Realno je očekivati restrikcije vode. Mnogo se troši, litar je jeftin, ukidanje blok-tarife i zaostavština prethodnih rukovodstava doveli su vodovode blizu propasti, a vlast se, izgleda, sprema za još jednu prinudnu upravu u Beogradu

      Nemac u proseku popije 97 litara mineralne vode godišnje, Srbin - 27 litara. Nemcu su njegove vlasti okvirno odredile oko 150 litara pitke vode za dnevnu potrošnju, dok Beograđanin, po izvedenoj računici, na raspolaganju ima 218 litara. Lazarevčani su pre neki dan trošili i po 600, 700 litara. I nikom ništa. Da li zato prošle nedelje stanovnici podavalskog područja i viših delova Beograda nisu imali vode i po 12 sati, neki čak i po nekoliko dana, dok su malobrojne cisterne u međuvremenu prale Skupštinu grada od "prljavštine"? Negde curi.
       Predstavnici Beogradskog vodovoda i kanalizacije (BVK), kao i osnivač i upravitelj ovog javnog komunalnog preduzeća gradska vlada kažu da je uzrok restrikcija velika potrošnja, posebno nenamenska: zalivanje paradajza, pranje kola, pa i kabadahijsko dopunjavanje bunara (!). Sekundarni razlozi su niska cena vode i ukinuta blok-tarifa, koju je Ustavni sud Srbije osporio uoči bombardovanja.
       S druge strane, protivnici Srpskog pokreta obnove, sumnjivo blagonakloni prema protestujućim radnicima BVK-a, jedva su dočekali novu mustru za prozivanje, pošto ih je slučaj GSP-a sneveselio više nego što su očekivali.
       Navikli smo na život bez autobusa. Bez vode se još niko nije navikao. Samim tim, znači, politički ulog je veći. Zato nije nelogična teza da je Momiru Bulatoviću sasvim dovoljno bilo obećanje o (konačnoj!) izgradnji vodovoda u Herceg Novom kako bi pobedio na nedavnim lokalnim izborima u "letnjem Beogradu u malom".
       Za razliku od GSP-a, vodovod nema alternativu. Gradska vlast od 1997. godine pokušava da uspostavi kontakte sa stranim partnerima, da delimično privatizuje Vodovod. Ovih dana im se prebacuje da strance, to jest francuski "Buik" zavlače, da im je u interesu isključivo lično bogaćenje i putovanja po svetu, da pripremu rade nespretno (Bukurešt je za dvogodišnju pripremu privatizacije vodovoda angažovao američku konsultantsku firmu).
       Potpredsednik gradske vlade Aleksandar Milutinović demantuje ove navode. Izjavljuje da je grad "izuzetno zainteresovan za saradnju" s "Buikom", organizovali su posetu prvog čoveka Olivera Buika, primio ga je i Slobodan Milošević. No, sankcije su prepreka. I to što uporedo pregovaraju i s konkurentskom firmom "Lionez d'zo" normalna je stvar. Ko ponudi bolje uslove...
      
       Apeli
       Od neuobičajeno toplog aprila ove godine BVK beleži maksimalnu proizvodnju, čiji se vrh neprestano probija. Šesnaestog juna dostigao je cifru od 8.646 litara u sekundi. Međutim, žale se, milion i 600 hiljada korisnika njihovih usluga u Beogradu nikako da posluša uporne apele. I ako bi se povećala proizvodnja, voda, verovatno, ne bi mogla da bude zadovoljavajućeg kvaliteta. Zalihe su pri kraju, "Župa" je, zbog duga od 1,900.000 dinara, najavila prekid isporuke hlora.
       Uz to, ko priča o restrikcijama? "Ono" od prošle nedelje bila je, tvrde, preraspodela, vode je bilo dovoljno. Preraspodelu su preduzeli u krajnjoj nuždi ne bi li sačuvali sistem. Uvek su iste potrošače isključivali, jer je tako efekat akcije bio najbolji. U tim krajevima, osim što su na glavnim pravcima, mreže su novije, imaju kudikamo manje zatvarača za koje, inače, svako zavrtanje predstavlja i ceh i šok, "pucaju posle tri zatvaranja". "Zatvaranje" Dedinja, baš kao i celog Novog Beograda, objašnjava šef Centra za kontrolu i upravljanje BVK Đorđe Ilić, ne bi im uštedelo ni desetak litara.
       Do sada je, zahvaljujući visokim vodostajima Save i Dunava, kao i podzemnih voda, snabdevanje bilo relativno dobro. Kako će biti predstojećeg leta, za koje meteorolozi prognoziraju da će biti jedno od vrelijih u ovom veku, u Vodovodu ne mogu da procene. Tim pre što, dodaje Ilić, BVK u poslednje dve godine nije dobio nijedan kapitalni objekat: reni bunar, crpnu stanicu, rezervoar, filtarsku instalaciju. A Beograd se širi, nadgrađuje, dograđuje. Širi se i mreža divljih priključaka (10.000, odnosno deset odsto od ukupnog broja), suprotno tehnološkom osavremenjavanju: "Najviše se bune oni koji ne plaćaju. Uvek je tako bilo. U Kaluđerici, recimo, oko 15 posto njih plaća vodu."
       Kada bi stigao strani kapital, kada bi Republika vratila blok-tarifu, kada bi inspekcija češće radila svoj posao (U Britaniji se zalivanje bašte iz creva, umesto iz kantica, kažnjava s 500 funti), kada bi savesni građani cinkarili komšije koje kradu vodu, situacija bi, veruje se, bila bolja. "Dok smo imali blok-tarifu, mesečno je milion kubika manje trošeno. Prihod Vodovoda bio je preko šest miliona dinara", rekao je direktor JKP BVK Predrag Uskoković.
       Glavni problem na koji bezmalo svi ukazuju, osim zaštitnika prividnog socijalnog mira, jeste cena vode u Beogradu. Nije menjana već dve godine, mada su, recimo, neizostavne hemikalije poskupele za 300 procenata. Za domaćinstva je kubik vode dinar i 55 para. Prošle godine tražili su povećanje od 80 odsto, ali im nije odobreno. Stoga nije čudno što posluju s gubicima. Kamo stara kalkulacija po kojoj bi trećina prihoda od cene vode trebalo da bude amortizacioni fond...
      
       Cena
       Snalaze se, odgovara Uskoković, tako što ih kreditiraju dobavljači, kojima plaćaju po sistemu "koji prvi zacvili". Sve u krug. "Od 100 dinara proizvedene vrednosti, u kasu BVK uđu 53 dinara; ostalo su fizički gubici - 20 do 30 odsto u uličnoj mreži, propusti u fakturisanju i naplati", smatra Ivan Anđelković, član "Vlade za Beograd" i bivši član Upravnog odbora Vodovoda, odakle su, na isti način kao u GSP-u, svi članovi Demokratske stranke izbačeni. (Od nedavnog pokušaja smene Predraga Uskokovića, zbog približavanja "levim" vodećim kadrovima u BVK-u, odustalo se zbog ionako zaoštrene političke klime.)
       Gradski budžet donosi Vodovodu novac za čišćenje slivnika i podzemnih tunela. Pedeset prvobitno predviđenih miliona dinara za održavanje sistema, na zahtev BVK-a, otišlo je na drugu stranu. Aleksandar Milutinović podvlači da Vodovod nikada nije zavisio od budžeta, ali i da je tokom 1998. i 1999. godine 700 miliona dinara grad uložio u BVK. Vodovod se finansira od cene vode i usluga drugim preduzećima. Sredstva za veće investicije grad im može dati od takse. A taksa je blokirana. Primećujemo, dakle, ponovni badminton između Nemanjine i Ulice Dragoslava Jovanovića, s tim što radnici BVK-a ne štrajkuju i ne rade smanjenom snagom poput kolega iz gradskog prevoza.
       U svetu kubik košta od marku do dve nemačke marke, koliko se plaća najskuplja voda - iz mora (primer Amerike). Opet, da ne bude samo priča o naprednom Zapadu, i jugoslovenski grad Herceg Novi od Dubrovčana kupuje vodu za 53 pfeniga po kubnom metru. Otuda svakodnevne nestašice (trenutno je nemaju od podneva bar do osam uveče). Đorđe Ilić navodi još da barajevski vodovod od njih preuzima vodu za 1,55 dinara, da bi je potom prodavao za dva dinara i 80 para. "Što se nas tiče, voda može da bude i besplatna, ali da imamo uslove da odradimo posao", govori Uskoković.
       U svetu, takođe, postoji takozvana tehnička voda i voda za piće. Kod nas se "česmovačom" industrija rashlađuje, za najvećeg rasipnika smatra se rakovički "Rekord", a BVK je našao da je među nesavesnim potrošačima - od ukidanja blok-tarife - i Nova demokratija. Vodom iz česme polivaju se i ulice, ali, srećom po štednju, samo se polivaju. Jer, naši eksperti odavno su zaključili da je posebna proizvodnja tehničke vode skupa i da je ta voda rizična - neko može da se prevari i slučajno trgne onu koja nije za želudac. U svetu se toga ne plaše.
       Ivan Anđelković kaže da nije problem u proizvodnji (pre dve godine u pogon je pušteno novo postrojenje "Jezero", deo Makiša, koje može da proizvede 1000 litara u sekundi), već u distribuciji vode, tehničkom sistemu koji je Beograd odavno prerastao. Uopšte uzev, problem je u tome što za grad ne postoje odgovarajuća planska dokumenta, naročito bitna u pregovorima sa stranim kompanijama o eventualnoj privatizaciji. Bilo kako bilo, i ukoliko planovi postoje, kao što je 1974. urađen koncept izgradnje takozvanog drugog tunelskog prstena koji bi olakšao distribuciju - nema novca.
       Beogradski vodovod star je 108 godina. U njegovoj ličnoj karti moglo bi se napisati i da je prvi u zemlji po potrošnji struje. Rečnu vodu BVK zahvata u Makišu (kredit za njegovu izgradnju nije vraćen francuskoj banci), delom u postrojenju na Belim vodama, delom u Vinči. Skupa: oko 2 600 litara u sekundi, odnosno tridesetak procenata proizvodnje.
      
