Poraz na izborima 96.i gubitak vlasti za socialiste nisu bili "slatki poraz" onako kako su to lideri najavljivali. Poraz koji će uticati da se krene u zatvaranje unutrašnjih rana, obnovu i povratak na vlast

      Na upravo završenom 35. kongresu španske Socijalističke radničke partije (PSOE), izabran je njen novi generalni sekretar. To je Hose Luis Rodrigez Zapatero, poslanik iz Leona, star trideset devet godina, pravnik po struci, kome je 995 delegata na kongresu dalo malu ali dovoljnu prednost nad preostala tri kandidata. Tako je završen ovaj kongres na kome je izbor novog prvog čoveka partije bio najvažnija tačka dnevnog reda. Podatak koji dovoljno govori o važnosti proteklog skupa i o trenutku u kojem se nalazi Socijalistička partija.
       Taj trenutak koji, na žalost socijalista, traje već petu godinu, govori o krajnjoj unutrašnjoj nesolidnosti partije koja je ne samo izgubila vlast u zemlji već i mnogo od svog političkog kredibiliteta i pokretačke sposobnosti masa i birača. I to u tolikoj meri da se partija našla u pravom ćorsokaku neinventivnosti i gubitka samopouzdanja a sa njom i dosta od ideje socijalizma u Španiji. Sa vidnim tendencijama da se u tom samouništavajućem internom konfliktu, što teorijskom što personalnom, zagubi toliko da se sa takve političke margine, na koju je samu sebe izgurala, zadugo ne vrati u centar društvenih zbivanja. Slično kao što se dogodilo španskim komunistima koji sa svojih, na poslednjim izborima jedva dostignutih, osam parlamentarnih klupa mogu samo da posmatraju kako desnica vlada.
      
       Poraz
       Onaj krupan unutrašnji spor socijalista iz 1979. između "felipista" i "gerista" o napuštanju ili ne napuštanju marksizma, nije, međutim, sprečio PSOE da na izborima '82. ostvari nezapamćenu pobedu i osvoji istu takvu apsolutnu većinu u parlamentu. Važne godine u kojima je Španija učvrstila svoju demokratiju, ušla u EZ i uz pomoć njenih fondova za koheziju krenula u veliki ekonomski razvoj, postala član NATO-a, protekle su u znaku socijalističkih inicijativa. No, kako veliko poverenje znači i veliku opasnost, u politici posebno, apsolutnoj parlamentarnoj većini socijalista izmiče apsolutna kontrola delovanja njenih članova, pošast korupcije zahvata njene redove, i to one prve. Nekoliko finansijskih afera, sa neslavnim sudskim završetkom po neke članove PSOE, znači ujedno i početak pada njene popularnosti i poverenja među biračima. Unutrašnje zdrave debate o idejama smenjuju debate o ličnostima, što sve samo dodatno ubrzava započeti gubitak ugleda partije.
       Poraz na izborima 96. i gubitak vlasti za socijaliste nisu bili "slatki poraz" onako kako su to lideri najavljivali. Poraz koji će uticati da se sa te tačke za razmišljanje krene u zatvaranje unutrašnjih rana, obnovu i zbijanje redova i, tome shodno, povratak na vlast. Odlazak legendarnog lidera Gonsalesa sa mesta generalnog sekretara činio se pravim trenutkom za početak afirmacije novih, progresivnih snaga partije. Tome u prilog govorili su i preliminarni izbori za prvog čoveka socijalista i nosioca izborne liste za izbore 2000. godine. No, Borelova ostavka (pobednik na tom internom nadmetanju sa Almunijom, Gonsalesovim bliskim saradnikom) sve vraća unazad, ka novom sukobu "barona" i njihovih "porodica". Rezultat ovoga je poznat i za socijaliste tužan; na poslednjim izborima, desnica, Partido popular, pobeđuje, osvaja apsolutnu većinu a PSOE doživljava katastrofalan poraz .
       Sa takvim nasleđem stiže se i na rečeni, 35. kongres. I ako nešto treba kao značajno izdvojiti iz atmosfere koja je vladala pre njegovog zvaničnog početka, onda je to opšta prisutna želja da se najzad krene ka temeljnoj obnovi rukovodstva partije, saglasno sa vremenom i, uz to, nesigurnost i strepnja da se tako nešto neće ponoviti i da će hod po mukama, još potrajati.
      
       Kraj sukoba
       Izbor Zapatera za novog generalnog sekretara i njegov vrlo odmereni govor, u kojem je osnovna tačka bio poziv delegatima da mu "pomognu u zatvaranju unutrašnjih borbi, u temeljnoj obnovi strukture partije i stvaranju projekta nove levice", doneli su mnogo više nego što je to, u prvom trenutku, izgledalo; opšte saznanje da je "mirna obnova" partije, njene snage i ugleda, zaista započela. Ovo saznanje, koje su mnogi kao olakšanje poneli sa kongresa, svoju pravu sadržinu dobija dan kasnije - Zapatero objavljuje sastav novog izvršnog biroa partije u kojeme nema ni jednog od decenijama poznatog lica i čiji je prosek starosti 42 godine.
       Pred novim generalnim sekretarom, čiji su prvi koraci na tom mestu u španskom socijalističkom delu društva, vrlo dobro primljeni i pozdravljeni, danas stoje najmanje dve krupna zadatka. Prvi je sprovođenje svojih iskrenih namera u obnovi partije i njenoj modernizaciji, u napuštanju starih sukoba i oslobađanja ispod dugih senki, pre svega Gonsalesove, u kojima je, posle tolikih godina sigurne udobnosti, postalo hladno. Uspe li u tome, to će PSOE vratiti poljuljani ugled i podršku naroda.
       Drugi zadatak (čeka ga ako reši prvi) jeste priprema partije za izbore kroz nepune četiri godine. Izbori na kojima će PSOE imati jakog rivala u Partido popular, jer tada će desnica imati punih osam godina iskustva na vlasti i kao svoje najjače izborne adute, nezabeležen ekonomski i društveni razvoj, porast ugleda i političkog uticaja Španije u Evropi i svetu. Savladati sve to, nemali je izazov.
       Španija je u velikom ekonomskom usponu, pred uvođenjem je novog progresivnog privrednog ciklusa, u snažnom je približavanju elitnoj grupi najrazvijenijih zemalja a o svemu tome socijalisti danas govore samo unutar svoje partije a ne kroz institucije kroz koje je jedino i moguće nametnuti svoje ideje i rešenja. Hoće li to sa novim generalnim sekretarom izmeniti u svoju korist, pokazaće, i to vrlo brzo, vreme. Vreme koje će raditi za njih samo ako što pre od deklarativne i dekorativne opozicije postanu operativna i društvu neophodna opozicija koja će svojim jasnim stavom da hoće vlast, da zna kako da do nje dođe i, pre svega, šta će i kako sa tom vlašću učiniti, pokrenuti onu, trenutno uspavanu, militantnu snagu svoje milionske armije birača.
      
       BRANISLAV ĐORĐEVIĆ