Igrale se delije nasred severne tribine stadiona "Crvene zvezde", pa se malo više zaigrale i složno zapevale. Onda su, po propisu, ispendrečene! Onako patriotski, jer narodnoj miliciji nije baš lako da odradi taj čin, po propisu, da istovremeno radi dva posla - držeći levom rukom službenu šapku, a desnom rekvizit, odmila nazvan pendrekom. Napad na lik i delo "vrhovnog komandanta", "Spasi Srbiju i ubij se", makar se on dogodio i pesmom, trebalo je odbraniti onako kako smo to činili prošle godine od mrskog nam agresora iz svih 19 razvijenih zemalja. Policiji je za to trebalo nešto više od pola sata, video sam svojim očima. "Crvena zvezda" je u međuvremenu pobedila gruzijskog šampiona "Torpedo", sa 4:0!
       Vremešni, neidentifikovani posetilac utakmice uhvatio me je za rame, i onako očinski, značajno saopštio: "Pazi, sine, pažljivo šta gledaš, velike nevolje po pravilu počinju na sportskim stadionima." Pusta znatiželja, odmah posle utakmice, odvela me je pravo u "Maderu", da odvojim uvo i čujem možda nešto više a što nisam mogao da vidim. I čuo sam: "Ovi hoće da maznu 'Zvezdu'", reče jedan od kafanskih starosedelaca. Koji ovi, umalo mi se ne ote, ali sam na vreme zaćutao...
       Tačno pre godinu dana na stranicama NIN-a napisao sam tekst pod naslovom - "Opasne veze". Dragan DŽajić izabran za predsednika kluba, prvi put u istoriji "Zvezde" da to nije bio čovek iz političkog, vojnog ili policijskog establišmenta. Legenda jugoslovenskog fudbala, naravno i "Zvezde", Dragan DŽajić je kategorički tvrdio da uprava popularnog kluba više nikada u svojim redovima neće imati političara na vlasti. Ni na čelu, ni na temenu, ni na slepoočnici, napisah ja...
       Politika" je, uz izveštaj sa utakmice, objavila i antrfile - "Navijači napali policiju". Čitam, gledam oko sebe i ne verujem. Otkuda navijači "marisali" policiju kada je svih dvadeset i više hiljada gledalaca videlo ko je koga napao - p r v i. Kažem sebi, 'ajde, magarče, kući pa ćeš videti snimak utakmice na RTS-u. Gledam taj snimak, ali nikako ne vidim tuču na severnoj tribini. Čuje se samo složno navijanje, kao na početku utakmice do onog 40. minuta, kada je krenula ofanziva narodne milicije. Gledam tako i govorim ženi: ovo je nemoguće... A, ona meni: "Sedi mirno, budalo, koliko si popio, samo mazohisti kao ti gledaju RTS." Šta ću, nego ućutim ja...
       Za čitavu priču ubrzo stiže neporeciva potvrda sa RTS. Komentator ponavlja priču koju sam čuo od d r u g a u kafani. Oglašava se i Upravni odbor "Crvene zvezde" pokušavajući sve da demantuje, da objasni da voli i svoje navijače, i da je u ovom patriotskom trenutku uz svoju zemlju i vlast. DŽajo, pazi se, razmišljam ja...
       Da zaključim, sada znam ko je ubio Neznanog junaka, iz praćke i još sa zelenom šljivom, ali iz kaprica neću da kažem. Neka to priznaju ovi sa RTS-a!!!
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