Vladajuće stranke iznenada pokazuju veliko zanimanje za mlade i tvrde da im ne pada na pamet da zakonom ograničavaju njihova prava

      Deca i mladi su poslednje godine dvadesetog veka u predizbornoj Srbiji ponovo ušli u modu. Ove sezone "budućnost naše zemlje" izvučena je iz naftalinskog zaborava, bar što se stranaka na vlasti tiče. Svesni valjda šta su joj učinili u poslednjoj deceniji, koliko se olinjala, upropastila a bogami i razišla po svetu, političari su zauzeli zaštitnički stav. Kao u srećnijim zemljama delfine, kitove ili neke druge životinje pred istrebljenje sada hoće decu zakonski da nam zaštite. U pripremi je zakon o zaštiti mladih.
       Cinici primećuju da je to možda i zbog toga što je u odnosu na prethodne izbore (1996) oko 400 000 mladih napunilo 18 godina i steklo pravo da ove godine, prvi put, izađe na birališta. Biračko telo se istovremeno smanjilo za oko 380 000 starih birača koji su u međuvremenu umrli. Normalno je, dakle, što su vladajuće stranke prvi put ozbiljnije posle deset godina naklonjene mladima, što JUL ide naokolo deleći besplatno jednomesečne kurseve informatike i stranih jezika, a SPS obećava stanove i stalna radna mesta. Mladalačka idila ne važi za sve. Nedavno smo čitali protest Foruma roditelja u kome se upozoravalo da "policija tuče i privodi maloletnike samo zato što nose majice Otpora" i što su političari vladajućih stranaka proglasili "svoju mladost fašističkom - jedini u svetu".
       Nisu ipak baš svi mladi poletni i razigrani kao što prikazuju kamermani RTS-a. Poslednje Unicefovo istraživanje pokazuje da polovina od zvanično "socijalno neugroženih učenika" u školu dolazi gladna, bez novca da sebi kupi užinu. Roditelji nisu zainteresovani za obrazovanje svoje dece, mnogi đaci prerano napuštaju školovanje. Poslednje istraživanje Republičkog zavoda za tržište rada pokazuje da je samo 20 odsto osnovaca zainteresovano za gimnaziju, dok je prethodnih godina iznosilo 50 odsto. Deca teško podnose bedu svojih roditelja i žele da što pre počnu da rade, da se osamostale.
       Ko ih može zaštititi od bede i besperspektivnosti. Da vidimo šta predviđa Predlog zakona o zaštiti mladih.
      
       Dezinformacije
       "Najstariji dnevni list na Balkanu" dezinformisao je javnost. Tekst koji je trebalo da nam predstavi radnu verziju zakona bio je naslovljen: 'Maloletnicima izlaz do ponoći'. U tekstu je dalje pisalo da se predviđa zabrana zadržavanja na javnim mestima od 22 do 5 časova za sve ispod 16 godina, kao i od ponoći do 5 sati ujutru za starije maloletnike, iznad 16. godine starosti, bez prisustva staratelja. Ovakva vest najviše je uzbudila i uplašila klince koji se već poodavno noću osećaju bolje nego danju i mnogobrojne organizacije koje pretenduju da štite ljudska i dečja prava ustvrdivši da bi ovakva odluka bila protivustavna.
       Branislav Orlić, sekretar Ministarstva za nauku i tehnologiju i rukovodilac radne grupe za izradu Nacrta zakona o zaštiti mladih u razgovoru za NIN demantovao je pisanje "Politike".
       "Neće se ograničavati kretanje maloletnicima jer bi takva odluka bila protivustavna." Radna verzija Nacrta zakona sadrži zabrane kad je u pitanju prodaja, davanje i nuđenje alkohola i duvana kao i njihovo konzumiranje na javnim mestima. To isto važi za prodaju lekova koji izazivaju zavisnost i utiču na promenu stanja svesti kad su maloletnici u pitanju. "Planiramo da zabranimo i rad sektama, ali samo onim koje svojim uticajem menjaju stanje svesti. Želja nam je, dakle, da maloletnike zaštitimo od štetnih uticaja kako bi se telesno, duhovno, moralno i socijalno pravilno razvijali. Zakon, dakle, neće sadržati odredbe protiv njih već protiv odraslih koji na njih negativno utiču."
       Ovaj zakon inicirali su republičko Ministarstvo za sport i omladinu i Ministarstvo prosvete. Angažovan je bio i Institut za uporedno pravo da analizira propise u nekoliko zapadnoevropskih zemalja i Rusiji. Ovakav zakon, tvrdi naš sagovornik, odavno postoji u Nemačkoj, Austriji, Engleskoj, Francuskoj...
      
       Zabrane
       Orlić kaže da je potpuno jasno da se samo donošenjem zakona ne može mnogo postići. Zbog toga mnogo očekuje od Fonasa (Fondacija za borbu protiv narkomanije, alkoholizma i verskih sekti koja je osnovana pri opštinskom odboru SPS-a Vračara) čiji su aktivisti uglavnom omladinci. Najavljuje i osnivanje nacionalnog saveta za zaštitu omladine kao vladinog tela sastavljenog od stručnjaka koji bi pratili primenu zakona dok će ga MUP sprovoditi. Dodaje još da će se radna grupa konsultovati i sa nevladinim organizacijama koje vode brigu o pravima deteta.
       Nevena Šahović, direktor programa istraživanja i obrazovanja u Jugoslovenskom centru za prava deteta, kaže da jedva čeka da se odazove pozivu koji, međutim, "nikako da stigne". Misli da će biti "dobro ako se iz čitave priče izrodi zakon o zaštiti dece u skladu s konvencijom o pravima deteta" te da i mi, poput nekih zemalja, usvojimo zakone koji se odnose samo na decu. "Mladi će se teško zaštititi samo zabranama ako se ozbiljnije ne poradi na ozdravljenju čitavog društva. Recimo, kod nas je zabranjeno reklamiranje alkohola i duvana ali se oni ipak reklamiraju na svakom koraku - od uličnih panoa do programa državne televizije. Centar će se truditi da čuje mišljenje maloletnika i uzeće ga u obzir", obećava naša sagovornica.
       Uvođenje novih zakona samo zakona radi imaće efekta koliko bi imao neki novi zakon o obaveznoj sreći ili blagostanju, na primer. Ovakav Predlog zakona podržali su zasad samo delegati Srpskog omladinskog parlamenta, organizacije za koju šira javnost nije čula dok njeno ime nije osvanulo u "Politici". I MUP Republike Srbije.
      
       MARIJANA MILOSAVLJEVIĆ