Zanimanje za ovaj slučaj ne prestaje i zato što je Binel prešao u kontraofanzivu zapretivši da će tužiti ne samo francuske vojne vlasti, koje su ga "izigrale, žrtvovale, jer je sve bilo unapred dogovoreno", već i američku administraciju iz sličnih razloga i zato što su "po svaku cenu hteli da bombarduju Srbiju". On, dakle, tvrdi da nije u pitanju njegova "izdaja", već nešto drugo...

      I posle skoro dve godine od izbijanja afere koja se ticala "izdaje francuskog oficira u NATO-u", i dalje se u zapadnoj javnosti postavlja pitanje ko je, u stvari, "izdao izdajnika", odnosno žrtvovao "srpsku krticu u NATO-u", majora Pjera Binela, koji je - kako se tvrdi - u leto i jesen 1998. bio "na vezi" s jugoslovenskim vojnim obaveštajcem u Briselu i, pored usmenih informacija, predao mu i tajne dokumente o pripremanoj vojnoj operaciji NATO-a protiv "Miloševićeve vojne mašinerije"?
       Operativno, Binel je bio "srpski agent" (najverovatnije u Briselu) mada je formalno radio za "glavnog francuskog vojnog kontraobaveštajca, generala Filipa Rondoa, koji je svojevremeno provalio i samog Karlosa...", kako je napisao pariski nedeljnik "Nuvel opservater".
       Zanimanje za ovaj slučaj ne prestaje i zato što je Binel prešao u kontraofanzivu zapretivši da će tužiti ne samo francuske vojne vlasti, koje su ga "izigrale, žrtvovale, jer je sve bilo unapred dogovoreno", već i američku administraciju iz sličnih razloga i zato što su "po svaku cenu hteli da bombarduju Srbiju". On, dakle, tvrdi da nije u pitanju njegova "izdaja", već nešto drugo...
       Binel je ovih dana u jednom intervjuu nemačkim novinama ponovio ono što se, posle prvobitne bure i skandala oko "izdaje" u francuskoj i vladajućim strukturama i javnosti zemalja NATO-a zemalja, pojavilo kao dosta jasno tumačenje celog slučaja.
       "Verujem da su se Francuzi dogovorili sa saveznicima da cilj mog dostavljanja informacija bude da ubedimo Miloševića da pokrene svoje trupe s Kosova", rekao je Binel, ali iz njegovog daljeg objašnjenja ispada da su to hteli svi drugi saveznici u NATO-u, osim Amerikanaca. Na opasku nemačkog novinara da "Amerikanci baš to nisu želeli...", bivši član francuske vojne misije u NATO-u i nekadašnji član francuskog štaba u Iforu u Bosni, uzvraća da je "Amerikancima Milošević bio potreban. Oni su morali da pobede bar jednog diktatora. Sa Sadamom Huseinom to im nije uspelo. Zato je američka vojna mašinerija morala da ovoga puta udari i natera Miloševića da povuče svoje snage."
       Na pitanje da li je "rezultat vaše informacije bilo to što je Milošević u oktobru 1998. pristao na povlačenje s Kosova, a potom je došao i 24. mart 1999...", Binel kaže: "Milanović me je tokom oktobra nekoliko puta zvao u kancelariju i nije me našao. On je iz toga mogao da zaključi da sam ja uklonjen sa tog mesta i da je ono što sam dao zaista bilo od velikog značaja."
       U francuskim i ostalim zapadnoevropskim medijima, posebno u američkim, u času provaljivanja "afera Binel" smeštana je i u okvire slabosti francuske armije zbog "tradicionalne prosrpske orijentacije" i "bolećivosti prema Srbima", a u nekim anglosaksonskim listovima, to je poslužilo i za odapinjanje strelica na račun navodne nepouzdanosti Francuske kao partnera u NATO-u. Ipak, pažljiviji posmatrač, naročito ako je "aferu" sledio unutar atlantskih struktura, mogao je da primeti da su od vojnog i civilnog vrha NATO-a, pa do nižih činovnika koji neposredno opšte s novinarima, svi bili krajnje uzdržani i nastojali da to podvedu pod "unutrašnju francusku stvar". Tadašnji vrhovni zapovednik NATO-a general Vesli Klark odmah je i iz prve ruke od francuskog vojnog vrha obaveštavan o celom toku istrage, čim je Ministarstvo odbrane u Parizu odlučilo da Binela skloni iz Brisela i preda u ruke vojnih istražitelja u pariskom zatvoru Sante. Možda najprikladniji zaključak o svemu je izvukao očigledno već tad mnogo preciznije od ostalih medija obavešteni "Nuvel opservater", napisavši da "pozadina afere - izdaje NATO-a francuskog oficira koji je dostavio dokumente o pripremi za akciju protiv Srbije ima osetno mali značaj ako se ima na umu njen pravi kontekst. Za američkog pregovarača Ričarda Holbruka, koji je u žestokim pogađanjima nastojao da slomi Miloševića, glavno pitanje nije bilo bombardovanje Srbije, već da se Srbima dokaže da je NATO zaista rešen da to učini ako se oni ne povuku s Kosova.
       Uostalom, više američkih oficira su zajedno s Holbrukom išli u Beograd da jasno predoče te pretnje."
       "Otkrivajući Srbima neke male tajne o planovima NATO-a, može se takođe zaključiti", napomenuo je nedeljnik, "da je major Binel, štaviše, doprineo, čak i ako to nije shvatio, da čini ubedljivom vojnu operaciju protiv Beograda, koju niko zaista nije želeo da pokrene." Binel, međutim, sad ne samo što naglašava da je sve činio u savršenom dogovoru sa svojim pretpostavljenima i "saveznicima" već potvrđuje da mu je savršeno bilo jasno da time što predaje dva dokumenta s naznakom "tajna NATO-a", upravo utiče na to da vlasti u Beogradu budu u većoj meri ubeđene da vazdušni udari nisu prazna pretnja.
       Kasniji događaji i izjave neposrednih učesnika pokazali su i ko je među Amerikancima i "saveznicima" hteo da bombarduje, kako je to zamišljao, a ko je mislio da sve može da se reši i bez rata... "u kojem NATO nije učestvovao, već 'samo' vršio vazdušne udare".
       Vrlo stručni i temeljito od "izvora" potkovani francuski dvonedeljnik Obaveštajni svet naglašava i da su podaci koje je major Binel predao "pukovniku KOS-a Milanoviću" bili prevashodno politički i strategijski, a ne i taktički. Posle su se u štampi, u izjavama nekih nadležnih, pojavila i tumačenja da su navodni "spisak mogućih ciljeva", na primer, prethodno temeljito predočili Miloševiću i vojnom vrhu u Beogradu upravo američki oficiri koji su došli u Holbrukovoj pratnji. U međuvremenu se i Binel naljutio i krenuo u sopstevenu kampanju raskrinkavanja "zavere" svojih pretpostavljenih protiv njega, kao i "dvostruke igre" Amerikanaca u odnosu na ostale saveznike u NATO-u. Očigledno u nadi da će naći i neke kolege i upućene u pozadinu slučaja, koji bi bili spremni da ga podrže, bivši član francuske vojne misije u NATO-u je na Internetu otvorio i sopstveni veb-sajt na kojem je dosad objavio samo neke pojedinosti o neuspeloj akciji Ifora u Bosni, o akciji hapšenja islamskih mudžahedina a u "tajnoj bazi za organizovanje državnog terorizma" u Pogorelici, kod Fojnice. Tu akciju Ifora, kaže Binel na veb-sajtu, a to je ponovio i u upravo objavljenom intervjuu jednom nemačkom nedeljniku, teroristima su "provalili pripadnici američke obaveštajne službe". Ipak, zaplenjena je velika količina "iranskih rijala", zamašna dokumentacija, oprema, dosijei sa ciljevima za vršenje terorističkih akcija širom Bosne...
       "Prvobitno je predsednik bosanskih muslimana, Alija Izetbegović, trebalo da dođe na lice mesta, ali je on naprečac oboleo od diplomatske bolesti", može se pročitati na Binelovom veb-sajtu. "Treba reći i to da nas je on upozorio da će 'biti krvi na snegu' ako to mesto ne napustimo do osam ujutro. Britanski admiral Smit je tad tamo došao sam, ali u pratnji TV reportera i kamera, da vidi ceo svet..." I Binel, očigledno rešen da skupo proda svoju kožu, u izazovu ide još dalje i kaže u intervjuu da je ubeđen da je NATO, tačnije Amerikanci, "namerno gađao kinesku ambasadu u Beogradu".
       "Kineska ambasada je pogođena sa pet laserski vođenih raketa, zamislite sa pet! Da je u pitanju bila samo jedna raketa 'tomahavk', moglo bi se i poverovati da je u pitanju greška, jer ona nije toliko precizna.
       Osim toga, ja sam tokom rata u Zalivu video kako Amerikanci pripremaju svoje mape i kako biraju rakete kojima će šta gađati. Isti je postupak bio i u Vrhovnom štabu NATO-a, kad je u pitanju bio Beograd. Zato sam tada i znao gde se nalazi kineska ambasada pošto je ona bila na mojoj listi mesta gde su diplomatska predstavništva u Beogradu. Tu listu sam dobio od obaveštajnog sektora NATO."
      
       DRAGANA BLAGOJEVIĆ
       (Beta)