NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Gladna sam kradem šljive

Nedovoljno novca za hranu ima 30 odsto anketiranih, a četvrtina građana nosi cipele koje su starije od 10 godina. Više od polovine ispitanika ne veruje u sposobnost ni vlasti ni opozicije da obnovi zemlju i popravi standard stanovništva

      Decenija "rešavanja" nacionalnog i državnog pitanja imala je pogubne posledice po standard stanovništva Srbije. Čak 85 odsto građana Srbije u julskoj telefonskoj anketi NIN-a tvrdi da danas živi lošije nego pre deset godina. Takođe, 76,5 odsto anketiranih procenjuje da im je danas gore nego prošle godine. Svakodnevni život građana je tragično loš. Anketirana domaćica iz Skobalja kod Smedereva ilustruje očaj: "Nemaština, propast, gladni smo, kradem šljive da bih jela".
       Ekonomske nedaće se iz meseca u mesec, prema oceni anketiranih, nameću kao najveći problem u Srbiji - više od polovine građana (52,5 odsto) ističe ih kao najvažnije. Nije uvek tako bilo, prošle godine, pred NATO bombardovanje, samo je 23,5 odsto anketiranih mislilo o tome.
      
       Nostalgija
       Pitanje "Koje godine ste najbolje živeli", otkriva nostalgiju za 1990. godinom, koja je (u pojedinačnoj konkurenciji) dobila najviše glasova - 11,5 odsto, za njom sledi 1985. (10,5 odsto), a na trećem mestu je 1989. sa 10,0 odsto. Gledano po decenijama, osamdesete su najpopularnije (44,5 odsto). Podsetimo se, to je decenija posle Titove smrti. Često veličana Titova era prošla je u ovoj anketi relativno loše (23 odsto), ali ipak bolje od zloglasnih devedesetih (18,5).
       Na pitanje "Da li su vaši prihodi poslednjih godina rasli ili padali", više od dve trećine ispitanika je odgovorilo da su padali (68,5 odsto), dok je 12 odsto onih koji su priznali da im je prihod rastao. Pri tome, 81,5 odsto anketiranih nije zadovoljno svojom zaradom, a 12 odsto jeste. Ovih 12 odsto nisu baš isti oni kojima je prihod poslednjih godina rastao. Prost rast prihoda nije dovoljan i među njima ima (opravdano) nezadovoljnih.
       Iako u zemlji, tvrdi se, caruje siva ekonomija i rad na crno, iz odgovora na pitanje: "Da li, osim svog osnovnog posla, zarađujete i na neki drugi način", to ne sledi. Iznenađuje da 72 odsto anketiranih odbija da popodnevni odmor zameni mukotrpnim radom i skrivanjem od inspekcije i policije, dok samo jedna četvrtina dodatno zarađuje. I ovaj rezultat se može tumačiti u sklopu opšte krize koja obuhvata i mogućnost dodatne zarade - naime, malo je posla, a i ne isplati se. Oni koji su izjavili da dodatno zarađuju, uglavnom to čine baveći se zemljoradnjom (13 ispitanika) i radom kod privatnika (10).
       Tragičnost srbijanske situacije je vidljiva iz odgovora na pitanje: "Da li imate dovoljno novca za kupovinu hrane". I pored delikatnosti pitanja, 30 odsto građana priznaje da nema dovoljno novca za ovu primarnu ljudsku potrebu.
      
      
       Odmor
       Kad je reč o kupovini odeće, procenti su veći - 71 odsto građana Srbije nema dovoljno novca za kupovinu odevnih predmeta. Pri tom, zaista nije reč o praćenju mode.
       Takođe, naše veoma konkretno i lično pitanje: "Kada ste sebi poslednji put kupili cipele", otkriva da četvrtina građana Srbije nosi cipele koje su starije od 10 godina. Pre više od tri godine kupovini cipela se izložilo narednih 17,5 odsto anketiranih, a 11 odsto je to učinilo pre više od jedne godine. Ipak, 42 odsto ispitanika se častilo kupovinom cipela u toku poslednjih godinu dana. Međutim, s obzirom na neuništivu osobinu tržišta da na potrebe odgovara adekvatnom ponudom, ovo ne mora biti obeležje poboljšanja njihovog standarda. Na pijaci se može kupiti vrlo kvalitetna i jeftina kineska obuća, bar za naredna tri meseca.
       Pitanje "Kada ste poslednji put otputovali negde na godišnji odmor" otkriva da naši sugrađani nisu skoro bili turisti. Četvrtina ispitanika je poslednji put negde putovala pre deset godina, sledećih 27 odsto pre više od tri, a pre godinu dana 16 odsto. U poslednjih godinu dana privilegiju da na odmor otputuju imalo je tek 12,5 odsto anketiranih. Najčešća destinacija na koju se odlazilo je, naravno, more (sada gotovo izjednačeno sa inostranstvom) - 55,0 odsto, sledi odlazak u banju (9 odsto) i na trećem mestu su planine i jezera (6 odsto). Šestina anketiranih izjavljuje da nema godišnji odmor (studenti, poljoprivrednici i slično), a svega 3,5 odsto se ugleda na Japance i ne koristi ovu privilegiju.
       Kad je reč o polaganju računa, bar u anketama, prilika je da se političari jasno prozovu. Iako ponekad tako ne izgleda, građani imaju vrlo kritičko mišljenje o vlasti. Na pitanje: "Da li je postojeća vlast sposobna da obnovi privredu i popravi standard građana", 57,5 odsto negativno odgovara, dok tačno četvrtina još uvek veruje u sposobnost režima. U januaru ove godine postavili smo isto pitanje, ali tada je bilo više onih koji su poklanjali poverenje vlasti (31,5 odsto). Poljoprivrednik iz Bobova kod Svilajnca primećuje da nešto nije u redu: "Na televiziji ima svega a u radnji ništa." U vlast ne veruje ni mašinski tehničar iz Belušića kod Rekovca i veoma im zamera: "Previše grabe za sebe". Među onima koji odaju priznanje vlasti ima i ciničnih: "Sposobni su jer samo pod sankcijama mogu da voze dobra kola", kako kaže Beograđanin zaposlen u saveznim organima.
       Ni opozicija ne prolazi sjajno. U njenu sposobnost da obnovi privredu i popravi standard građana veruje samo 19,5 odsto anketiranih, a 53,5 odsto im ne odaje to priznanje. Obrazloženja su zanimljiva. Penzionisani policajac iz Proloma kod Kuršumlije sudi, izgleda, iz TV iskustva: "Pokazala se u gradskom saobraćaju", kaže. S druge strane, dvadesetčetvorogodišnja žena iz Niša tvrdi: "U mom gradu su na vlasti, pa ništa." Oni koji veruju u sposobnost opozicije oslanjaju se više u stvari na dobru volju Zapada: "Ukinule bi se sankcije, bilo bi bolje", kaže konfekcionarka iz Aranđelovca.
      
      
       Stanovi
       Režimu ne pomaže mnogo ni neviđena medijska kampanja obnove i izgradnje. Naime, ne dovodeći, za sada, u sumnju, da će 100 000 stanova iz Programa Vlade Republike Srbije i Republičke direkcije za obnovu zemlje biti izgrađeno, pitali smo građane u NIN-ovoj anketi: "Ko će dobiti stanove koji se grade po Programu Vlade Srbije?" U najvećem broju slučajeva anketirani misle da će stanove dobiti osobe bliske režimu (26,5 odsto), vojska i policija (10,5 odsto), a tek jedna petina (20,5 odsto) ispitanika veruje da će se u te stanove useliti ugroženi (žrtve bombardovanja, mladi bračni parovi...) i stručnjaci (3,5 odsto). Penzioner iz Zrenjanina ne veruje u pravednu raspodelu: "Ko će kome ako ne svoj svome, to se zna, koji bračni parovi i vojska."
       Iako se kod nas često i ne zna baš precizno koliko država uzima na ime poreza i doprinosa, građani ove namete u opštoj besparici teško prihvataju i čak dve trećine anketiranih smatra da daje previše novca za ove svrhe, dok 29,5 odsto ocenjuje da ovaj rashod nije značajan.
       Najjasnija polarizacija građana u ovoj anketi pokazala se o jedinom preostalom važnom pojmu - nadi. Gotovo polovina anketiranih su optimisti (46 odsto) koji očekuju da se njihova materijalna situacija uskoro popravi, dok je neznatno više onih koji su izgubili svaku nadu (51 odsto) i ne veruju da će im se nešto tako lepo dogoditi. Očekivanja su važan elemenat tržišne ekonomije, tako da je veoma zabrinjavajuće ukoliko više od polovine građana nema nikakvu nadu da im se materijalni položaj može popraviti.
      
       Proterivanje
       Pitali smo građane Srbije: "Šta bi trebalo uraditi da se poboljša standard stanovništva" i oni su na prvo mesto stavili promenu vlasti (23 odsto), na drugom mestu su ekonomske mere (20 odsto), na trećem zahtevi za više rada i odgovornosti (17 odsto), a tek na kraju je otvaranje prema svetu (9 odsto). Rešenja su često i radikalna: "Da se istera sve iz skupštine", zahteva zemljoradnik iz Žirovnice kod Batočine ili, kao što se dosetio penzioner iz Beograda: "Sve pod zakon staviti i za 24 časa ima sve da cveta." "Gvozdenu ruku" traži i tridesetšestogodišnji profesionalni vozač iz Beograda. Radikalnim rešenjem se može smatrati i zaključak doktorke iz Niša: "Odseliti se." Poziv na opamećivanje je takođe čest: "Neophodno je da se svest građana promeni", tvrdi građevinski tehničar iz Donje Rače. Domaćica iz Poćuta, iz iskustva koje je gotovo vekovno (ima 96 godina) govori: "Nama treba malo pameti i ništa više." Svet se priziva i proziva. "Shvatiti da živimo u Evropi", govori pravnik iz Jelašnice kod Surdulice. Nasuprot ovom mišljenju je stav ekonomiste iz Male Moštanice: "Da nas ovi sa strane ostave na miru."
       Izgleda da postoji i nešto važnije od toga kako živimo, imamo li šta da jedemo, obučemo... Ili to važi samo za većinu običnih građana.
      
       ZORAN M. MARKOVIĆ
      
      
NIN-ova telefonska anketa

U subotu 22. jula 2000. godine Istraživački centar NIN-a anketirao je 200 telefonskih pretplatnika iz Srbije. Uzorak je reprezentativan i višestruko stratifikovan po stepenu urbanizovanosti mesta iz kojih potiču ispitanici (selo, grad, velegrad) i po regionima, tako da proporcionalno obuhvata stanovništvo Srbije po navedenim demografskim kriterijumima.
       Odbijenih kontakata je u ovoj anketi bilo 159, što je nešto više nego uobičajeno.
       Anketarsku ekipu su činili: Jelena Vukadinović, Milica Ležajić, Tanja Nikolić, Ana Vujnović, Marija Vidaković, Igor Đukić, Renata Šuman, Emilija Petković, Andrijana Kokotović, Miša Ristić i Snežana Ranđelović. Koordinator istraživanja je bio Jasmin Kovačević.
      
       Autor istraživanja: ZORAN M. MARKOVIĆ
       Autor ilustracija: GORAN RATKOVIĆ
      



      

Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu