NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Obećao da će doći

U jednom danu iz Beograda u Podgoricu došli su opozicionari i general Pavković. Iz Podgorice su u Beograd stigli predstavnici plemena. Primio ih je Slobodan Milošević koji je još onomad rekao da će svratiti u Crnu Goru

      Broj novinara (16 domaćih i 26 dopisnika stranih redakcija), okupljenih na terasi hotela "Sveti Stefan", ukazivao je da se nešto bitno dešava. U najluksuznijem letovalištu ove Jugoslavije, u petak 14. jula sastali su se predstavnici Demokratske partije socijalista, Narodne stranke i predstavnici demokratske opozicije u Srbiji, da vide šta im je činiti posle najnovijih poteza koje je Milošević povukao u saveznoj skupštini. Posle sedmočasovnog razgovora, šef crnogorske delegacije Filip Vujanović pročitao je saopštenje kojim su svi učesnici sastanka odbacili promenu Ustava SRJ i obavezali se da će raditi na "uspostavljanju stabilne, uspešne evropske državne zajednice Crne Gore i Srbije, bez obzira na pokušaje destrukcije političkih grupacija" kao i da su "za ostvarenje takve demokratske državne zajednice neophodna nova konstitutivna rešenja čiju bi polaznu osnovu činila i Platforma Vlade Republike Crne Gore". Sedam načela usvojenog dokumenta, prihvatili su gotovo svi učesnici sastanka.
       Tekst je bio jedino delimično sporan za SPO. "Ako se u tekstu promena Ustava tretira kao nelegalna i nelegitimna, onda je logičan zaključak da novi izborni zakon i izbori na osnovu promenjenog Ustava jesu nešto što treba odbaciti. Dakle, ako odbacujete ustavne promene, onda odbacujete i njihove posledice. Ne možete vi biti protiv ustavnih promena a biti za izbore koji se raspisuju na osnovu istih tih ustavnih promena. To je jedina supstancijalna razlika koja se pojavila, ali mir u kući zahteva da nešto od toga i progutate. Sam dokument je za naš ukus previše mek, ali smo na njega pristali", objašnjava za NIN Tomislav Jeremić, član delegacije SPO-a.
      
       Ovce
       Razgovorima na Svetom Stefanu prisustvovali su gotovo svi lideri opozicije. Nedostajali su samo Drašković i Mićunović. Tog dana je, navodno, predsednik Demokratskog centra proslavljao svoj rođendan. Zamenio ga je potpredsednik ove partije Momčilo Grubač. Ni Vuka Draškovića nije bilo. Milan Komnenić, upitan zašto sastanku ne prisustvuje lider SPO-a, objasnio je da se Drašković nedavno susreo sa predsednikom i premijerom Crne Gore, Milom Đukanovićem i Filipom Vujanović i da im je tada saopštio većinu stavova. Drašković je "na sigurnom, i tamo se leči i odmara", na isto pitanje odgovara Tomislav Jeremić, poslanik ove partije u saveznom parlamentu. Najzad, saznajemo da je lider SPO-a van zemlje. Upućeniji tvrde - u Grčkoj.
       Iako su iz vrha stranke stizale različite najave, na Svetom Stefanu je bio i Vojislav Koštunica, predsednik Demokratske stranke Srbije, koji je posle izjave da bi referendum trebalo organizovati i u Srbiji i u Crnoj Gori, znatno popravio svoj, inače ne baš sjajan politički rejting u crnogorskoj javnosti. Poznat po tome što često kritikuje poteze zvanične Podgorice, Koštunica se ipak saglasio sa svih sedam načela dokumenta. Najviše mu je, kažu, zasmetala Platforma vlade Crne Gore kao polazna osnova za nova ustavna rešenja.
       Sastanak na Svetom Stefanu nije rezultirao konkretnim dogovorom o izlasku, odnosno neizlasku na izbore. I o izborima se razgovaralo, ali ovoga puta nisu bili prioritet. "Izbori nisu sami sebi cilj. Izlazak ili bojkot su koraci u pravcu reforme države. Zajednički ćemo proceniti, ako su argumenti za bojkot jači nego argumenti za učešće nema razloga da bilo ko učestvuje. Svaka strana je samostalna i pokušaćemo da se usaglasimo i učinimo maksimalan napor. Dok se ne saopšti zakon o sprovođenju izbora, nećemo saopštavati definitivnu odluku. Očekujemo da se to desi za dve ili tri sedmice", kaže predsednik Demokratske stranke Zoran Đinđić. Ipak, opozicija u Srbiji (bez SPO-a), željna još jednog odmeravanja snaga i, izgleda, potpuno uverena u sopstvenu pobedu, smatra da na izbore treba ići, ali ukoliko Milošević spreči kontrolu i nadgledanje toka glasanja, na izbore se ne ide jer, kako to slikovito reče Milan St. Protić, "nismo ni mi ovce za klanicu".
      
       Milo
       Crnogorci su već rekli svoje. Pod ovakvim uslovima na izbore ne idu. A ideju o Milu Đukanoviću kao mogućem kandidatu za predsednika SRJ, poteklu od Vuka Obradovića, odbacio je sam "kandidat". Bez obzira na uvreženo mišljenje beogradske čaršije da je "Milu i Jugoslavija mala", Đukanović već skoro tri godine ponavlja da nema ambicija izvan Crne Gore. Teško je očekivati da će neko ko se politikom bavi već dvadeset godina i, pri tom, poslednje tri svoj program, obećanja i aktivnosti usmerava isključivo ka Crnoj Gori, tek tako promeniti mišljenje i načiniti potez za koji mnogi tvrde da bi bio ravan političkom samoubistvu. Postavlja se i pitanje da li bi Srbija glasala za Crnogorca. I, na kraju, kao tehnički detalj, nejasno je kako bi izgledala izborna kampanja u zemlji gde se potpredsednici savezne i republičke vlade, inače partijske kolege, gotovo nadmeću u ponavljanju ocena da "Đukanovića treba uhapsiti".
       O eventualnim pritiscima međunarodne zajednice da Crnogorci učestvuju u saveznim izborima, Đukanović kaže:
       "Sa Crnom Gorom niko nije razgovarao na način na koji bi je terao na nešto, niti joj bilo šta zabranjivao. Crna Gora je ozbiljna država a mi ozbiljno državno rukovodstvo."
       Često, kada se spominju sugestije i pritisci međunarodne zajednice, navodi se i primer uvođenja strane valute, nemačke marke, u platni sistem Crne Gore. Upućeni tvrde da je crnogorsko rukovodstvo u tim danima izdržalo žestoke pritiske međunarodnih faktora koji su se, iz bojazni od mogućih političkih posledica, protivili ovom potezu. Ipak, danas je u Crnoj Gori platežno sredstvo nemačka marka, a oni koji su iz inostranstva sa zebnjom i nepoverenjem gledali na njeno uvođenje, sada podržavaju ovakvu odluku zvanične Crne Gore.
       "Miloševiću najviše odgovara neizlazak Crnogoraca na izbore. Od jula '99. on pokušava da reši problem kako da nadoknadi glasove koje je na Kosovu imao, odnosno kako da dobije 20-25 odsto sigurnih glasova koje je dosad imao. On sada od Crne Gore pravi Kosovo i tera ih u bojkot. Ne bi me začudilo da, ako oni sada kažu učestvovaćemo, Milošević donese zakon da njegova slika mora da bude na biračkim mestima kako bi Crnogorci bili primorani da ne učestvuju", objašnjava jedan od lidera srpske opozicije.
       Posle srpsko-crnogorskog najavljen je i "crnogorsko-crnogorski" dijalog. Na inicijativu Predraga Bulatovića, potpredsednika Socijalističke narodne partije, reagovao je Svetozar Marović. "Izvolite, počnimo razgovore već iduće sedmice. Ja vas čekam", poručio je Bulatoviću drugi čovek Demokratske partije socijalista i predsednik crnogorskog parlamenta. Videće se da li će, u uslovima političke sukobljenosti dveju relevantnih opcija u Crnoj Gori, biti moguć kompromis. Podsećamo da je tako nešto ipak bilo moguće u proleće '99. U danima kada su bombe padale na Srbiju i Crnu Goru, stranke u crnogorskom parlamentu su postigle dogovor o građanskom miru u ovoj republici.
       Kako je najavljeno, razgovori opozicije Srbije i predstavnika vladajućih partija Crne Gore će se nastaviti. I jedni i drugi tvrde da će "pokušati i učiniti maksimalan napor" da njihova odluka o izlasku, odnosno neizlasku na izbore bude usaglašena.
       Kontra
       Činilo se da vladajuće partije u Srbiji ne pridaju veliki značaj razgovorima na Svetom Stefanu. Funkcioner JUL-a Živko Šoklovački ocenio je da su zaključci doneti pod stranim "patronatom" i uporedio ih sa turskom molitvom i bogojavljenskom vodicom jer, kako je objasnio, "niti pomažu niti odmažu". Ipak, tog 14. jula intenzivno se putovalo na relaciji Podgorica - Beograd - Podgorica.
       Osim opozicije, u Crnu Goru je iz Beograda stigao i načelnik Generalštaba general-pukovnik Nebojša Pavković. On je komandi i jedinicama Druge armije "izdao konkretne zadatke za realizaciju planiranih aktivnosti u narednom periodu" a usput je posetio i svoje ratne drugove koji se nalaze na rehabilitaciji u Vojnoj bolnici Meljine i tom prilikom im uručio poklone. Osim tranzita u smeru Beograd - Podgorica, putovalo se i u suprotnom smeru. Predstavnici crnogorskih plemena, okupljeni u Veću narodnih skupština, posetili su predsednika Jugoslavije i obavestili ga da promene Ustava SRJ "uživaju jednodušnu i nedvosmislenu podršku Veća narodnih skupština Crne Gore i ogromne većine crnogorskog naroda". U saopštenju sa sastanka ne stoji šta je njima predsednik Milošević poručio a ne kaže se i da li su ga predstavnici plemena pozvali da poseti Crnu Goru. Nije ga bilo dugo. A obećavao je da će doći.
      
       KATARINA SPASIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu