Srbobran Branković, tvrdi za NIN: "Već pet meseci je nepromenjen odnos opozicije i vlasti. Za prve je 45 odsto javnosti, za druge 25 odsto. Međutim, posle odluke da ne učestvuje u pravljenju jedinstvene liste, SPO je sa uobičajenih između 12 i 15 odsto glasova pao na deset odsto, a onom drugom delu opozicije porasla je popularnost." Branković smatra da posle atentata Drašković, odnosno SPO, neće popraviti rejting jer "činjenica da je neko žrtva represije manje donosi nego što oduzima doživljavanje nekog kao narušioca opozicionog jedinstva". Vladimir Goati, sociolog, za razliku od Brankovića, kaže da javno mnjenje uvak nagrađuje žrtvu, pa će tako porasti i Draškovićeva popularnost, ali - tvrdi on za NIN - to neće dovesti do bilo kakve promene odnosa unutar opozicije, naročito ne do promena u relaciji vlast-opozicija. I to je činjenica života: ona sugeriše da su ljubav i mržnja, poverenje i nepoverenje u Srbiji konačno raspodeljeni. Pokušaj ubistva lidera pojedinačno najjače opozicione stranke u tom rasporedu ne može ništa da promeni.

      Ohlađene glave crnogorska policija je saopštila (utorak predveče 20. jun) da je istražnom sudiji Višeg suda u Podgorici podnela krivične prijave protiv Vladimira Jovanovića Japanca, Dušana Spasojevića, Ivana i Milana Lovrića (svi žive u Beogradu) i dve neidentifikovane osobe "zbog osnovane sumnje da su 15. juna oko 23.45 časova u Ulici Prve proleterske b/1 u Budvi izvršili krivično delo terorizma iz člana 125 Krivičnog zakona SRJ ubistvom u pokušaju na štetu predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Draškovića".
       Policija je još saopštila da su između budvanskih stanova koje su koristili Jovanović i braća Lovrić pronađeni medicinske rukavice, gornji deo trenerke, pištolj marke "Pjetro Bereta" kalibra 7,65 milimetara sa prigušivačem, izbrisanog fabričkog broja. Utvrđeno je i da su izvršioci dela u maju i junu boravili u Budvi uvek kada je tu bio Vuk Drašković. Lovrići su, obavestila je još crnogorska policija, uz krivične prijave privedeni u utorak kod istražnog sudije Višeg suda u Podgorici, a MUP-u Srbije upućen je zahtev za pronalaženje i lišavanje slobode Jovanovića i Spasojevića, kao i zahtev za identifikaciju dve nepoznate osobe čiji je opis dostavljen.
       To je trenutni, policijski epilog atentata na Vuka Draškovića u budvanskom naselju Pod Dubovicom u kome je on čudom ("Bog ga je pogledao", rekla je Danica Drašković.) sačuvao živu glavu i prošao sa povredama levog uva i desne slepoočnice.
      
       Varijante
       Neposredno posle atentata Drašković je rekao: "Ovo je definitivno organizovano od strane SDB Srbije. Sasvim je sigurno i to da se ponovna odluka o mojoj likvidaciji ne može doneti bez znanja onih koji vode državu, a to su Slobodan Milošević i njegova supruga... To im je stil vladanja... Srbija je balkanski Irak."
       O nastojanju Beograda da u Crnu Goru prenese terorizam govorio je i Vukašin Maraš, ministar unutrašnjih poslova, tvrdeći da će brzo obelodaniti i ko je naručilac atentata na Draškovića, ali ostao je dužan da objasni zašto nije Vuku pružio obećanu zaštitu. Eksplicitnije su od njega drugi crnogorski funkcioneri optužili Miloševićev režim kao naručioca ubistva.Predsednik Milo Đukanović je najpre rekao da "političko razmišljanje" sugeriše da iza atentata stoji režim iz Beograda, a potom je rashladio atmosferu tvrdnjom da mu politička korektnost ne dozvoljava da kaže da Slobodan Milošević stoji iza atentata na Draškovića. Ovo rashlađivanje vidljivo je i u saopštenju MUP-a Crne Gore.
       U saopštenju policije Crne Gore nema, dakle, direktne optužbe da je zvanični Beograd naručilac ubistva, ali se koristi reč "terorizam" koja ima dovoljno jasan politički naboj, baš kao i pozivanje na Krivični zakon čime se poručuje da južna republika neće pristati na neki novi zakon protiv terorizma.
       Ali, hladno policijsko saopštenje sigurno neće zaustaviti političare da i dalje ne ponavljaju svoje stavove. Tako jedan visoki funkcioner SPO kaže za NIN da su atentatori pripadnici jednog poznatog ganga iz Beograda, a "oni sigurno ne deluju samostalno". Advokat SPO-a Borivoje Borović kaže za NIN da je sasvim siguran, posle razgovora u MUP-u Crne Gore, da "imaju precizna saznanja o naručiocima ubistva i da je saopštenje policije lišeno tih detalja zbog dalje istrage, kao i činjenice da je braći Lovrić isticao pritvor". Borović veruje da će pokušaj ubistva biti potpuno rasvetljen jer se Crna Gora plaši nerasvetljenih ubistava na svojoj teritoriji koja mogu da budu povod za donošenje i primenu zakona protiv terorizma na njenoj teritoriji.
      
       Sumnjičenja
       Režim će sigurno nastaviti da neukusno pravi sprdnju tvrdeći da je Vuk video metak (aluzija Ivana Markovića, sekretara Direkcije JUL-a, na strip junake Mirka i Slavka, "Mirko, pazi, metak", "Hvala ti, Slavko.") koji su mu organizovali "Otpor", Milo i Medlin Olbrajt; da je hteo da probuši uši (Momir Vojvodić, pesnik, hrišćanin i radikal); da je reč o insceniranom atentatu (Tanjug); da iza atentata stoje Maraš, Đinđić, Batić i "Otpor" (Siniša Vučinić, istovremeno i radikal i levičar).
       Eho ovih stavova vidljiv je i u inostranim medijima. Tako češko "Pravo" piše da atentat na Draškovića "ne pripada crnoj seriji ubistava budući da je Drašković jedina žrtva koja je preživela"; bečki "Prese" prognozira da će "Drašković uskoro postati legendaran jer se ne događa često da jedna osoba bude ranjena u glavu, a da nije ozbiljno povređena; italijanski "Korijere dela sera" objašnjava: "A Drašković, za koga kruže glasovi da se obogatio i da je podmitljiv, mogao je biti ucenjen ... Režim mu je oduzeo televiziju. Zatim su usledila zastrašivanja. Preksinoć još jasnija poruka"...
       Ovi citati iz strane štampe samo su dokaz da će pred Draškovićem i posle atentata u Budvi ostati svi problemi nastali njegovim izbacivanjem iz savezne vlade, do bola uvećani smrću četvorice prijatelja i saboraca u oktobru na Ibarskoj magistrali, potom još i otežani gubitkom Studija B, neslogom u opoziciji...
       Pre svega, Drašković će kao čovek biti suočen sa nepodnošljivom mukom da stalno stradaju njemu dragi ljudi iz najbližeg okruženja. Još u martu 1992. godine Vuk je nabrajao "Nema više Belog, Giške, Slončeta, Džerija...". Posle "krematorijuma na Ibarskoj magistrali" strepnja za najbliže svakako ne napušta lidera SPO-a.
      
       Patnje
       Istovremeno Drašković zna i da je on stalna pokretna meta: "Već deset godina sam kao progonjena zver... već šesti put pokušavaju da me ubiju", kaže u intervjuu crnogorskoj televiziji. Ljudske nevolje i patnje Vuka Draškovića, možda su i veće od njegovih političkih neprilika, jer je narečeni "kralj trgova i ulica", prema mnogim istraživanjima, i dalje posle Slobodana Miloševića najpopularniji političar u Srbiji, a po sudu stručnjaka i jedini koji uz predsednika Jugoslavije ima harizmu vođe.
       Međutim, ta harizma i popularnost nisu dovoljni da ispune sve Draškovićeve političke želje. Već deset godina pokušava da smeni Slobodana Miloševića, da dovede SPO na vlast i ne uspeva. Pre devet godina je komandovao "Juriš" na TV Bastilju, 1992. godine okupio je u DEPOS-u i akademike i političare i tokom vidovdanskih demonstracija iznudio prevremene izbore i proporcionalni sistem, 1993. bio prebijen i robijao sa Danicom, 1995. razgovarao o ulasku u vlast, u zimu 1996/97. godine zajedno sa Vesnom Pešić i Zoranom Đinđićem cepao đonove u najdužim i najmasovnijim demonstracijama u Beogradu, 1999. ušao u saveznu vladu iz koje ga je premijer Momir Bulatović izbacio bez suvislog objašnjenja ...
       Drašković je tada politiku osvajanja vlasti hodom kroz institucije zamenio strategijom pridobijanja glasova neopredeljenih birača, ali i onih koji su naklonjeni socijalistima. U njenom ostvarivanju on je jednostavno presečen "krematorijumom na Ibarskoj magistrali" u kome su nestali njegovi bliski saradnici kada je na njihove automobile naleteo "kamion sa peskom i eksplozivom" za koji Drašković tvrdi da je apsolutno dokazano da pripada Državnoj bezbednosti Srbije. Srpski pokret obnove proglasio je Srbiju zemljom državnog terora i ništa nije bilo logičnije od ponovnog okupljanja svih opozicionih snaga pod jednu zastavu.
       U tom poslu SPO se suočio sa dva problema. Draškovićev kratkotrajan boravak u Palati federacije u delu opozicione javnosti ostavio je dugotrajno sumnjičenje za kolaboraciju sa režimom. Istovremeno, svoje liderske ambicije u opoziciji istakao je i Savez za promene, prema mnogim anketama, koalicija koja brojem potencijalnih glasača nadmašuje SPO. On se držao činjenice da od svake stranke iz SZP-a pojedinačno ima više glasača, a to su dugo uvažavali i ostali potpisnici januarskog dogovora opozicije Srbije o jedinstvenom frontu protiv režima. Zaokret nastaje kada režim, iznerviran stalnim prozivkama na Studiju B za državni teror i podsećanjem da nikako ne odgovara na pitanja o prirodi nesreće na Ibarskoj magistrali, preuzima ovu radio-televizijsku stanicu. Opozicionari su tada bili zatečeni mlakom reakcijom SPO-a i počeli su o tome da govore javno sumnjičeći Draškovića za tajne pregovore sa režimom, spočitavajući mu usput nedopustivo koristoljublje u praktikovanju vlasti u Beogradu. Rezultat: pobeda struje SZP unutar ujedinjene opozicije koja se zalagala za brzo formiranje jedinstvenih lista za lokalne izbore.
       Tako je SPO ostao usamljen.Javno mnjenje je to odmah kaznilo, tvrdi za NIN Srbobran Branković, dugogodišnji istraživač političkog bila Srbije. On kaže: "Već pet meseci je nepromenjen odnos opozicije i vlasti. Za prve je 45 odsto javnosti, za druge 25 odsto. Međutim, posle odluke da ne učestvuje u pravljenju jedinstvene liste, SPO je sa uobičajenih između 12 i 15 odsto glasova pao na deset odsto, a onom drugom delu opozicije porasla je popularnost." Branković smatra da posle atentata Drašković, odnosno SPO, neće popraviti rejting jer "činjenica da je neko žrtva represije manje donosi nego što oduzima doživljavanje nekog kao narušioca opozicionog jedinstva".
      
       Zaokret
       Vladimir Goati, sociolog, za razliku od Brankovića, kaže da javno mnjenje uvak nagrađuje žrtvu, pa će tako porasti i Draškovićeva popularnost, ali - tvrdi on za NIN - to neće dovesti do bilo kakve promene odnosa unutar opozicije, naročito ne do promena u relaciji vlast-opozicija.
       To se videlo već u prvim oglašavanjima posle atentata. Pošto je samo jednom depresivno pomenuo stari predlog za moratorijum na rad političkih stranaka, Drašković se vratio kritici jednolistaškog dela opozicije: "Odlukom od 2. juna, ostale moje kolege širom razapinju jedra Miloševićevom terorizmu, jer kažu: pod bilo kakvim uslovima idemo na bilo koje izbore. Znači - ubijaj, hapsi, premlaćuj, neka broji ko hoće, idemo na izbore."
       Udaljavanje Vuka i jednolistaša može da postane dramatičnije ukoliko ovi drugi poveruju u ono o čemu je već spekulisao "Los Anđeles tajms". Ovaj list, uz izričitu Draškovićevu izjavu da "sa diktatorom koji pokušava da me ubije" nema objedinjavanja snaga, nagađa da je budvanski atentat možda delo radikala koji se plaše mogućeg dogovora Milošević-Drašković, jer bi oni u tom slučaju odmah bili lišeni vlasti i moći.
       Slobodan Antonić, sociolog, smatra da Milošević "nema stomak za otvorenu diktaturu", da je "svakako svestan da ima mnoge probleme i da izbore ne može da dobije sam ili sa Šešeljem, i da ponovo može da pokuša saradnju sa Draškovićem koji mu je,zasad, u opoziciji nekako najbliži", iz čega sledi zaključak da bi atentat na Vuka više odgovarao hardlajnerskoj struji režima. Antonić upozorava da su ovo samo spekulacije zasnovane ne na utemeljenim činjenicama, već na saznanju da u politici uvek postoji više opcija, da niko nikada ne igra samo na jednu kartu.U ovim spekulacijama, koje treba shvatiti upravo tako, krije se trag one sumnje koja se javila u delu opozicije posle mlake odbrane Studija B.
       I to je činjenica života: ona sugeriše da su ljubav i mržnja, poverenje i nepoverenje u Srbiji konačno raspodeljeni. Pokušaj ubistva lidera pojedinačno najjače opozicione stranke u tom rasporedu ne može ništa da promeni.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