NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Heroji kubanske muzike

Ruben Gonzales je star, zaboravio je pesmu sa kojom otvaramo koncert i počeo je drugu, razvijajući je do kraja

      Osnivač i vođa Afro kuban ol stars (Afro Cuban All Stars) orkestra i suosnivač Buena Vista soušl klab (Buena Vista Social Club) projekta Huan de Markos Gonzales (Juan De Marcos Gonzales) nastavlja svoju misiju prikazivanja svetu različitosti, vitalnosti i celine kubanske muzike. U sklopu promotivne turneje njihovog drugog albuma "Distinto, diferente", orkestar kubanskih muzičkih zvezda sviraće 27. juna u Beogradu, na tašmajdanskom stadionu. Intervju sa Huanom de Markosom koji NIN donosi, deo je predstavljanja kubanskog muzičkog nasleđa, što ovaj muzičar smatra svojom misijom.
       - Još od 1985. godine imao sam ideju da okupim ljude različitih generacija da sviraju muziku kojom sam se celog svog života bavio, kao što je kubanski son i srodni žanrovi. Tako sam krajem 1995. počeo da okupljam muzičare za ovaj orkestar. Moja ideja je da Afro Cuban All Stars pokušaju da rekonstruišu sve te različite kubanske žanrove. To je vrlo nacionalni pristup. Naš repertoar je svojevrsno putovanje kroz različite stilove i zbog toga muzičari nisu stalni. Menjaju se od koncerta do koncerta, od turneje do turneje. Generalno, voleli bismo da pružimo priliku većini kubanskih muzičara da se izraze.
       Huan de Markos izričit je u tvrdnji da je Kuba veliki izvor talenata:
       - Glavni razlog je to što su Kubanci velika mešavina. Ovde su ljudi sa svih strana kreirali naš identitet, našu naciju. Prvo, imamo veliki uticaj Afrike, ali ne uopšteno, ili jednog određenog plemena, već mnogo različitih afričkih kultura. Setite se samo da su Arapi veoma dugo snažno uticali na Afriku. Dakle, imamo i arapske i afričke elemente na Kubi, kao i prisustvo evropske kulture. Ta mešavina nas je pripremila da budemo najvažniji izvor talenata popularne muzike, ne samo u Latinskoj Americi već i u svetu. Mi ovde imamo više od trideset stilova popularne muzike, apsolutno različitih, i morfološki i muzički.
       Kako ste počeli da se bavite muzikom?
       - Počeo sam da se zanimam za muziku kada sam imao svega deset, jedanaest godina. Prvo sam studirao na jednoj od vrhunskih škola za kompozitore na Kubi, a onda sam počeo da učim klasičnu gitaru sa Visentom Gonzalesom, jednim od najvažnijih kubanskih učitelja. Učio sam četiri i po godine, a onda sam zbog svog oca napustio muziku. Za njega, biti muzičar u popularnoj muzici, na duže vreme, nije bila prava karijera. Tako sam otišao na koledž pa na univerzitet, na neku vrstu studija poljoprivrede. Tu sam proveo oko pet godina i negde u to vreme grupa mojih prijatelja odlučila je da osnuje bend koji bi radio bez štetnog uticaja stranih kultura. Tako sam počeo da sviram u toj amaterskoj grupi. U muziku sam se vratio sredinom osamdesetih usavršivši svoje znanje o muzici, učeći mnogo o komponovanju, aranžiranju, harmonijama i takvim stvarima. Od 1989. postao sam profesionalni muzičar. Radeći godinama kao amater, više od deceniju imao sam ideju da napravim album sa vrhunskim zvezdama pedesetih, koji nisu imali mogućnosti da rade jer su ih bili potisnuli mlađi muzičari i glavne izdavačke struje.
       Kako je nastao Afro Kuban Ol Stars projekat?
       - Njorld Circuit izdavač mi je 1996. dao mogućnost da okupim ovaj bend i snimim sa njima prvi album. Kao aranžer, pokušao sam da povratim taj zvuk velikih kubanskih orkestara koristeći muzičare različitih generacija. Album je bio uspešan, svi su bili iznenađeni vrstom muzike koju smo svirali i nedavno smo završili ovaj drugi album i nadam se da će takođe biti uspešan. Ne ekonomski, već kulturno. To će biti sjajna stvar i to je veoma bitno. Radim uglavnom zbog svog interesovanja za kubansku kulturu, našu muziku i moju zemlju. Prvi album je bio posveta pedesetim, najviše starijim generacijama kubanskih sonerosa. Drugi album je više posveta muzici tog vremena. "Distinto diferente" je naziv albuma, što znači jedinstveno različito. Danas je teško naći zaista originalne muzičare. Nema različitosti i svi zvuče isto. Otud naziv tom albumu, jer to zaista zvuči jedinstveno kubanski a opet je van svih tih tokova moderne kubanske dens muzike.
