Stvarnost razvijene i ekonomski moćne Evrope je, ambijent ludusa, hedonizma i takmičenja, tvrde sociolozi

      (Od dopisnika NIN-a iz Madrida)
      
       U nedeljnim jutarnjim satima, negde pred podne, uz treću kafu, lepo se može sedeti u nekom od hiljade madridskih restorana i iz neizbežnih novina pročitati uobičajena vest da je španska policija zaplenila nekoliko tona hašiša, stotinak kila heroina i kokaina na nekom brodu u Galiciji ili desetine hiljada tableta proizvedenih u kakvom kamionu - pokretnoj laboratoriji. Digne li se oko sa takvih vesti, kroz prozor se često mogu videti jata mladih, jedva punoletnih ljudi u laganom hodu i bučnom razgovoru.
       Samo onaj ko to ne želi, neće videti nikakvu vezu između ovakvih vesti u novinama i ovakvih grupa mladih. A ona je direktna, čvrsta, najgore od svega, izgleda trajna. Jer, one tone droge, svake vrste i kvaliteta, koje neumorna policija otkriva, oduzima i uništava, namenjene su uglavnom ovom mladom svetu. Jednako kao i one koje ne bivaju otkrivene i koje stižu do njih. Da je ovih drugih u zastrašujućem broju, govori poslednji izveštaj državne komisije za borbu protiv droge. Iz njega se takođe može saznati da su mladi Španci (između 14 i 29 godina) po "odanosti" drogama bez premca u Evropi.
       U tom izveštaju se još tvrdi da je 41 odsto Španaca starih od 15 do 29 godina bar jednom "usnifalo" crtu kokaina, 6 odsto to čini uredno; 37 odsto njih (oko tri miliona duša) provelo je ili obavezno provodi noć igrajući u ritmu ekstazisa a svaki treći dobro se napije bar jednom nedeljno. Dalje raščlanjena, ova statistika daje ovakvu sliku; 18 odsto mladog sveta proguta bar tri tablete za noć; 10 odsto se odlučuje za jači koktel -alkohol+kanabis+tableta+kokain, kao niko u Evropi; sa četrnaest godina se popije prva čaša, sa šesnaest se prvi put "duva"; LSD stiže u sedamnaestoj godini života a tableta zajedno sa punoletstvom; 22 odsto svih poziva koje hitna pomoć primi, vezano je za nekontrolisanu upotrebu kokaina. No, iako je "tvrda" droga u punom usponu, lider je, van sumnje, alkohol; 90 odsto mladih ga "troši"; 50 odsto je bar jednom vozilo ludu trku automobilom u pijanom stanju ; 36 odsto pod uticajem druge droge a 10 odsto ih je imalo saobraćajni udes uzrokovan nečim od navedenog.
       Dani opšteg "uživanja" jesu petak i subota (nedelju ko izdrži) dok se u radne dane skuplja energija za novi vikend. I novac - samo gram koke košta od sto do sto pedest DEM. Cifra velika za 99 odsto mladog sveta. No,"rešenje" postoji: sve je više tog istog sveta koji svoju opasnu "strast" plaća preprodajom droge, što samo otvara novi, bezgranično veliki krug "rasturača". Radi se o prodaji "na malo", ali oni koji sede na vrhu ovakve "piramide" znaju kakvi su njeni vrtoglavi finansijski rezultati. I kolika je nemoć policije.
       Psiholozi, sociolozi, policija i ostali koji su sačinili ovaj izveštaj, na neizbežno pitanje zašto se sve ovo događa, dobili su, uglavnom, jednu vrstu odgovora: "Pijem i uzimam drogu da se za vikend izigram, provedem i opustim od svakodnevnog pritiska." Sudeći po tome, od "seksa, droge i rokenrola", samo je srednji deo (nikako ne vezivati za zlatnu sredinu) "trilinga" u usponu jer, za ona druga dva, treba više šarma, znanja, snage i vremena a da pri tome uspeh nije zagarantovan. USPEH - prava reč koju su španski sociolozi obeležili kao izvor nezaustavivog širenja droge. Treba biti uspešan, odmah, u svemu i bar sto odsto. Makar to bilo samo za vikend. A ništa tako trenutno ne daje unutrašnji osećaj uspeha i moći kao dobra tableta, crta koke ili litar jakog alkohola. Sve to zajedno u istom telu čini od njega neumornog i neviđenog "kralja" scene. I ko onda da misli na strašne posledice koje će svakako stići sutra, kad je to sutra beskrajno daleko.
       Pripadnici Nacionalne komisije za borbu protiv droge upozoravaju, objašnjavaju, mole da se ovome odmah stane na put. Rešenja verovatno ima ali ono, tvrde oni, nikako nije u zatvaranju barova i diskoteka ili bar u skraćivanju njihovog, gotovo non-stop, radnog vremena, kako to traže asocijacije nesrećnih roditelja. To bi problem samo sklonilo sa vidnog mesta u kakav mračni ugao gde bi, potom, sve bilo još gore. Kao prvi pravi korak u borbi protiv droge, smatraju, jeste razumevanje da droga nije pouzdano sredstvo za beg od stvarnosti. Droga je sama stvarnost. A stvarnost razvijene i ekonomski moćne Evrope je ambijent ludusa, hedonizma i takmičenja, tvrde sociolozi. Živeti, i to iz sve snage, taj socijalni hedonizam košta i ponekad se i na ovakav, samouništavajući način mora plaćati. Koliko dugo - niko na zna.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