       Oboljenje
       Ostatak zahvatanja vode obavlja se pomoću 100 reni bunara u priobalskom filtratu Save. Đorđe Ilić podvlači da je beogradska voda jedna od najboljih u zemlji, da je dobra i po JUS-u i po evropskim standardima. Za ostale gradove u Srbiji nije siguran, mada zna da ima nefritisa (bubrežnog oboljenja). Država, uostalom, ne finansira male vodovode, nego seljaci skupe po sedam, osam stotina DEM i sami ga sebi naprave.
       "Svo ovo vreme sankcija preživeli smo na niskoj ceni komunalnih usluga, a od svih usluga, voda je bila najredovnija. Ne postoje ni vojni, ni policijski vodovodi", rezimira Milorad Bjelogrlić, predsednik Upravnog odbora Poslovnog udruženja vodovoda i kanalizacije Jugoslavije. Tehnološki, naši vodovodi odavno kaskaju za svetom, iako situacija nije toliko kritična koliko neki žele da je predstave. Prema njegovim i valjda svačijim rečima, vodovodi nisu "zalivni sistemi", nego bi trebalo da se koriste za ono za šta su predviđeni. "Sve bismo mogli da uradimo da smo racionalniji." Zrenjaninski vodovod, na čijem je Bjelogrlić čelu, čak je predložio građanima da o trošku preduzeća poprave neispravne instalacije (Bečlije su na to zakonom obavezane.)
       Voda je nacionalno blago - nastavlja Bjelogrlić - u savremenim zemljama nije važno koliko ko ima novca, ne može da troši vodu koliko hoće. Na stranu što, kaže, nismo toliko vodom bogata zemlja kako su nas učili u školi, nismo "prvi posle Norveške". "Smatram da spadamo u srednje siromašne zemlje. Ne bismo pravili akumulacije da imamo vode na pretek, ne bismo prerađivali vodu iz Save." To je, dodaje, prvi put potvrdio i Prostorni plan Srbije usvojen pre nekoliko godina.
       Od prošle nedelje, temperatura je pala za nekoliko stepeni, vodosnabdevanje u Beogradu se stabilizovalo. Radnici BVK-a i dalje su nezadovoljni, tvrde da među komunalcima imaju najniže plate, da preduzeće propada, dok Aleksandar Milutinović kaže da se ne bi iznenadio kada bi i u tom preduzeću bila uvedena prinudna uprava, za šta postoje jasne indicije. Možda u septembru, kad nezahvalno leto prođe? Građanima ostaje nada da neće biti oštrijih restrikcija, da zato štede vodu koju Vodovod s gubicima pravi i da se pitaju šta bi tek bilo da industrija radi, kao što ne radi.
      
