnice kod Surdulice ispostavljajući račun Crnogorcima: "Moj muž je godinama odvajao doprinose za izgradnju Crne Gore. Sad kad su sve izgradili oni bi da se otcepe. Pa ne može to tako."
Iako se od režima traži da ništa ne preduzima, imajući valjda u vidu iskustva sa njegovom teškom i nezgrapnom rukom, građani Srbije daju sebi na volju da su pametniji i uspešniji pa žele da se izjasne na referendumu. U odnosu na novembar 1999. godine, stav o referendumu vrlo malo se promenio - oko polovine ispitanika bi rado glasalo o ostajanju u zajedničkoj državi sa Crnom Gorom. Ovo je, ipak, znatno veliki procenat ako se ima u vidu nepoverenje građana prema demokratskim institucijama glasanja i izbora. Tako dvadesetsedmogodišnjak iz Vlasotinca tvrdi da referendum nije potreban jer je "uvek izmanipulisan. Nije narod navikao da razmišlja svojom glavom". Gordana Đukić, mašinski tehničar iz Kragujevca, takođe nije za referendum jer, kako kaže: "Mi nemamo ništa sa njima." Laborant iz Beograda je protiv referenduma u Srbiji jer "to Crna Gora treba da odluči".
Oni koji su za referendumsko izjašnjavanje uglavnom ne obrazlažu svoj stav. Poljoprivrednik iz Srbobrana jednostavno kaže: "Pa ne mogu samo oni da odlučuju." Za referendum je i domaćica iz Odžaka koja vešto varira poznatu poslovicu: "Jedna lasta ne čini gnezdo."
Koren straha od separatizma je pre svega u neposrednoj opasnosti od izbijanja oružanog sukoba, a manje u državno-pravnim posledicama ovog čina. Iskustvo građana na ovim prostorima je u tome vrlo jasno i surovo. Na pitanje: "Da li bi pokušaj odvajanja Crne Gore od Srbije prošao mirno ili bi izazvao oružani sukob?", čak 41 odsto anketiranih pretpostavlja da bi izbio oružani sukob, dok 54 odsto misli da bi sve prošlo mirno. Pri tom, sve je manje onih koji smatraju da bi to bio samo unutarcrnogorski sukob.
Sukob
Vladimir Ugrinović, metaloglodač iz Kragujevca, kaže da će izbiti sukob jer: "Vladajućim partijama to odgovara". Biće sukoba "to nam je u biti, ne dozvoljavamo nikome ono što želi, a ni mi sami ne znamo šta hoćemo", kaže ekonomista iz Lukavice. "Kod nas se ništa ne rešava mirnim putem", kaže pravnik iz Beočina. Mnogi misle da je potreba za vanrednim stanjem generator sukoba. "Da bi se tražilo vanredno stanje", kako govori medicinska sestra iz Šašinaca kod Sremske Mitrovice. S druge strane, učenik iz Kragujevca, kome je blizak JUL, tvrdi da će sve proći mirno jer "država ne bi dozvolila sukob". Student iz Doljevca se uzda u bratstvo Srba i Crnogoraca kad kaže: "Niko neće da udari na svoga." Vajar iz Beograda misli da sukoba neće biti "zato što ima više Crnogoraca u Srbiji nego u Crnoj Gori". Portir iz Novog Pazara procenjuje da će sve proći mirno jer "nema ko da ratuje".
Pitanje "Da li Vojska Jugoslavije treba da interveniše ukoliko bi se Crna Gora odvojila?" potvrđuje da je malo kome do ratnih scenarija. Među građanima ne postoji želja da se ratuje, već da se, ako do odvajanja ipak dođe, sve mirno završi. Čak 83 odsto anketiranih je protiv angažovanja armije u ove svrhe, a svega 12 odsto misli da bi vojska trebalo da interveniše i na silu zadrži Crnu Goru u federaciji.
Domaćica iz Valjeva smatra da vojsku treba ostaviti po strani: "Žive ljudi u braku 50 godina pa se rastave. Pa šta." Marko Savić iz Smedereva kaže: "To je i njihova vojska i ako hoće da idu - neka idu." Neki su protiv intervencije "zato što bi to izazvalo sukob širih razmera", kao što pretpostavlja nezaposleni pristalica Demokratske stranke i Građanskog saveza iz Vlasotinca.
I oni koji misle da treba angažovati Vojsku Jugoslavije imaju svoje argumente - "Crna Gora je za vreme Drugog svetskog rata učinila veliku uslugu učestvujući kroz sve borbe, pa zato Srbija treba da pomogne Crnoj Gori u očuvanju zajednice", iznosi svoju originalnu misao Vukašin Petra Nešić, major u penziji iz Držine kod Pirota. Radnik iz Vrbasa takođe je za intervenciju vojske uz paradoksalno obrazloženje: "To je jedini garant mira."
Posledice
Iskustvo prethodnih odvajanja izgleda da je uticalo na građane Srbije, odavno više niko ne govori da Srbija nije izgubila nijedan rat, odavno se nije čulo ono: "ako ne znamo da radimo znamo da ratujemo". Naprotiv, ako više od 90 odsto anketiranih odgovori da u slučaju da se Crna Gora odvoji treba odmah uspostaviti normalne susedske međudržavne odnose, to onda nedvosmisleno ukazuje da je vreme ratova, bar za običan narod u Srbiji, prošlo.
Međutim, odvajanje Crne Gore od savezne države bi svakako izazvalo mnoge posledice. Sporno bi bilo i samo ime države i tu su glasovi u našoj anketi gotovo podeljeni - nešto više od polovine je za promenu naziva dok 43 odsto je istrajno vezano za naziv Jugoslavija.
Isto kao za prognozu da li će se Crna Gora otcepiti, tako i za pitanje da li se izlaskom Crne Gore iz Jugoslavije povećava opasnost da se i Kosovo otcepi, naglo padaju pesimističke slutnje u odnosu na period od pre šest meseci. Sada 48,5 odsto anketiranih smatra da se odvajanjem Crne Gore uvećava i opasnost od odvajanja južne srpske pokrajine, naspram 76 odsto onih koji su tako mislili u novembru prošle godine. Razlozi za ovakvo kretanje javnog mnjenja mogu se naći u činjenici da sve više ljudi misli da je Kosovo već izgubljeno i da događaji tamo teku svojim tokom na koji Srbija nema uticaja. Međutim, ipak je za ovakav obrt presudno to što je crnogorska separatistička kampanja imala diskontinuitet i nije eskalirala.
Neki posebno veliki animozitet Srbijanaca prema Crnoj Gori ne postoji. Odnosi nisu opterećeni mračnom prošlošću, naprotiv, zato je svaka paralela sa razvojem događaja po uzoru na hrvatski ili bosanski model pogrešna. I pored svih teških reči koje razmenjuju rukovodeće garniture iz obe republike, građani Srbije bi i dalje rado letovali u Crnoj Gori. Njih 70 odsto bi tamo, uprkos vanpolitičkim, tačnije ugostiteljskim, razlozima, potrošilo svoje vreme i novac samo kada bi ga imali. Emocije Srbijanaca prema Crnoj Gori su iskrene - 79,5 odsto bi žalilo kada bi ostalo bez druge federalne jedinice, a manje od petine bi bilo ravnodušno.
Prividi
Lokalni izbori u Podgorici i Herceg Novom su, posle neuobičajenog za proleće zatišja, razbudili uspavanog demona. Počeli su mitinzi, a čim se pojavi narod na ulicama to je već zona visokog rizika. Ovi izbori, naoko lokalni, izgleda da se nimalo ne bave komunalnim problemima, već, ni manje ni više, Jugoslavijom i srpstvom, da ne kažemo jugoslovenstvom. Pogled iz Srbije kaže da će pobedu na ovim izborima odneti pristalice Mila Đukanovića, kako prognozira 49,5 odsto anketiranih građana Srbije, naspram 34,5 odsto onih koji misle da će uspešnije biti pristalice Momira Bulatovića.
Jedna od stvari koja nas čvrsto vezuje za Crnu Goru je i zajednička Crkva. Registrovanje Crnogorske pravoslavne crkve je pokrenulo razdor i po duhovnoj vertikali. Više od polovine anketiranih smatra da ovoj verskoj zajednici nije trebalo dozvoliti rad, a samo 14 odsto anketiranih je liberalno prema odluci crnogorskih nadležnih organa. Međutim, razdor i u ovome crnogorski režim je malo "usporio".
Prosto je začuđujuće koliko se pogled građana Srbije na Crnu Goru razlikuje od izjava vodećih ljudi režima u Srbiji. Iako nije sasvim jasno kako je to moguće, to je sve češća pojava. Naći će se neko ko će nas uveriti da je to samo privid.
ZORAN M. MARKOVIĆ
|
NIN-ova telefonska anketa
U subotu 3. juna 2000. godine Istraživački centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 146, što je, iako nešto više od uobičajenog nivoa, s obzirom na aktuelne društvene uslove prihvatljivo.
Anketarsku ekipu su činili: Bojana Janićijević, Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Ana Vujnović, Marija Vidaković, Slađana Dragićević, Ksenija Janićijević, Renata Šuman, Emilija Petković, Andrijana Kokotović, Miša Ristić i Snežana Ranđelović. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.
Autor istraživanja:
ZORAN M. MARKOVIĆ |
|
