Direktor "Rast konzorcijuma" LJubomir Vukajlović objašnjava šta piše u ugovoru o prvoj srpskoj koncesiji za drugu traku autoputa Novi Sad - Beograd i kako je moguće da kilometar puta ovde košta manje nego u svetu

      Mesec dana pošto su glamurozno otvoreni radovi na izgradnji druge trake autoputa Novi Sad - Beograd izvođači uglavnom prebrojavaju traktore i kombajne koji skidaju letinu s onog parčeta zemlje koje bi u jesen 2002. godine trebalo da bude betonska kolovozna traka.
       U na brzinu objavljenoj i još brže sklopljenoj koncesiji piše da put treba da bude gotov za 23 meseca, ali se ne precizira koja: ona na početku ili na samom kraju koncesionog perioda određenog na šest godina.
       Ljubomir Vukajlović, generalni direktor "Rast konzorcijuma", kaže da se kod Novog Sada odmaklo nekih 11 kilometara (skida se humusni sloj i prvi iskopi), a s batajničkog dela svega 2,5 jer se čeka glavni projekat, ali ne za ceo put već za jednu po jednu deonicu u dužini od pet kilometara. Poslovi će teći uporedo na obe trake, a završene deonice će biti puštane u rad sukcesivno. Put će, uverava on, biti gotov do kraja 2002. godine, a u sledeće četiri godine koncesionari će ubirati putarinu, naknade za korišćenje građevinskog zemljišta od svih koji odluče da sagrade motel, postave benzinsku pumpu ili nešto treće.
      
       Nema preprodaje
       Uprkos glasovima da Beogradska banka intenzivno pregovara sa jednom grčkom kompanijom o preprodaji koncesije, Vukajlović kaže da to nije tačno i da put u narednih šest godina neće promeniti vlasnika. Stranci se zbilja, kaže on, pojavljuju, ali da bi pregovarali o isporuci opreme, naplatnih rampi, signalizacije i drugih pratećih objekata.
       Vukajlović, kome pregovori sa strancima, kako kaže, nisu u direktnom domenu posla, suzdržano komentariše nagađanja u privrednim krugovima da bi do sada najveći srpski investitor italijanski STET (kupac 29% akcija srpskog Telekoma) hteo da se izvuče iz Srbije. "Naprotiv, Italijani i Francuzi se najviše interesuju za naš put", kaže direktor "Rast konzorcijuma".
       "Ovo je kao ulazna karta za buduće poslove, jer će se verovatno odmah posle ove graditi i druge deonice", kaže Vukajlović. Koridor 10 koji spaja Evropu sa Malom Azijom prolazi kroz Jugoslaviju od Subotice preko Beograda, Niša do makedonske granice. Koncesija za tu, poslednju deonicu raspisana je još prošle godine, ali uprkos tome što je rok za odgovor vlade Srbije prošao, ime koncesionara još nije objavljeno. Na konkursu su se u svim kombinacijama pojavili stranci koji bi se verovatno ustezali da se u ovoj situaciji zaglave u Srbiji.
       Sadašnja beogradska žurba objašnjava se željom srpskih vlasti da kontriraju Paktu za stabilnost iz čijeg fonda je nedavno odobreno finansiranje glavnih deonica na "konkurentskom koridoru" 4 kroz Rumuniju i Bugarsku. Razlog što vlada Srbije nije odabrala drugog koncesionara, francuski konglomerat Buig (sa velikim iskustvom u izgradnji puteva uključujući i one u našem susedstvu), Jugopetrol i Fondaciju Priker (učestvovala u izgradnji beogradskog "Hajata") navodno je strah da bi stranci mogli da započnu, a onda (zbog sankcija) prekinu radove na putu koji treba brzo da parira evropskom izazovu.
       Za suptilne lokalne političke analitičare moglo bi biti značajno da su Buig istovremeno odbile i beogradske vlasti (vodovod) i srpska vlada.
       "Malo je puteva u svetu koji su građeni u ovakvim okolnostima", kaže Vukajlović neodređeno obuhvatajući okolnosti pod kojima je počet ovaj posao.
       Ni jedan od osnivača "Rast konzorcijuma" nije verziran za izgradnju puteva: Preduzeće "Ivan Milutinović" (PIM) čuveno je kao izvođač sasvim druge vrste građevinskih radova, a privatno preduzeće "Borovica transport" je veliki prevoznik. Jedino je jasno mesto Beogradske banke koja treba da se pojavi kao kreditor i, pre svega, glavni pregovarač sa strancima.
       "Borovica" i PIM, u stvari, imaju malo putarsko iskustvo iz vremena kada su gradili put Larnaka - Pafos na Kipru, kao podizvođači jedne italijanske kompanije. "To neće biti prepreka", tvrdi Vukajlović jer je "Rast" na tržištu našao najboljeg raspoloživog projektanta i neće žaliti truda i novca da dovede dovoljno stručnjaka da put bude izgrađen po svetskim standardima.
      
       Kešolovci
       Jedna od glavnih prednosti "Rastove" ponude jeste ono što bi za strance bilo i nerazumljivo i nedostižno. Srpski recept za izgradnju puta je gotovo šest puta jeftiniji od uobičajene cene za izgradnju puta, zbog niza okolnosti. "Ivan Milutinović" ima tri šljunkare niz Dunav i iz njih će po nabavnoj ceni isporučiti veliki deo građevinskog materijala, "Borovica transport", tvrdi Vukajlović, ima impresivnu građevinsku mehanizaciju kojoj treba zaposlenje. Tako će dva koncesionara početni kapital za izgradnju puta dati uglavnom u materijalu i delimično u kešu. Osnivači "Rasta" preuzeli su obavezu da preduzeću uplate 20 odsto od vrednosti koncesije ili 12 miliona nemačkih maraka, na već opisani način. Pošto su osnivači u ovom trenutku i izvođači, put novca je kratak.
       Tokom cele izgradnje "Rast" će imati stalan priliv novca sa naplatne rampe na kojoj su već povećane mere kontrole (nove kamere, obnavljanje opreme). Ozbiljnih kalkulacija o tome koliki će biti priliv od naplate putarine još nema. Prema prvim snimanjima situacije pod ovim uslovima, za šest godina će biti prikupljeno tačno onoliko novca koliko će biti potrošeno za izgradnju puta - 66 miliona nemačkih maraka.
       Naplata, međutim, možda bude i bolja ukoliko "Rast" postigne dogovor sa velikim međunarodnim prevoznicima da, uz popust, daju prednost ovoj deonici puta.
       Mnogi troškovi koji bi inače čekali bilo kog koncesionara na ovakvom putu već su plaćeni: eksproprijacija zemljišta je u vreme građenja prve, desne trake obavljena za pun profil puta. Tada su izgrađeni i mostovi i nadvožnjaci. Kvalitet radova je bio dobar, postojeće pukotine su površinske, pa Vukajlović procenjuje da bi revitalizacija desne trake puta trebalo da košta oko 300 hiljada nemačkih maraka, a izgradnja nove trake 700 hiljada maraka. U tu kalkulaciju ulazi još jedna minusna stavka - vlada Srbije odrekla se uobičajene koncesione naknade na koju inače ima pravo."Mi smo to u našoj ponudi zahtevali, a oni su odlučili da odobre", kaže Vukajlović.
      
       TANJA JAKOBI