NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Ljudi iz fioke

Režim povremeno otvara dosijee da bi po potrebi paralisao svoje protivnike

      General Momčilo Perišić, predsednik Pokreta za demokratsku Srbiju, skeptičan prema sposobnostima ujedinjene demokratske opozicije još u vreme njenog formiranja u januaru, sve oštrije kritikuje opozicione lidere. Istovremeno, predmet je sve većih osporavanja među njegovim donedavnim kolegama u vojnom vrhu Jugoslavije. Vrhunac te kampanje je odluka o oduzimanju čina generala u rezervi.
      
       Razgovor za NIN vođen je u danu u kome je prva vest bila ranjavanje Vuka Draškovića.
       - Nema potpunih informacija, jasno je samo da je neko napao Vuka Draškovića. Pitanje je da li je to atentat i šta se pod tim podrazumeva. Poguban je i sam pokušaj da se liši života bilo ko, a pogotovu javna ličnost kao što je šef političke stranke.
      
       Kao da niste previše uznemireni time.
       - Prošao sam mnogo toga čime je prag mog reagovanja podignut na viši nivo. Lično se ne plašim, nikome ništa nisam ukrao, niti sam koga obezvredio na bilo koji način. Eventualni pokušaj napada na mene bio bi isključivo politički. Pošto se u politici bavim zaštitom države i naroda, što ide u prilog svima koji vole ovu zemlju, nemam razloga za strah.
      
       To bi moglo da zvuči kao da je Drašković nešto ukrao.
       - Nisam rekao da se Drašković bavi kriminalom, ali on je dugo na političkoj sceni i možda se nekome zamerio. Žao mi je što mu se to dešava.
      
       Mislite li da će doći do nekih promena na opozicionoj sceni, da će se posle pucanja u Draškovića zacementirati opredeljenje SPO-a da ne izlazi na izbore, što znači podelu opozicije?
       - SPO je svojim dosadašnjim stavom eksplicitno stavio do znanja i političkim protivnicima i opozicionim saradnicima da ima interesa da odvojeno deluje. To je uzrokovano verovatno samo njima poznatim motivima.
      
       Možete li reći nešto konkretnije o tim mogućim motivima?
       - Pokret za demokratsku Srbiju zahtevao je da se postavi pitanje odgovornosti predsednika SRJ u saveznoj skupštini, zbog povrede Ustava. SPO to nije prihvatio ni u septembru ni u januaru, obećali su da će se u Gradskoj skupštini organizovati tribina sa svih 16 predsednika stranaka o pitanju odgovornosti Miloševića za uzurpiranje zakonodavne, sudske i izvršne vlasti, pa ni to nije urađeno. Sledeća naša inicijativa bila je usmeravanje aktivnosti opozicije na prisilu režima da raspiše prevremene izbore. Ni to nije prihvaćeno. Tražili smo da se zahteva od savezne i republičke skupštine da raspišu referendum, pa je i to odbijeno. Onda smo predlagali održavanje istovremenih mitinga širom Srbije, u svim gradovima, sa jedinstvenim zahtevom za raspisivanje demokratskih izbora, što takođe nije prihvaćeno.
      
       Bilo je, dakle, mnogo ideja i predloga, a sve je to od 10. januara do izlaska SPO-a iz ujedinjene opozicije odbijao upravo SPO. Kad su uvideli da ne mogu da sve opozicione subjekte stave u funkciju svojih interesa, izašli su iz objedinjene opozicije.
       Vi ste za objedinjavanje, ali niste spremni da se priključite nijednoj od postojećih stranaka i koalicija iako ste nova stranka.
       - Za objedinjavanje sam ako je ono u cilju promena. A ako smo se ujedinili da bi se očuvao status ljuo, odnosno pojedinačni stranački interesi, očuvale krpice vlasti i eventualna materijalna bogatstva koja su stečena na sumnjiv način, onda sam protiv toga. Pojedini, ubeđeni u neku svoju veličinu, hteli bi promene, ali samo kako njima odgovara.
      