       ANA VUČKOVIĆ
      
      

KRAGUJEVAC I pored velikih suša, u Kragujevcu je snabdevanje vodom normalno jer se putem tri vodosistema (gružanski, grošnički i moravički) gradu distribuira 970 litara vode u sekundi. Zahvaljujući izgradnji velike brane na Gružanskom jezeru, obezbeđene su dovoljne količine vode za potrebe stanovništva, kaže predsednik gradske vlade Borivoje Radić i naglašava da postojeći kapaciteti ovog vodosistema i pored velikih suša nisu angažovani ni sa 40 odsto.        Mada vode ima u dovoljnim količinama, stanovnici viših delova grada ostali su ovih dana bez nje zbog neracionalnog korišćenja u prigradskim naseljima Šumarice, Stanov, Beloševac, Petrovac, Bagremar i Ilićevo, u kojima se voda iz gradskog vodovoda koristi za zalivanje bašta i njiva. Radić je kao poseban problem akumulacionog jezera Gruža istakao kvalitet i ispravnost vode za piće, čiji su "troškovi prerade ogromni" tako da "Kragujevčani piju najskuplju vodu u Srbiji".        "Ogromni su troškovi za hemikalije koje su neophodne za preradu vode kako bi se obezbedio potreban kvalitet", kaže Radić.        On je ocenio kao veliki uspeh što je prethodna vlast investicijom i izgradnjom akumulacije na Gruži rešila, makar i na ovakav način, veliki problem Kragujevčana, ali je upozorio da se akumulaciono jezero na Gruži nalazi u ravničarskom delu, gde ima dosta nanosa, mulja i gde nisu dobro izvršene potrebne pripreme prilikom izgradnje, nije očišćeno korito, tako da su "posledice na kvalitet vode mogle da se očekuju".        "Kragujevac će dugo biti u situaciji da ima dovoljno vode i u najsušnijem periodu, ali će uvek mnogo sredstava da izdvaja da bi vodu doveo do kvaliteta koji je potreban za upotrebu."        Zato Kragujevčani plaćaju i veće račune za vodu, mada Skupština grada izdvaja ogromna sredstva kako bi obezbedila dobar kvalitet vode i kako bi zaštitila građane da se ta cena ne preliva na njihove račune, upozorio je Radić i dodao da bi u suprotnom "realna cena vode bila duplo veća od sadašnje".        Skupština grada je uradila kompletne projekte za predozonizaciju vode i taj projekat se nalazi u Evropskoj uniji a za njegovu realizaciju su potrebna velika sredstva. Ukoliko se taj projekat realizuje, "kvalitet vode bio bi znatno bolji".               OLIVERA TOMIĆ (BETA)

      
      

ČAČAK Čačak, zajedno sa Lučanima, Gornjim Milanovcem i Požegom, od 1996. koristi vodu sa Rzava. Zahvaljujući tome, kao i Fabrici vode u Čačku koja u slučaju potrebe može da koristi dva gradska izvora, oko 70 000 stanovnika Čačka već četiri godine pije kvalitetnu vodu i može da je koristi u neograničenim količinama, čak i u letnjem periodu.        Prema rečima zamenika tehničkog direktora u JP "Vodovod", jedan litar vode čačanske korisnike od '98. godine košta 1,64 dinara. On ističe da je cena vode izrazito niska i da je IO SO Čačak, na zahtev Vodovoda, već tri puta odobrio povećanje cene vode, ali država to nije odobrila.        Potpredsednik SO Čačak Dušan Drinjaković smatra da država namerno ne dozvoljava povećanje cene da bi onemogućila funkcionisanje javnih preduzeća, pod izgovorom da štiti građane. "Sa ovako niskom cenom vode, ali i grejanja i ostalih komunalnih dažbina, država dovodi u pitanje mogućnost daljeg funkcionisanja javnih preduzeća, čime želi da, pod izgovorom da štiti građane, predstavi opštinsku vlast kao nesposobnu. Država namerno hoće da devalvira rad opštinskih vlasti u gradovima gde je opozicija na vlasti," rekao je Drinjaković.               VESNA BJELIĆ (BETA)

      
      
      

NOVI SAD Leto je tek počelo, a vodosnabdevanje Novosađana već je komunalni problem broj jedan. Posle rušenja sva tri dunavska mosta u prošlogodišnjem bombardovanju, preko kojih su išle i vodovodne cevi sa bačke na sremsku stranu grada i obratno, bilo je jasno da vode neće biti dovoljno ukoliko se posao povezivanja dve obale cevima ne obavi valjano.        U svom stilu, Direkcija za obnovu zemlje nametnula je prošle jeseni svoj projekat izgradnje podvodnika za pijaću vodu, koji je, posle bizarnih havarija, konačno završen u novembru. Petrovaradinci i ostali novosadski Sremci mogli su da odahnu, jer su posle sedam meseci iz slavina dobili "pravu" vodu, a ne žutu, tehničku, koja im je uništila instalacije i veš mašine.        Međutim, posao na podvodnicima je zapravo otaljan, što su pokazali vreli majski i junski dani. Cevi nisu mogle da izdrže potreban pritisak, tako da Novosađani na spratovima višim od trećeg vodu uglavnom dobijaju u gluvim noćnim časovima.        Kako se i moglo očekivati, problem snabdevanja vodom novosadski odbori SPS-a i JUL-a shvatili su kao dobru priliku da svale drvlje i kamenje na gradsku vlast i, uz pomoć RTS-a, pozabave se njima svojstvenom zamenom teza. Potpredsednik novosadskih socijalista Pavle Budakov nagovestio je mogućnost uvođenja prinudne uprave u Vodovodu i kanalizaciji i to prokomentarisao rečima da je "bolja prinudna uprava nego kolera". Portparol Gradskog odbora Jugoslovenske levice Minja Bolesnikov zapretio je još otvorenije: "Ili će lokalna vlast obezbediti vodu građanima ili će to učiniti Vlada Srbije."        Potpredsednik Izvršnog odbora Skupštine grada i predsednik Upravnog odbora JKP Vodovod i kanalizacija Slobodan Živkucin, međutim, kaže da je problem izazvala Republika. "Umesto da podvodnik koji je jesenas napravila Direkcija za obnovu zemlje gura oko 600 litara sirove vode u sekundi ka našoj fabrici vode, on je u stanju da gura maksimalno do 300 litara u sekundi", navodi Živkucin. I dodaje da iako pretnje prinudnom upravom nisu utemeljene, to ne znači da je neće biti.               DINKO GRUHONJIĆ (BETA)

      
      

NIŠ Snabdevanje domaćinstava vodom za piće u Nišu je stabilno, kažu u Javnom komunalnom preduzeću za vodovod i kanalizaciju "Naisusu".        Nišlije, prema rečima nadležnih u "Naisusu", piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji jer se uglavnom snabdevaju planinskom vodom, koja čini 60 odsto ukupne vode za piće a ostatak se obezbeđuje iz fabrike vode "Medijana" koja prerađuje vodu iz Nišave sa kapacitetom od 200 litara vode u sekundi. Kapaciteti "Medijane" koriste se uglavnom kako bi nadomestili planinska izvorišta koja u sušnim periodima rade smanjenim kapacitetom.        Direktor "Naisusa" Goran Ignjatović kaže da sva domaćinstva u gradu imaju vodu, a da manji problemi postoje u trećoj visinkoj zoni zbog velike potrošnje. Prema njegovim rečima, pojedini delovi grada tokom protekle sedmice nisu imali vodu zbog kvara na električnom dalekovodu u Beloj Palanci i zato nije radilo izvorište u Krupcu pored Bele Palanke. Ignjatović kaže da bi izrazito sušan period u naredna dva meseca sigurno imao uticaja na snabdavanje Niša pijaćom vodom ali da suša poslednjih dana nije bitno uticala na snabdevanje grada vodom.        "Cena vode nije menjana od 1997. godine i još iznosi 1,32 dinara po kubnom metru. Krajem prošle godine doneta je Uredba republičke vlade o stavljanju pod režim saglasnosti cene vode", rekao je Ignjatović.        Član Upravnog odbora JKP "Naisus" i član gradske vlade Milan Milosavljević smatra da je jedan od bitnijih problema u radu tog preduzeća niska cena vode. "Nekoliko puta smo već tražili povećanje cene vode ali se republička vlast svaki put oglušila o naše zahteve. Nisu nas čak udostojili ni odgovora."        Prema njegovim rečima, zahtev za povećanje cene vode "još stoji" i "nije nemoguće da poskupljenje bude odobreno pred izbore". "Do povećanja cene vode pred izbore moglo bi da dođe kako bi republička vlast pokazala da neodgovorna gradska vlast otežava život građanima dok oni dele penzije i staru štednju", rekao je Milosavljević.        Za potpunu normalizaciju vodosnabdevanja, prema rečima nadležnih u "Naisusu", potrebno je oko dva miliona maraka za izgradnju pumpi i dela vodovodne mreže na izvorištu Krupac.        ZORAN KOSANOVIĆ (BETA)