Šta nam je dala koincidencija između rođendana dr Mire Marković i samoga JUL-a

      Oboje govorimo uzvišeno, dižemo ton. Dr Mira Marković u naučnom ključu i kad nekome preti, naša malenkost kad pokušava da je u građanskom ključu prati, a da pri tom ostane čitavih rebara. Zato će ovaj diskurs(!), posle nešto ležernijeg uvoda, polemički pronići u fundamentalna pitanja globalizacije sveta, s posebnim pogledom na naš planetarni položaj, u datom odnosu i rasporedu zvezda. Moguće je, hoću reći, da bude dosadno, ali ko izdrži, može da nauči da gleda u zvezde.
       JUL nesmanjenom žestinom nastavlja korisne aktivnosti u okviru akcije "JUL u julu"; obnavlja mostove, obećava dolare, otkriva strane plaćenike, šalje gazu u bolnice, deli bombone, otvara nova ministarska mesta, veruje u Boga, radi s mladima, nudi aprilske penzije, gradi stanove - menja svet!
       Mnogi se pitaju, pa i poreski obveznici, odakle im tolike pare? Mora da je stigla pozajmica iz Pjongjanga!
       Bio je, dakle, jul i u julu dva rođendana! Na dan kada je ugledala ovaj nesavršeni svet koji se nužno mora menjati, 10. jula, dr Mira Marković je primala naročito odabrane goste, koje bez preke potrebe ne pretresaju na ulazu. Došli svi sa spiska, s podrazumevajućim poklonima. Da li je kogod doneo ružu za kosu ili srebrni escajg, nije objavljeno; pouzdano se zna, da je, međutim, neki ljubitelj živih bića s ponosom priložio živu pudlicu. Pudl s pedigreom nije se dao uzbuniti: njuškao je okolo, impresioniran prisustvom tolikih osmeha i poznatih lica iz Glavnog odbora i Direkcije. Mrdao je slatkim očicama kroz kratko podšišane proreze za oči, svestan da upija svaki trenutak jedinstvene predstave s mogućim istorijskim predznakom.
       Pudlica kao poklon, međutim, nije tom prilikom rado viđena. Paralela sa istorijskim parom Tito - Selasje previše se učinila očiglednom i, ne daj Bože, ironičnom. Neće se ponoviti vremena kada je Selasje zapatio pudlice Brozu-mada se opet radi na pokretu nesvrstanih - koji je pre toga bio poznat samo po onom Reksu, što je stradao u Drugom svetskom ratu kad je svojim telom zaštitio život drugu Titu ispod bukve. Odzvonilo je pukovnicima koji su trebovali specijalne sunđere da popišanim gostima glancaju cipele; nije se desilo, nije se smelo desiti, ni pomisliti, da zapišani šutne pudlicu. Upravo obrnuto; zapišani posetilac gordo je ćutao, razumevajući da ga je taklo samo proviđenje. Bio je zapažen, zvezda večeri, o njemu se govorilo: "Onaj popišani!"
       (Ima autora koji poreklo Brozovih pudlica vide u evropskim lozama - Hoencolerni, Koburzi - s kojima je šloser u mladosti mogao imati kontakte, ali argumentacija tih autora još nije naučno verifikovana.)
       Udubljeni u reforme, stvari menjamo iz korena. Sada su u modi ljudi, a ne pudlice. Lakše je i jeftinije pokloniti čoveka.
       Šta je bilo s pudlicom u Užičkoj? Ipak se našla dobra duša s činom i epoletama, i prigrlila je pudlicu kao Brižit Bardo! Samo što je pudlica sve videla i sve zna...
       Posle je bio onaj drugi rođendan, rođendan samog JUL-a (šest godina, kraj obdaništa!) koji samo po sedmom mesecu koincidira sa rođendanom dr Mire Marković, inače ne bi imao veze da dr Mira Marković, kao predsednica Direkcije, na svečanoj sednici Glavnog odbora, nije naglasila da se moramo u kreiranju budućnosti štititi od praznog pesimizma! "...Susret sa besmislom praznog pesimizma, takoreći, još se nije dogodio, jer je on veštije prikrivan".
       Pripazite se, kažem, Gorana Matića - organi bi mogli početi obaveštajno da obrađuju i pesimiste...
       Kako i priliči šestoj godišnjici, priređen je reprezentativni prijem, a dr Marković se našla - po Tanjugu i protokolu - u ulozi pocepane ličnosti: i domaćin i gost. "Prijemu su prisustvovali... i dr Mira Marković, predsednik Direkcije JUL-a", javljaju dobronamerni mediji.
       Raspeta između dužnosti supruge i domaćice, drugarica Marković rešila je problem kompromisom. Bila je i supruga i domaćica, sukcesivno. Predsednik SRJ Slobodan Milošević srdačno je čestitao dr Miri Marković, predsednici Direkcije JUL-a, šestu godišnjicu njene partije, učtivo, s naklonom, po protokolu. Tu je dr Marković, uprkos svemu, bila nešto manje pocepana kao ličnost. Muž, predsednik Milošević, po čestitanju je i poljubio, uz podršku protokola. Jedini on. Sva ostala lica opet su bila ozarena, svi su nekako zračili dobrotom one odbačene pudlice!
       Politika je, uprkos tako bogatim prijemima, ipak prolazna, a nauka je večna. Zato se vraćam eseju dr Mire Marković "Globalan svet" I i II ("Politika"), nastalom u vremenu rođendanskog svečarenja. Malo je ljudi, bojim se, to pročitalo; uopšte, ljudi su izgubili naviku da čitaju, samo gledaju Drugi dnevnik RTS i kviz s pitanjem šta je po profesiji bio Hitlerov tata! Tačan odgovor donosi hiljadu poena!
       Srećom, piše dr Mira Marković, u vremenu u kome sada živimo, većina tih takozvanih srećnih utopija se ostvarila, se ostvaruje (stilska finesa dr M.M.) ili sve govori da će se ostvariti, pa je tako ta činjenica, između ostalog, jedan od razloga za nadu da je globalan svet moguć, da je zajednica svih naroda izvesna, a ne neodređena budućnost čovečanstva.
       Neko će gunđati: i ovo je dosta. Ćutite kad razgovaraju dve misleće prirode!
       A znate li, gospođo Marković, ko globalizuje svet, izuzimajući Kosmet, Kurde i Čečeniju? Vi, Vaše knjige, gospođo! Prevedene su na sve globalne i lokalne svetske jezike!
       Pitaju me ubogi pisci:
       Živite li, gospođo, od tiraža?
       Odakle vam sponzori?
       Svetu je, kao što znate iz vaše teorije, teško ugoditi. Postavlja se ozbiljno pitanje tzv. pretpolitičke kulture. Upitate li se javno da li je dramsko delo Biljane Srbljanović (patetične, plitke i nekoherentne, fragmentarne pričice, ali u velikoj modi, jer su kvazikritičke), stvarno planetarno vredno, rastrgnuće vas profesionalni kosmopoliti.
       Primetite li, s druge strane, kako je moguće da nagradu sa imenom Franca Kafke ponesu Đoko Stojičić i Milomir Kragović (makar nagradu dodeljivala i neka mesna zajednica u Pragu), ili otkud dr Mira Marković na dvadeset jezika i na Lomonosovu - raščerečiće vas moja junakinja.
       Jer ako joj pripada sedmi mesec, pripada joj i cela godina, na mnogaja ljeta!