Ne bih se složio da je samo naša, ovakva kakva je (slavohlepna, sklona takođe mutnim radnjama i reketu, posvađana i bez jasnog koncepta šta u stvari treba da radi) opozicija gubitnik. Gubitnik je, i to ne od pojave Slobodana Miloševića nego, rekli bismo, još od vremena turskog ropstva, čitav srpski narod!
       Zašto prećutkujemo da je u čitavoj novijoj srpskoj istoriji, i to kod vajnih Srba "demokrata", opozicija pobedila samo jednom na izborima i to koje je namestio kralj Milan jer mu se vladajuća partija nije sviđala? Ko se, braćo Srbi, odupro tom navodno srbomrscu Titu, a da su to svi, od Leke Rankovića i Pere Stambolića do predsednika najmanje opštine učinili, prihvatio bi on i te kako da razgraniči Srbe i Hrvate, ne bi tek tako postali kao nacija muslimani, ne bi bilo možda ni Golog otoka... Koliko se srpskih seljaka usprotivilo oduzimanju zemlje, jesu i vlasnici fabrika pružali otpor? I još nešto: zašto ne priznamo da je tzv. avnojevska podela Jugoslavije izvršena u stvari još pod Karađorđevićima: namesnik Pavle je od nekadašnjih banovina stvorio Hrvatsku i tada je, prvi put u istoriji, Baranja data Hrvatskoj!
       Mi Srbi i te kako bi trebalo da priznamo i mnogo šta drugo. Da smo jednostavno podigli guzu i ispraznili Liku, Baniju, Kordun, Bosnu, Hercegovinu, a u novije vreme za dobre pare ustupali Kosmet Albancima!
       Dakle, za razliku od ratobornih Francuza, Nemaca, Engleza, mi čekamo da nam neko drugi nešto reši! Nije lako, a nigde to nije salonska igra, boriti se za smenu vlasti. Zar je neko drugi jurišao umesto Francuza na barikade u prekretničkoj Francuskoj revoluciji? Zar se i danas ne drma stolica svakom vlastodršcu u Evropi, pa i u Americi, zar Kol, kancelar ujedinitelj pod čijim rukovodstvom je Nemačka postala velesila, nije sada takoreći pred zatvorom i teškom brukom? Ko je, braćo Srbi, sklon ulizištvu i stvaranju mitova, mi ili taj Zapad koga mi, u zamenu za već zaboravljene Turke, smatramo dežurnim krivcem? Zašto mi sebe obmanjujemo da svi vole Albance, kad dobro znamo da se narodi svuda u svetu sukobljavaju?
       Koga u stvari predstavlja naša današnja opozicija? Upravo nas, Srbe. Pa zar nismo baš mi ispevali sve pesme o "ljubičicama" našem voljenom Titu, a ne njegovi Hrvati? Zar smo zaboravili da su baš Albanci na magarcima i psima ispisivali još za njegovog života njegovo ime? Zar nam je šiptarski univerzitet u Prištini osnivao samo Tito ili su tamo, privučeni dobrim zaradama, trčali beogradski profesori...
       Srpski narod, i to zamašan njegov deo, ljubi i jedino poštuje vlast. To sadašnja pozicija i posebno Predsednik izuzetno dobro znaju i, naravno, koriste: stotine hiljada polutana čak i voli što im teče radni staž i prima siću jer radi druge stvari, većina gastarbajtera izigrava u Srbiji šeike, čak i s platama od kojih se u Nemačkoj jedva živi, šta fali stotini hiljada policajaca ili podoficira koji zarađuju duplo više nego lekari, profesori, sudije?
       Naša opozicija, s jedne strane, uopšte ne poznaje ono što se zove "gluvi barut", srpski narod, a onda ili ne ume ili nema čistu savest da se žrtvuje za demokratske ideje!
       Čujte Srbi, što bi rekao Arčibald Rajs, prestanite da lažete sami sebe! Tek onda će vam granuti novi dan a i doći vam u goste pravi prijatelji...
      
       Dr MILENKO MIRKOVIĆ,
       Beograd