       Koju vrstu muzike svirate na novoj ploči?
       Na albumu idemo od, na primer, vrlo trajbal, plemenskih stvari, pa sve do onoga što moderne generacije zovu timba, što je vrsta spajanja nekih kubanskih elemenata sa elementima američke muzike. Za timbu je vrlo karakteristična, na primer, repetitivnost mambo sentenci.
       Gvahida je vrlo poznata pesma koju mi izvodimo na veoma moderan način. Tu sam izmenio neke note tako da zvuči malo različito, modernije. Onda zastupljeno je mnogo različitih trendova i zato je ovo pravi kubanski album. Koristio sam nasleđe celokupne kubanske muzike ovoga veka, makar sam to pokušao.
       Jednu od pesama koju smo snimili je i "Banson", posvećena Rubenu Gonzalesu. Jednom smo svirali u Montereju. Znate, Ruben je vrlo star. Izašao je na binu i trebalo je da svira pesmu kojom uvek počinjemo koncerte, ali je zaboravio kako ide. On je, ipak, genije. I počeo je neku drugu staru pesmu kao uvod, razvijao je celu stvar sve do kraja. Tako smo se izvukli.
       Jednu kompoziciju posvetili smo kubanskoj naciji, svojevrsnom ujedinjenju svih naših ljudi, nezavisno od toga gde žive. Vreme je da prestane naša razjedinjenost - našeg naroda u Majamiju, u Evropi, Kubanaca na Kubi... Mi smo jedna nacija s istim identitetom.
       Da li ste snimili ploču sa starim muzičarima poznatim iz Buena Viste ili ima i novih?
       - Ljudi treba da znaju da je kubanska muzika veoma značajna. Ona se razvija uprkos ekonomskim problemima proteklih godina. I uprkos takvoj situaciji stanje u muzici je zadivljujuće. Tu imamo, na primer, devetnaestogodišnje talente za klavir, zaista dobre, neverovatne basiste, saksofoniste, tromboniste. Ono što treba da radimo u orkestru jeste pružanje mogućnosti saradnje svim muzičarima, i to je razlog što je naša grupa neka vrsta stecišta za muzičare različitih generacija. Bitno je da se shvati da je to ono što kubanskoj muzici daje kontinuitet. Takođe, to muzičarima daje priliku da izraze ono što u sebi nose, da objedinjavaju sa drugima ono što imaju da kažu. Veoma sam srećan što, na primer, u orkestru imam muzičara od svega 23 godine, koji hoće da uči mnogo, vrlo je zainteresovan za kubansku muziku i za ono što o njoj nije znao.
       Zbog toga je bitno spajanje muzičara različitih generacija, jer će stariji pomoći mladima, upoznaće ih sa esencijom kubanske muzike. To je neka vrsta katalizatora, ubrzavanja, svi su zajedno na istom poslu. Ja sam vrlo pro kubano - vrlo kubanski orijentisan. Trudim se da dam priliku ljudima koji žele da razvijaju našu muziku. Ne samo starim prijateljima kao što je Ruben Gonzales, već i ostalim odličnim pevačima i sviračima. Verovatno će se postave u orkestru više puta menjati, koncerti će se međusobno razlikovati.
       Kubanska muzika je doživela svetski bum. Kakva joj je budućnost?
       - Ono što smo uradili u poslednje tri godine zaista je važno za razvoj kubanske muzike. Njorld Circuit je jedna od najznačajnijih kuća koja sarađuje sa kubanskim muzičarima, za poslednjih pedeset godina. Bitni su više nego druge kompanije jer pristupaju iskreno i tako mnogo ljudi ima priliku da se izrazi. Sada i ostali, i najveći izdavači, dolaze na Kubu da traže stare muzičare, što nisu ranije. Ono što se dešava sada jeste uspeh kao rezultat ozbiljnog rada ovog našeg izdavača i ja sam ponosan što sam deo svega toga. Veoma sam srećan zbog uspeha ova tri albuma i što će ljudi i u sledećem veku govoriti o "herojima kubanske muzike". U sledećem veku opet ćemo biti najvažniji stvaraoci latinotropske muzike.
      
       DAMIR JELISAVČIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu