NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Stvarnost topuza

NASLOV: Između sile i prava
AUTOR: Vojislav Koštunica
IZDAVAČ: Hrišćanska misao, 2000.

      Milivoje Glišić
      
       U srećnijem i sređenijem političkom ambijentu ovo bi mogao biti nepretenciozni praktikum političkog mišljenja; knjiga pouke i načela. Društvena patologija, pak, potiskuje svaku ozbiljnost u diskursu, režim otvoreno ratuje s trezvenošću, a trezvenosti se pribojava i sam puk, sviknut na nadrealnu svemoguću stvarnost. Tako slutim i neupadljivu sudbinu ove knjige; oni kojima je namenjena - političarima, recimo, i tzv. javnosti koja bi mogla da utiče - neće je razumeti kao poslednju opomenu. Iz predrasuda prema autoru, pretpostavljam: Vojislav Koštunica je kod stranog faktora i u stranim medijima, ali i u domaćem kvazikosmopolitskom naraštaju, protokolisan kao tvrdi nacionalista, iako nikada, ničim i nigde nije ispoljio impuls patogenog nacioljublja. Upravo zato o kosmetskoj drami, i posledicama, rasuđuje s punim pravom i moralnim dopuštenjem dosadašnjeg javnog delovanja.
       Politički eseji Vojislava Koštunice, pisani većinom od 1998. naovamo, pod naslovom "Između sile i prava" i podnaslovom "Kosovski zapisi", zapravo su, veli autor, tekstovi o svemoći sile i nemoći prava u današnjoj Srbiji i današnjem svetu, o svetu kome smo možda poslužili da pokaže svoje mračno naličje i pravo lice... Tako Koštunica piše u uvodu, mada knjigu zaključuje galantnim tračkom nade i pravde koju čak i istorija ponekad pruža: Poreci, državni i svetski, zasnovani na sili mogu trajati, ali ono što ih postojano i uporno nagriza i razara, ma kolika bila njihova moć, jesu neistine i obmane na kojima se zasnivaju. Bilo da je, uz sve neporecive razlike među njima, reč o Staljinovom, Hitlerovom ili Klintonovom svetskom poretku.
       Srpski režim, upozorava Koštunica, najčešće previđa da "legitimitet" spoljnog faktora u bavljenju Kosmetom leži u faktima moći i sile, a ne prava. Koštunica drži da je ipak neophodno razgovarati i da razloge za razgovore treba tražiti i u pravnoj poziciji srpske strane koja je mnogo povoljnija od njene političke pozicije (kurziv M. G.).
       Autor dalje potanko razjašnjava šta je sve učinjeno pogrešnim činjenjem ili nečinjenjem.
       Srpske žrtve padaju i od albanskih i od pojedinih kforovskih terorista (upravo je srušena i 86. crkva!), ali, primećuje Koštunica, sve to prećutkuju državni mediji u Srbiji, prikrivajući činjenicu da je Kosovo okupirano... Nije neobično da zločinci prikrivaju zločine, ali niko nema pravo da u ime žrtve, Srba sa Kosova, te zločine prikriva. Pogotovo to pravo nemaju oni koji bi trebalo da budu predstavnici srpske vlasti.
       U analizi ambivalentne zapadne demokratije, ispisujući stvarnost topuza, Vojislav Koštunica otvara ključna pitanja suštine svetske arogancije: S kojim pravom se jedna država može komadati zato što nije demokratska? Da li taj metod unapređivanja demokratije važi za sve nedemokratske zemlje? Uzgred, "u red demokratskih država administracija u Vašingtonu ubraja i saveznike koji primenjuju verski (islamski) fundamentalizam, surovo proganjaju i fizički tamane političke protivnike, posebno manjine koje se bore za svoja prava".
       Knjiga V. Koštunice, podrazumeva se, podstiče na razmišljanje - ali šta kad oni u čijim je rukama sudbina naroda to najmanje čine!
      


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu