NAZIV: "Spisi savremenih srpskih filozofa" (ogledi, osvrti i kritike
AUTOR: Jovan Aranđelović
IZDAVAČ: "Institut za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu", Beograd 2000.

      Nenad Daković
      
       Posle ove knjige, koja je za sada jedina te vrste u našoj filozofiji i kojoj bi zato trebalo posvetiti ozbiljniju pažnju, postaje očito da je Jovan Aranđelović spiritus movens Instituta za filozofiju i same Katedre za filozofiju, upravo zahvaljujući ovom svom predanom radu, mentorskom radu na Katedri i Institutu, koji je bio rukovođen plemenitom težnjom oko unapređivanja stvari same srpske filozofije, kako bi ona zadobila životnu moć koju još nema. To plemenito nastojanje oko spisa mlađih kolega i nacionalne filozofije, uopšte, čini ove rasprave beskrajno dragocenim i zanimljivim. Naravno, da unapređenja filozofije nema bez bavljenja (proučavanja) spisa drugih filozofa. Od ovog jednostavnog uvida prema kome filozofska kritika u srpskoj filozofiji, takoreći, ne postoji, jer srpski filozofi ne komentarišu spise, ili to čine veoma retko, ne samo onih koji već spadaju u nacionalnu filozofsku baštinu nego, što je još pogubnije, ni svojih savremenika.
       Tako se nemoć, ne neka politička nego upravo životna nemoć srpske filozofije ogleda, najpre, u tome što upravo spisi savremenih srpskih filozofa, među kolegama i u nacionalnoj kulturi pobuđuju neznatnu pažnju. I tu je Jovan Aranđelović u pravu - nedostatak ili odsustvo domaće filozofske kritike je prvi i pouzdan znak životne nemoći naše filozofije. Zato bavljenje filozofskom kritikom nije neki manje značajan filozofski zadatak u našim uslovima nego životni preduslov za oživljavanje naše filozofije, unapređenje njene životne moći, najsigurniji put da ona do ovog životnog uticaja dođe. U tom pogledu već poređenje s drugim oblicima kritike, književne ili umetničke, ukazuje na mali uticaj koji filozofija ima u našoj kulturi, za razliku od književnosti ili umetnosti.
       Nije ovo prilika za temeljnije raspravljanje ovog životno važnog pitanja za našu filozofiju, ali vredi istaći da je svoje oglede o savremenoj srpskoj filozofiji Aranđelović i pisao sa jasnom svešću o ovom pitanju njene životne moći. Otuda izuzetan značaj koji ovi ogledi imaju upravo za našu savremenu filozofiju. Pri tome je jedan od njegovih najvažnijih uvida to da je savremeni trenutak naše filozofije u izvesnom smislu preloman, pošto je doskora najuticajnija filozofska orijentacija tzv. praksis filozofije ostala bez životne uverljivosti i snage, upravo zato što je ostala izvan glavnih struja savremene filozofije. U tom pogledu, prema Aranđeloviću, spisi mlađih filozofa pobuđuju nadu da će naša filozofija povratiti svoju životnu moć. Inače, postavljanje ovog pitanja unutar dihotomije Istok - Zapad, velikih i marginalnih filozofija, smatram prevaziđenim. Nije ovo Hegelovo doba.