Pre trideset godina svet je ugledao kompjuter, koji nije ličio na rekvizit holivudskih naučnofantastičnih filmova. Bio je to UNIX operativni sistem, koji i dalje važi za najbolji OS u svetu kompjutera

      Danas, kada se život ne može zamisliti bez kopjutera (ne samo u naučnim institucijama i državnim službama, već i u malim preduzećima i našim domovima), kada njihova brzina i snaga raste iz meseca u mesec, teško je zamisliti da je samo pre trideset godina to bila sprava veličine omanje sobe, "snažna" kao digitalni časovnik, ili kalkulator.
       A počelo je 1937. godine kada je G.R. Stiblic u Belovim laboratorijama (Bell Labs) napravio prvi binarni kalkulator. Dve godine kasnije to su nazvali kompjuterom. Onda je počeo rat - sjajno vreme za napredak tehnike i tehnologije u zemljama na čijoj se teritoriji rat ne vodi (SAD). Posle rata, sve više se posvećuje pažnja kompjuterima i njihovom razvoju koji su tada ličili na rekvizite za naučnofantastične filmove. Šezdesetih godina propao je pokušaj da se razvije kompaktan "timesharing" operativni sistem. Rezultat tog napora, sistem nazvan "Multics", dat je mladim naučnicima da se vežbaju. A onda je iz pepela "Multiksa", Kenet Tompson (1943) izvadio UNIX-a. Kasnije ga je još usavršio sa pronalazačem programskog jezika ""C" Denisom Ričijem (1941).
       Bell Labs su tada bili samo telefonska kompanija i nisu mogli komercijalno da koriste svoj pronalazak, pa su prve verzije UNIX sistema dali besplatno koledžima i univerzitetima. Izvorni kôd njihovog pronalaska je bio takođe otvoren i tako je niklo bezbroj mutanata, koje su njihovi tvorci zvali "UNIX" ("juniks"), što nije značilo ništa (od imena multiks), ali je dobro zvučalo.
      
       BSD
       Svet kompjutera (valjda niko ne misli na istoimene novine) svet je pogrešnih procena. To što ovaj novinar nije verovao da će od kompjutera, naročito personalnih (PC), ispasti nešto može mu se oprostiti, uzimajući u obzir njegovo tehničko znanje, ali to što stručnjaci, naučnici američkih firmi AT&T i Bell Labs nisu verovali, ne samo da je materijalni promašaj, već i promašaj pameti.
       UNIX je stigao do Berklija, poznatog univerziteta u Kaliforniji i svi studenti tehnike zalepili su svoje prste za njega, toliko da im se otisci i danas vide. Uz malo državnog novca dodali su u UNIX sve čega su se setili i što su smislili. Pošto se, u početku, nisu svađali, nije svako za sebe pravio svoju verziju, već su napravili jednu zajedničku, gotovo potpuno izmenivši kôd. Nazvali su je Berkeledž Softnjare Distribution (BSD). Onda su shvatili da je originalni kôd skoro 99 odsto izmenjen. Do tada, svako ko je dobijao kopiju BSD-a (besplatno), morao je da dobije licencu od firme AT&T, koja je u međuvremenu shvatila značaj proizvoda i počela komercijalno da ga distribuira (prodaje). Posle malog preganjanja sa advokatima AT&T, momci sa Berklija su dokazali da to više nije proizvod neke firme, već univerziteta i da je kao takav - besplatan.
      
       Otvoreni kod
       Nekoliko grupa je brzo napisalo i onaj jedan odsto koji je nedostajao, upakovao svoj proizvod u PC 386 - i preko Interneta učinio ga dostupnim svima. Međutim, sad je ona telefonska kompanija počela da radi na "svom" novom, starom operativnom sistemu i došla do Sistema V.
       Momci iz Berklija su stigli do verzije BSD4.4. Onda su se pomirili i javno zakleli da više neće ratovati i praviti nove verzije (ne važi za šminkanje). Tako danas svi UNIX operativni sistemi rade na Sistemu V ili BSD 4.4. A ima ih koliko hoćete: BSD, AIX, IRIX, HP-UX, Solaris, SCO, XENIX (Microsoft), Linux, Minix...
       Posle raznih poslovnih i političkih nestašluka, zaštitni znak UNIX-a završio je kao vlasništvo grupe X/Open smeštene u Engleskoj.
       Nijedna priča o verzijama UNIX-a ne može se završiti bez pominjanja Fondacije za slobodni softver (FSF), koju je osnovao programer Ričard Stalman. On čvrsto veruje da bi sav softver trebalo da bude slobodan (besplatan), pa je tako osnovao FSF koji proizvodi besplatan softver, što je doprinelo daljem razvoju UNIX-a. Glavni projekt ove fondacije je GNU (Gnu''s Not UNIX, Gnuovi nisu juniks). Najpoznatiji besplatni softver je FSF GNUEmacs i Gč (GNU prevodilac).
       Tako je stvorena "filozofija otvorenog kôda". To znači da je sav softver "slobodan" i da je njegov kod otvoren. Ako neko napravi softver koji vredi milion dolara, može ga slobodno prodati, ali ga mora dati i na slobodno korišćenje (preko Interneta) i objaviti njegov kôd - ako možete da ga skinete i dekodirate, vaš je. Možete ga dati kome hoćete, možete menjati kako hoćete, ali morate to objaviti.
       (Tu mogućnost iskoristio je Bil Gejts, takođe zato što mu niko nije verovao, uzeo otvoreni kod UNIX-a, i DOS, napravio MS-DOS i Vindouz i zatvorio kodove).
       Danas, kada je UNIX priznat kao najbolji i najstabilniji operativni sistem, i na malim mašinama (PC) i na velikim, prvenstveno kao server ili programerska mašina, on traži mesto i u neprikosnovenom svetu (Majkrosoftovom) kućnih PC-ja, naročito Linux i BSD, koji su i dalje potpuno besplatni. Teško će to ići, ali sve je više tehnički obrazovanih ljudi i UNIX se sve više bavi običnim korisnicima, praveći vrlo udobne programe za obične potrošače. Teško će, ovaj, ipak komplikovani sistem odneti pobedu, osim ako ne prevagnu njegova pomodnost, a ne kvalitet. Ipak, tridesetogodišnjica stabilnosti i postojanosti u kompjuterskoj oblasti predstavljaju za UNIX nadu da će do promena doći.
      
       M. DAMNJANOVIĆ