Nadam se da će Andraš u poslednjoj epizodi, spremiti Vokija na mađarski način za 120 osoba

      Priznajem, ja sam TV manijak. Evo dokaza: gledao sam, i pamtio, više od 30 emisija "Pesničke vedrine", zatim, redovni sam gledalac emisija o šahu (II program, kasno uveče), iako šah ne igram, i, naravno krucijalni dokaz - redovno gledam, već 25 godina, emisiju "Dozvolite da se obratimo" (sada se ona, zbog promene pravila službe, zove samo "Dozvolite...").
       Hteo sam, naravno, da pišem i o nedostatku slobodnih medija, i o političkim pritiscima na njih, i o Pink kulturi, tj. nekulturi, ali me je spopala želja za originalnošću pa odabrah TV kuvare.
       Prvi TV kuvar koji pamtim je, naravno, "Male tajne velikih majstora kuhinje". Decentni Oliver Mlakar i stari švaler austrougarskog tipa a srpske provenijencije - Stevo Karapandža i, naravno, VEGETA koja teče u potocima, a stavlja se čak i u šlag. Jela hotelska, skupa, shodno vremenima. Recepte ne pamtim.
       Junaci sadašnjeg vremena su Voki Kostić i Đoka Kortina.
       Na TV Art sa Vokijem Kostićem je, za sada smireni, kuvar Andraš. Voki je pre nekoliko godina napisao knjigu "Kako sam pojeo sebe" (interni naziv iz bifea Ateljea 212 - "Kako sam pojebo sebe" ili "Kako sam pojeo ćebe"), a sada nam predstavlja novu knjigu "700 recepata". Scenografija skupa, moderna, hotel "Hajat", sponzori su proizvođači raznih začina na bazi VEGETE. Nije to, međutim, najvažnije. Ono što je meni mnogo zanimljivije jeste kako Voki maltretira Andraša. To je zadovoljstvo gledati. Čovek, Andraš, smiren, pokušava da kuva, ali Voki ne zatvara usta. Priča kao navijen onim glasom (kao da se najeo helijuma), ofira sledeće poteze kuvara, priča kako sve to može i drugačije da se radi, i dok Andraš secka sastojke, on sve obilno zaliva uljem i sirćetom. Andraš ga redovno, dok sve nervoznije secka (čekam da otfikari kažiprst) lepo upozorava da sačeka ili da se skloni, ali postojani Voki nastavlja. Ja navijam za Andraša i nadam se da će u poslednjoj epizodi, konačno izgubiti nerve, i posle vitlanja po studiju spremiti Vokija na mađarski način za 120 osoba.
       U duhu brige za niže socijalne staleže, tj. za ceo narod, TV Košava nam je dala Đoku. Mislim na Đoku Kortinu. Nekad maneken, sada priznati ugostitelj, doveo je u studio kuvara iz svoje kafane. Ime mu, izvinjavam se, nisam zapamtio. Tek, kuvar je švalerčina, očigledno muva ribe na foru "pravim klopu od onoga što nađem u frižideru" i sve besomučno zaliva bešamelom i gura u rernu. Kako je termin za snimanje emisije kratak, pa nema vremena da se jelo ohladi, Đoka se uvek opeče. Na stranu opekotine, Đoka uvek kaže da je jelo odlično, a ja idem logikom naroda - što je dobro za Đoku, dobro je i za mene.
       E, sad, ko je bolji? Đoka ili Voki? Ne znam. Ne mogu da se odlučim. Narodu je još gore. Ne bi da ostanu bez Đoke, a opet, hoće i Vokija.
       Meni su obojica podjednako dragi. Budući da ih retko viđam, molim vlasnike Košave i Arta da mi, kad budu u prilici, poljube Đoku i Vokija.