       Uzimate sebi za pravo da oštro nastupate protiv drugih opozicionih stranaka i insistirate na vašim predlozima, a vaš Pokret se i ne pominje u istraživanjima javnog mnjenja o opredeljenosti glasača.
       - Pokret je stupio na političku scenu, jer se pokazalo da vladajuća koalicija vodi zemlju u propast, a da opozicija za 10 godina nije uspela da artikuliše volju naroda koji je od 1992. zapravo većinom na strani opozicije. Što je najgore, ni gubitak kolevke srpskog naroda i države Kosova i Metohije nije bio dovoljan opoziciji da skine ovaj režim sa scene. Zato se Pokret za DEMOKRATSKU SRBIJU pojavio u avgustu prošle godine, želeći da u 70 odsto biračkog tela koje nije u strankama nađemo dovoljan broj ljudi koji su spremni, sposobni i voljni da promene stanje u državi. Mi nemamo nikoga u inostranstvu da nas finansira i protežira, to nam ne treba, a nemamo u zemlji medijske kuće iza sebe, niti potpuno izgrađenu infrastrukturu kao druge, starije političke organizacije. Nama nije stalo do toga da obmanjujemo narod kao što to rade neki, naručujući tempirana istraživanja javnog mnjenja, pokušavajući da tako steknu popularnost.
      
       Koliko ljudi mislite da će glasati za vas?
       - To ne znam, jer mi nismo učestvovali ni na jednim izborima, ali znam da će uz nas biti ljudi koji žele promene, normalizaciju stanja u zemlji, sprečavanje daljeg cepanja države, sigurniji život građana i bolji ekonomski položaj. Pošto je naša politička scena izuzetno zagađena, mnogi ljudi su zaplašeni, boluju od postratnog sindroma, nemamo čistu situaciju u kojoj bi moglo da se locira šta je istina, a šta laž. Siguran sam da će građani, posle svega, na sledećim izborima glasati za one koji ih nisu više puta obmanuli, koji nisu izigrali njihovo poverenje.
      
       Istraživanja pokazuju da će građani glasati najpre za ujedinjenu opoziciju, a vi doprinosite njenoj fragmentaciji, rascepkanosti.
       - To ste vi rekli, nisam ja. Objedinjena opozicija može da uspe samo ako su njen zajednički imenitelj promene. Prioritetan zadatak nove vlasti bio bi da organizuje nove izbore koji će tek tada biti pravi, demokratski izbori, sa promenom izbornog zakona i slobodom medija. Znači, mi jesmo za objedinjenu opoziciju, ali za ljude koji su spremni da, ako treba, izgube i ono što imaju u borbi za interese naroda i države. Međutim, pojedinci žele ne samo da ne izgube ništa nego i da dobiju još nešto, a to nije put ka demokratskim promenama.
      
       S obzirom na sve te okolnosti, šta je realno moguće?
       - Promena će sigurno biti, jer je narod počeo da shvata da ovaj režim i pojedini sterilni opozicionari ne mogu da izraze njegov interes. Otpor se spontano javlja, on će poprimati sve veće razmere, oslobodiće se ogromna narodna energija. Potrebno je da se pronađu i povežu svi sposobni i hrabri ljudi, kako bi zajedno našli izlaz. Zadatak Pokreta jeste borba protiv totalitarizma vlasti i protiv haosa koji može dovesti do građanskog rata. Niko nije važniji od građana ove zemlje, a pošto smo već toliko patili, moramo izbeći dalje žrtve i razaranja. Iako režim "ima fioku", kako je to izneo bivši Miloševićev savetnik gospodin Trajković,i povremeno otvara te dosijee ne bi li prema potrebi paralisao svoje protivnike, ja nemam nikakvu hipoteku i toga se ne plašim.
      
       Ne mislite li da je hipoteka to što ste bili deo sistema do samo pre godinu i po dana?
       - Nisam bio u vlasti, već na čelu državne institucije, i tada je vojska bila podjednako vojska svih građana ove zemlje.
      
       General Ojdanić se, na primer, pojavio u uniformi, na Kongresu SPS-a još dok ste vi bili načelnik Generalštaba.
       - Ne samo Ojdanić, već i general Kovačević, koji je zato i otišao iz Vojske. Zbog odnosa pojedinih ljudi u Vrhovnom savetu odbrane, general Ojdanić je ostao u Vojsci. Njima je odgovaralo da imaju u vojnom vrhu ljude koji protežiraju njihove interese, i zato nije slučajno što je mene, na funkciji načelnika Generalštaba, zamenio Ojdanić.
      
       Razgovaramo na Dan Vojske. Jeste li odlučili da ne idete na promociju knjige o načelnicima Generalštaba, ili niste ni bili pozvani?
       - Čestitam praznik Vojsci Jugoslavije, i ponovo odajem priznanje što je zajedno sa narodom odolevala agresiji. Istovremeno kritikujem pojedince koji taj uspeh Vojske obezvređuju svrstavajući se među pristalice pojedinih partija. Takvi su, zbog svoje promocije, izdali tu knjigu o načelnicima Generalštaba, i veoma im je neprijatno što moraju tu da stave i neke koji ne misle kao oni. Ni ja ni general Mirković nismo pozvani. Da su nas pozvali, ne bi doveli u neprijatnu situaciju nas nego sebe, i zato su nas izostavili. Njihova veličina, kakvu žele da prikažu, time bi bila umanjena.
      
       Kako je došlo do toga da se sada upotrebljava titula vrhovni komandant koju vi niste koristili?
       - Pojedinci teže da Milošević bude vrhovni komandant, da se promenom Ustava verifikuju njegove odluke. On je, u svojstu predsednika Vrhovnog saveta odbrane, bez potpunog Vrhovnog saveta odbrane, donosio odluke o upotrebi oružane sile a to je povreda Ustava i zakona. Kad-tad postaviće se pitanje odgovornosti za to, a oni koji su izvršavali takve odluke, znajući da su nelegalne, takođe snose odgovornost. Ako on dobije zvanje vrhovnog komandanta, odnosno pravo upotrebe vojske u ratu i miru bez odluke Vrhovnog saveta odbrane, time skida odgovornost za ranije učinjeno, kao i slepi izvršioci njegove volje.
      
       Šta mislite da je pozadina kampanje za dodelu Ordena narodnog heroja Slobodanu Miloševiću?
       - Nakon pokušaja uvođenja zvanja vrhovni komandant, prešlo se na kampanju za dodelu Ordena narodnog heroja, što bi, da nije tragično, bilo smešno. Milošević je sukrivac za rasturanje Jugoslavije, gubitak ljudskih života, materijalnih dobara, gubitak Kosova i Metohije. Heroj mora biti sa vojnicima na prvoj liniji fronta, sa građanima, primiti porodice poginulih, obilaziti ranjenike. Ništa od toga on nije učinio i ne zaslužuje Orden narodnog heroja. To predlažu oni koji time hoće da mu se dodvore i da, s druge strane, uz to nešto i dobiju. Postoji i treća dimenzija: možda neko misli da bi tim prikazivanjem kao spasioca i heroja mogla da mu se napravi odstupnica. Ako postoji namera da se on time motiviše da mirno ode sa vlasti, onda se i ja tome pridružujem. Neka odmah bude trostruki heroj, samo da što pre ode. Inače sam protiv revanšizma i bilo čijeg isporučivanja Haškom tribunalu.
      
       Ponavljanja da je Milošević vrhovni komandant mogu imati ogromne posledice po Crnu Goru.
       - Odluke u Vrhovnom savetu odbrane donose se konsenzusom. U Ustavu piše da se proglašenje vanrednog stanja na delu teritorije SRJ vrši uz odluku savezne skupštine i pristanak republika članica. Ta odredba je promenjena prošle godine nekakvom uredbom koja je bila nastavak one o ratnom stanju. To implicira opasnost zloupotrebe Vojske. A pojedini generali, zato što su kupljeni ili zaplašeni, stavljaju se u službu jedne partije i mogli bi da ugroze interese građana Crne Gore i zajedničke države.
      
       Zbog čega je Sud časti Generalštaba upravo sada doneo odluku da vam oduzme čin?
       - Ovaj postupak oduzimanja čina generalu koji je bio načelnik Generalštaba predstavlja presedan u istoriji našeg naroda. Smenjen sam, a potom mi je skinut čin, zbog toga što mislim i govorim onako kako ne odgovara aktuelnom režimu. Baš sada je posegnuto za ovakvom merom jer se želi zaplašiti svako ko drugačije misli, a posebno u vojsci. Činjenica je da aktuelni režim gubi rejting i pokušava da ga povrati preko ugleda koji VJ uživa u zemlji i svetu. Zato kupuje generale da bi zloupotrebljavao vojsku u političke svrhe.
       Ne osećam se lično pogođen ovom presudom jer ona ne dolazi od strane generala nego pojedinaca i njihovih mentora. Vojsku Jugoslavije u celini smatram zdravom institucijom, jer sam i sam godinama radio na tome da bude tako.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ LUKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu