NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Naručene sudije

Boško Papović tvrdi da je ministar policije zahtevao da on kao član SPS-a vodi istragu o tuči u požarevačkom "Pasažu", Miroslav Todorović smatra da je Balša Govedarica počinio dva krivična dela

      Nedavno je Narodna skupšina Republike Srbije razrešila dvadeset sudija. Pravnici kažu da je bilo i gore - 1864. godine. Tada je nezadovoljni knez Mihailo Obrenović izdejstvovao da se po hitnom postupku donese Zakon o davanju sudija pod sud i pet sudija strpao u zatvor. Sudije su bile "krive" zato što su oslobodile dvadeset šestoro optuženih za uvredu vladara i pripremanje prevrata. Filipović, Mićić, Radovanović, Nikolić i Grujić odrobijali su tri godine zato što su sudili po zakonu, a ne onako kako je to knezu odgovaralo.
       Sudije koje su 12. jula 2000. godine odlukama Narodne skupštine Republike Srbije razrešene svojih dužnosti još nisu dopale zatvora. Članovi Odbora za pravosuđe i upravu Narodne skupštine, sudija Milan Miković izdvojio je svoje mišljenje, zadovoljili su se, ovaj put, da sudije unize i izbace sa posla.
       "Teško je poniziti onog ko govori istinu, ko sudi po zakonu", kaže Boško Papović, sudija Okružnog suda u Požarevcu koji je razrešen dužnosti jer je "u istražnom predmetu Okružnog suda u Požarevcu Ki 34/2000 koji mu je dodeljen u rad postupao na način neprimeren sudijskoj funkciji".
       Na teret Papoviću, koji ima više od 37 godina radnog staža, stavlja se da je suprotno odredbama Zakona o krivičnom postupku odbio da odmah sasluša okrivljene, da u predviđenom roku odluči o pritvoru, zatim da se usprotivio odluci nadležnog veća Okružnog suda, kao i da je u svojim izjavama za javnost osporio njenu ispravnost i zakonitost. Ono što ne piše u obrazloženju odluke o razrešenju sudije Papovića, mnogo je značajnije.
       "Drugog maja u sudu je bio dežuran moj kolega Milan Bojić kome je ovaj predmet po rasporedu poslova i pripao. Bojić je počeo da radi predmet mada nije imao krivičnu prijavu", kaže Papović. "Po saznanju da će istragu voditi Bojić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srbije Vlajko Stojiljković tražio je od Slobodana Čogurića, predsednika Okružnog suda u Požarevcu, da se predmet oduzme Bojiću i da meni. Preko spikerfona u kancelariji predsednika suda čuo sam ministra Stojiljkovića kako kaže: 'Papović je naš čovek i član SPS-a.' Posle tog razgovora rekao sam Čoguriću da neću uzeti predmet ne zato što je težak ili što mi se ne radi, već zato što ne želim da potcenjujem svog kolegu Bojića."
      
       Slučaj Požarevac
       Međutim, Papović je ipak prihvatio predmet.
       "Pritiskali su ga odozgo i da ne bi nastali problemi, a ceneći Čogurića kao predsednika suda i kao kolegu sa kojim sam zajedno bio i na studijama, pristao sam."
       Potom je sudija Papović čekao da mu SUP Požarevac pošalje krivičnu prijavu kojom se Momir Veljković okrivljuje za pokušaj ubistva, a Lukoviću i Sokoloviću stavlja na teret da su pomagali Veljkoviću.
       "Morao sam lično da urgiram kod pukovnika Radiše Jovića, načelnika SUP Požarevca, koji se tada nalazio u Beogradu zajedno sa inspektorom Radetom Spasićem koji je potpisao krivičnu prijavu, da se krivična prijava dostavi sudu."
       Sudija Papović dogovorio se sa braniocima okrivljenih i javnim tužiocem Draganom Petrovićem da 5. maja saslušaju okrivljene ukoliko do 17 časova krivična prijava stigne.
       "Obavešten sam da se Luković i Sokolović ne mogu saslušati jer imaju teške telesne povrede", kaže Papović. S obzirom na mišljenje lekara i činjenicu da je predmet dobio i političku konotaciju, nisam mogao okrivljene da saslušavam noću, niti mi je padalo na pamet da to uradim bez prisustva branioca."
       Saslušanje je pomereno za 8. maj, a po dogovoru sa tužiocem i braniocem, istražni sudija naložio je upravi bolnice KPD u Beogradu i zatvoru u Požarevcu da okrivljene zadrže u pritvoru do podneva 5.5. 2000. O svemu je bio obavešten i predsednik Okružnog suda u Požarevcu.
       "Policija je skoro tri dana držala okrivljene u pritvoru i nije mi dostavila krivičnu prijavu iako je ona morala da bude dostavljena najkasnije do 3. maja. Krivičnu prijavu dobio sam tek 5. maja u 19 časova i 25 minuta", kaže Papović.
       Okrivljeni Veljković saslušan je 8. maja u osam časova u Okružnom sudu u Požarevcu, potom je sudija Papović otišao u Beograd da bi u bolnici KPD saslušao Lukovića i Sokolovića. Po saslušanju okrivljenih i s obzirom na to da prijava nije stigla, okrivljenima je ukinut pritvor. Nekoliko sati kasnije, pošto su Veljković, Luković i Sokolović pušteni, tačnije u 19 časova i 25 minuta, sudija Papović dobio je krivičnu prijavu.
       "Po prijemu krivične prijave proučio sam predmet i zaključio da prema spisima nema elemenata krivičnog dela koje se okrivljenima stavlja na teret", kaže Papović i dodaje da je predsedniku Okružnog suda u Požarevcu predložio da uzme predmet s obzirom na to da će na osnovu spisa SUP-a Požarevac pustiti okrivljene iz pritvora.
       Ono što je sudija Papović ustanovio jeste da je 2. maja u bašti kafića "Pasaž" došlo do fizičkog obračuna između Saše i Milana Lazića, s jedne strane, i Veljkovića i Lukovića, s druge strane. Ustanovljeno je da je Sokolović, kao i Luković zadobio teške povrede. Sokolović je, prolazeći pored kafića video Lukovića kako leži u lokvi krvi, zapitao: "Što ubiste čoveka?"
       "Utvrđeno je da su braća Lazić članovi JUL-a i da rade u diskoteci 'Madona' u Požarevcu, a Veljković i Luković su pripadnici 'Otpora'", kaže Papović.
       Oko 19 časova, 8. maja, Čogurić je predao Papoviću zahtev za sprovođenje istrage Jovana Stanojevića, okružnog javnog tužioca (Kt 49/00), kojim se traži da se protiv Veljkovića, Lukovića i Sokolovića sprovede istraga za isto delo i odredi pritvor.
       "Određenje pritvora tužilac je obrazložio 'da ne bi došlo do uznemirenja javnosti'", kaže Papović. "Predsednik Okružnog suda rekao mi je da je tužilac ovakav zahtev stavio po nalogu republičkog javnog tužioca Dragiše Krsmanovića a da je mišljenja, kao i ceo kolegijum, da nema elemenata za navedeno krivično delo."
       Sudija Papović rekao je Čoguriću da se ne slaže sa predlogom tužioca. Istog dana u 23 časa i 30 minuta Veljković, Luković i Sokolović lišeni su slobode, po rešenju Vanraspravnog veća Okružnog suda u Požarevcu. Sutradan je sudija Papović zatražio da mu se od 15. maja odobri korišćenje godišnjeg odmora za 2000. godinu kako bi posle toga otišao u starosnu penziju.
       "Tražio sam to stoga što me je ministar Stojiljković teško uvredio i što ne mogu da obavljam sudijsku funkciju jer mi je ministar zapretio da će me i pritvoriti", kaže Papović koji je udaljen sa posla ne po svom zahtevu od 12. maja, već po rešenju (Su 40/00) predsednika Vrhovnog suda Srbije kojim se protiv Papovića pokreće postupak za razrešenje. Suspenzija je usledila 15. maja, po rešenju predsednika Okružnog suda u Požarevcu.
       "Predsednik Vrhovnog suda pogrešno tumači odredbe Zakona o sudovima (član 5) kada donosi rešenje o pokretanju postupka za moje razrešenje uz obrazloženje da obavljam poslove nespojive sa sudijskom funkcijom, odnosno da sam nestručan", objašnjava Papović. "Nisam vršio nikakvu službu ili posao koji bi uticao na moju samostalnost i nezavisnost ili koji bi umanjivao moj ugled ili ugled suda. To što sam davao izjave za medije nije u vezi sa mojom funkcijom. Smatram da je predsednik Vrhovnog suda pogrešno protumačio i član 5 Zakona o sudovima.
      
       Svileni gajtan
       Smatram da je ovo hajka na nezavisno sudstvo i da cilj nije bio da mene oteraju, već da zaplaše ostale sudije. Tome u prilog ide i činjenica što su sva rešenja o pokretanju postupaka za razrešenje sudija i rešenja o suspenziji poslata svim kolegijumima svih sudova sa područja Okružnog suda u Požarevcu."
       Po istom osnovu i Đorđe Ranković, sudija Opštinskog suda u Požarevcu, razrešen je dužnosti, između ostalog, i zato što je 9. maja 2000. godine učestvovao na mitingu koji su u Požarevcu organizovale opozicione političke stranke "...mada je znao da su lica zbog kojih je protest organizovan pritvorena na osnovu odluke nadležnog veća Okružnog suda u Požarevcu", stoji u obrazloženju odluke Narodne skupštine. Okružni javni tužilac u Požarevcu Jovan Stanojević, koji se usudio da izrazi neslaganje u slučaju Veljkovića, Lukovića i Sokolovića, razrešen je dužnosti zato što se bavi poslovima privatnog preduzetništva.
       "To nije tačno. Stanojević se ne bavi nikakvim privatnim preduzetništvom, već njegova ćerka. On je sam tražio razrešenje",kaže Papović.
       Jovan Stanojević smatra da nema šta više da se kaže.
       "Ovo što se radi je nasilje nad pravosuđem. U zakonu piše jedno a radi se drugo. Svi znaju šta se dogodilo i nemam nameru da objašnjavam ono što svi vide i znaju. Neću da pričam o predmetu jer ono što sam mislio da treba da uradim, uradio sam i ponovo bih uradio", kaže Stanojević.
       Sudija Dragiša Krstović iz Opštinskog suda u Leposaviću razrešen je dužnosti jer je od 24. februara 2000. godine obavljao poslove člana Opštinskog prelaznog administrativnog saveta UNMIK-a zaduženog za resor pravde i lokalne samouprave koji su "po svojoj prirodi upravni poslovi i kao takvi nespojivi sa sudijskom funkcijom".
       Predsedniku Vrhovnog suda Srbije Krstović je uputio pismo (Su 39/00) u kojem se kaže da to članstvo u organima administracije UN nije upravni posao jer sve odluke isključivo donosi lokalni administrator.
       "Članovi ovog saveta, dakle, ni u čemu ne odlučuju i nemaju nikakvu vlast, pa prema tome ni upravnu, iz čega proizlazi da se Vaše rešenje zasniva na podlozi pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava", stoji u Krstovićevom pismu od 19. juna 2000. godine. Specijalno za NIN, Krstović je rekao da je 1998. godine kolegijum Okružnog suda u Kosovskoj Mitrovici jednoglasno predložio njega za predsednika Opštinskog suda u Leposaviću. Izabrana je Bojana Trbojevac.
       "Sklonili su me zato što sam neke kolege prijavio da su počinili teške zloupotrebe službenog položaja", kaže Krstović i dodaje da je od novinara NIN-a saznao da je razrešen."Nisam ništa dobio od Vrhovnog suda Srbije, ali čim ste me pozvali, pretpostavio sam da sam razrešen sudijske funkcije."
       Ozbiljne primedbe na postupke Balše Govedarice ima i Miroslav Todorović, donedavno sudija Okružnog suda u Beogradu. Ostao je bez posla zato što, kako se kaže u obrazloženju odluke Narodne skupštine, "Zakon o sudovima zabranjuje sudijama obavljanje političkih funkcija u bilo kojoj stranci ili organizaciji", a Todorović je "član predsedništva tzv. Organizacije 'Otpor' koja nije registrovana kod nadležnog državnog organa i koja je kao cilj svog političkog delovanja proklamovala promenu legalno izabranih organa vlasti vanustavnim putem".
       "Nismo mi nikakva politička organizacija, već udruženje graćana a g. Govedarica morao bi da zna razliku. Osim toga, cilj 'Otpora' je, kao što piše u Statutu, zalaganje za demokratizaciju društva, poboljšanje kvaliteta života, propagiranje antifašističkih ideja i ukazivanje na opasnost širenja terorizma i nasilja u društvu, stvaranje uslova za iskazivanje kreativnosti članova, zalaganje za autonomiju univerziteta i poboljšanje kvaliteta studija i položaja studenata u društvu i zaštita životne sredine", kaže Todorović. "Ne razumem kako ovakvi ciljevi jednog ministra pravde mogu da užasavaju."
       Vladajuća koalicija Socijalističke partije Srbije, Srpske radikalne stranke i Jugoslovenske udružene levice fašističkim naziva metode "Otpora" koji u članu 4. Statuta kaže da će se radi ostvarivanja ciljeva ogranizovati javni skupovi, tribine, izložbe, ulični performansi, putujuća pozorišta i drugi oblici upoznavanja javnosti sa ciljevima "Otpora", u skladu sa zakonom. Takođe, "Otpor" će organizovati druženje mladih, kao i nabavku i razmenu literature i udžbenika.
       One sudije koje su bez predrasuda sudile članovima "Otpora" razrešene su, kao i one koje su na bilo koji način dale podršku svojim kolegama koji su se našli na meti političara.
       Zajedno sa Todorovićem razrešeno je još trinaest sudija koje su imale hrabrosti da prigovore o načinu na koji se njihove kolege udaljavaju sa posla.
       "Sudije su odlučile da preko štampe pruže otpor tim merama" i ocenile su ih kao 'obračun vrha pravosudne vlasti' sa sudijama i slanje 'svilenog gajtana sudijama po Srbiji'", kaže se u obrazloženju.
       "Postoji osnovana sumnja da je Balša Govedarica, predsednik Vrhovnog suda Srbije, počinio dva teška krivična dela u sticaju: zloupotrebu službenog položaja iz člana 242 Krivičnog zakona Republike Srbije i falsifikovanje isprave iz člana 233 istog zakona", kaže Miroslav Todorović.
      
       Osuda nezakonitosti
       Prema Todorovićevom mišljenju, Govedarica je napisao akt zaveden pod brojem Su 60/00 od 10. jula 2000. godine u kojem je označio da zahtev za razrešenje sudija podnosi u ime Vrhovnog suda Srbije iako opšta sednica svih sudija Vrhovnog suda nije održana, kao što je trebalo po članu 48 Zakona o sudovima.
       Todorović veruje da postoji osnovana sumnja da je i Bogoje Marjanović, predsednik Okružnog suda u Beogradu, počinio krivično delo zloupotrebe službenog položaja jer je 14. juna sudiju Todorovića izbacio iz suda rešenjem o udaljenju sa sudijskog položaja bez prava prigovora i žalbe, pogrešno se pozivajući na član 51 Zakona o sudovima koji se odnosi na sudije pod istragom ili na sudije u pritvoru.
       O nezakonitostima odluka Narodne skupštine Republike Srbije kojima su mnoge ugledne sudije razrešene dužnosti govori i Izvršni odbor Udruženja pravnika Srbije. U zaključcima sa sednice IO Udruženja pravnika Srbije, koji su doneti 15. jula 2000. godine, a koje je kao predsednik Udruženja potpisao dr Miodrag Orlić, redovni profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, kaže se: "Navedenim odlukama o razrešavanju sudija ozbiljno je ugrožen položaj sudske funkcije, kao jedne od tri izvorne grane u sistemu podele vlasti, čiju nezavisnost ne može dovesti u pitanje ni zakonodavna vlast bez poštovanja određene procedure (a ta pravila procedure su uistinu garantija samostalnog položaja sudova), a još manje izvršna vlast i drugi politički ili društveni činioci."
       Međutim, neće se sve završiti samo na apelu. Izvršni odbor Udruženja pravnika Srbije osnovao je nezavisnu stručnu komisiju koja će ispitati sve okolnosti konkretnih slučajeva.
       Ali, posle izbora novih sudija, od kojih neki u sudnicu nisu ušli od 1993. godine, hoće li ostati iko ko će imati dovoljno hrabrosti da sudi po pozitivnim zakonima?
       Zbog "zauzetosti", Dragoljub Janković, ministar pravosuđa Republike Srbije, nije uspeo da nađe vremena za razgovor sa novinarom NIN-a. Predsednik Vrhovnog suda Srbije Balša Govedarica takođe nije imao vremena da objasni zašto nije poštovao proceduru, kako sudije kažu, zašto je pred Odbor za pravosuđe i upravu Narodne skupštine Republike Srbije izneo ako ne neistinite, onda nepotpune podatke koji, kao u slučaju sudije Rankovića, Todorovića i Đure Pilipovića, sada već bivšeg predsednika Opštinskog suda u Novom Sadu, nisu u međusobno logičnoj vezi, kao ni u vezi sa članovima Ustava Republike Srbije.
      
       LIDIJA KUJUNDŽIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu