Sa japanskog ostrva Okinave, posle samita sedmorice industrijski razvijenih, uglavnom stižu dobre vesti, osim za deo naše opozicije. Siromašnim zemljama Afrike ponuđena je nada da će, posle devet milijardi dolara, možda otpisati još koju milijardu. Za Crnu Goru takođe će biti para, Rusima je, preko Klintona, protumačeno da je njihova zemlja već punopravni član industrijski visoko razvijenih zemalja. Imaju samo još malo da vežbaju da bi se razvili, pa će zaista biti razvijeni.
       Ali, zato je Putin na Okinavi dobio crni pojas devetog dana u karateu, iako je po svojoj sopstvenoj izjavi yudist, što je i dokazao kada je na ringu prebacio preko ramena jednog mladog, zatečenog japanskog karatistu, što mu je ovaj u sledećem potezu ipak uzvratio.
       Jedino je srpska opozicija, onaj deo uveren u mogućnost pobede na izborima, čula neke aluzije da zemlje G8 neće priznati rezultate jugoizbora. Klinton i Bler za doručkom su, onako uzgred, ćaskali na srpske teme. A onda je, preko američkog diplomate Nikolasa Hila na službi u Pešti, stigao demanti da G8 nikome ne sugerišu bojkot izbora. I sad se ti snađi!
       Bila je to skoro "okinava". Tako se u studentskom žargonu nekada zvalo padanje ("okidanje") na ispitu.
       Pravo značenje naziva Okinava je manje duhovito. To prosto znači "lanac (nava) na otvorenom moru (oki)".
       Okinava, japansko od 1879. godine, jeste glavno ostrvo Rjukju arhipelaga (zvanično Nanseji-šoto) dugog 1200 kilometara. Prostire se od poslednjeg velikog ostrva Japana Kjušu, pa sve do na 200 km od Tajvana. Glavni grad je Naha, pun oblakodera, kao i svaki drugi japanski velegrad.
       Američki amfibijski napad na Okinavu krajem Drugog svetskog rata, od aprila do maja 1945. godine, bila je najveća i najsloženija operacija te vrste u dotadašnjoj istoriji ratovanja. Učestvovalo je oko 1500 plovila, koja su napala ostrvo, posle bombardovanja obale i čišćenja vodenog regiona od mina i ostalih prepreka.
       Sada je Okinava mesto prijateljstva, osmeha i diplomatskih rukovanja. Od aprila do maja 1945. godine američki vojnici posećivali su oblast Okinave u amfibijskim odelima. A danas su Ameri na Okinavi u svečanim odelima i kravatama.
       Amerikancima se ostrvo veoma dopalo. A važno im je bilo i kao vojna baza, te su ga vratili Japanu tek 1972. godine.
       Stanovnici Okinave su ponositi što upravo sa njihovog ostrva potiče danas u svetu poznati japanski instrument samisen, ovde poznat po imenu sančin.
       Nekada samostalni, Okinavljani (ili možda Okinavci) nisu oduševljeni japanskim centrom. Na ovom lepom ostrvu suptropske klime, predivnih peščanih plaža i retkog bilja, sa prosečnom temperaturom od 23 stepena Celzijusa, živi stanovništvo sa upola manjim dohotkom po stanovniku nego na velikim ostrvima na severu. Zato u Japanu postoji poslovica: "Narod Kjota troši na odelo, a narod Okinave na hranu." Lepše zvuči japanski: "Kyo no kidoare, Osaka no kuidaore".