Kako je novinar iz Kraljeva upotrebljen za opomenu svima koji ne slušaju i ne ponašaju se po "patriotskim pravilima"

      Novinar Miroslav Filipović, dopisnik beogradskog dnevnog lista "Danas" i agencije "Frans pres" iz Kraljeva, nije ni znao da je špijun sve dok ga u to nisu "ubedili" istražni organi i Vojni sud u Nišu. Filipoviću je izrečna kazna od pet godina zatvora za krivično delo špijunaže i tri godine zatvora za krivično delo širenja lažnih vesti u sticaju, ali su ove kazne objedinjene u jedinstvenu - u trajanju od sedam godina.
       Po prvi put u Srbiji jedan novinar osuđen je i drakonski kažnjen za svoje tekstove, koje je objavljivao (na Internetu) pod vlastitim imenom i prezimenom, što baš i nije tipično za jednog špijuna. "Ja sam, praktično, tekstovima koji su plasirani u stranim medijima uznemirio nekakvu britansku i američku javnost, a manje domaću, jer su do mojih tekstova mogli da dođu samo koristeći Internet", izjavio je Filipović u maju ove godine, kada je na trenutak bio pušten iz pritvora.
      
       Obrazloženje
       Sud je imao drugačije mišljenje. Obrazlažući presudu, predsednik Krivičnog veća Vojnog suda u Nišu pukovnik Radenko Miladinović, rekao je da je Filipović još tokom agresije NATO-a na Jugoslaviju u proleće 1999. godine, izveštavajući za beogradski list "Danas" i francusku agenciju "Frans pres", izneo neistine da su pripadnici Vojske Jugoslavije tenkovima više puta upadali na teritoriju Albanije, granatirali sela u Albaniji i masakrirali preostali živalj. U obrazloženju još stoji da je Filipović, po završetku agresije na našu zemlju, u svojim izveštajima iznosio i teške neistine da SR Jugoslavija šalje na područje Kosova i Metohije ilegalne jedinice vojske i policije, koje izazivaju sukobe i nerede između Srba i Albanaca... Sarađujući sa "Frans presom" i Evropskim institutom za rat i mir iz Londona (INJPR) Filipović je, po rečima pukovnika Miladinovića, iz Kraljeva emitovao i poslao veći broj dokumenata poverljive prirode, što je okvalifikovano kao špijunaža.
       Neke činjenice, uprkos svemu, ostaju da opterećuju autore ove presude. Naime, u noći između 7. i 8. maja ove godine, po krivičnoj prijavi policije, Filipović je uhapšen u svom stanu u Kraljevu. Iz Okružnog suda u Kraljevu, gde je bio nekoliko dana, prebačen je u Vojni sud u Nišu, odakle je, međutim, sredinom maja pušten na slobodu. Kada su ga pozvali na sud, on se mirno odazvao, mada se ne pamti da je igde i ikada neki špijun to učinio. Zatim, posle završetka istrage, sudija se složio sa odbranom da se Filipović pusti iz zatvora, ali se tužilac usprotivio. Opet teško objašnjive nedoumice ako se radi o špijunaži. I, konačno, u sud su "neočekivano" došli novi "dokazi" iz Podgorice i Užica, po okončanju pretresa, iako ceo proces traje još od početka maja.
       I reči pukovnika Miladinovića na kraju suđenja mogu se shvatiti kao pravdanje i pokušaj da umiri savest: "Možda je nešto od onoga što si ti objavio i tačno... To se možda i dogodilo u pojedinim slučajevima, ali je velika laž da su jedinice Vojske Jugoslavije činile takve stvari..."
       I pravna javnost Srbije ceo slučaj smatra vrlo problematičnim. Tako Jugoslovenski komitet za ljudska prava konstatuje da je u slučaju Filipović uočljivo "da je on tužen za dva krivična dela koja se na neki način isključuju". A to znači da ako je Filipović širio lažne vesti, nije mogao biti špijun jer to podrazumeva davanje tačnih tajnih podataka i sa određenim ciljem. Ili obrnuto, ako su podaci tačni, ne može biti optužen i za laž. Kad je, pak, špijunaža u pitanju, "kod Filipovića nije postojao umišljaj bez koga nema bića krivičnog dela špijunaže", reči su Zorana Ateljevića, jednog od Filipovićevih advokata. Tako ispada da je Filipović bio špijun iz nehata, jer je svoje tekstove potpisivao punim imenom i prezimenom, uopšte se ne krijući.
       "Izrečena je maksimalna kazna za krivično delo širenja lažnih vesti (tri godine), što nagoveštava da je možda baš to glavno delo zbog kojeg je postupak pokrenut, a da je špijunaža pridodata kao pretnja novinarima. Sada, dakle, njihovo prikupljanje dokumentacije može od strane države da bude ocenjeno kao špijunaža, čak i da se podaci ne ustupaju nikome iz inostranstva. I samo krivično delo špijunaže veoma je široko, pa su sada ugroženi i ljudi koji se bave promocijom i zaštitom ljudskih prava", ističe Gradimir Nalić, izvršni direktor Jugoslovenskog komiteta za ljudska prava.
       Ako je i bilo nekog osnova za suđenje, to se moglo naći samo u drugom krivičnom delu - za širenje lažnih vesti. Možda je težnja jednog novinara da objavi "ekskluzivnu priču" nadvladala profesionalni oprez da baš svaka izneta činjenica u njegovim tekstovima mora da bude potkrepljena valjanim dokazima i izvorima. Postoji, takođe, osnovana sumnja da su neki njegovi tekstovi "prepravljani", pa i dopisivani prilikom publikovanja u inostranstvu, što je jednom prilikom potvrdio i sam Filipović, žaleći se da mu tekstovi nisu pravilno prevođeni sa srpskog jezika.
      
       Opomena
       Na neobično ponašanje pojedinih medija za koje je Filipović radio, aludira i savezni ministar za informisanje Goran Matić kako bi "potkrepio" tvrdnju da je Filipović "klasični špijun": "Onog trenutka kada je Filipović došao pod teret vojne istrage, šef dopisništva AFP-a je otišao za Francusku, a osoba iz londonskog Instituta za izveštavanje o ratu i miru takođe je napustila zemlju i odbija da se pojavi kao svedok i bilo kakav učesnik u ovom postupku..."
       Ostaje gorak ukus da je Filipović savršeno prineta žrtva budućim izborima, najbolja vrsta opomene šta može da se dogodi svima ostalima ako ne budu pazili, slušali, ponašali se po patriotskim pravilima. To se vidi i iz završne reči sudije Miladinovića koji je rekao da će ova presuda biti opomena drugima, što može da znači da Filipović i nije osuđen za ono što mu se stavlja na dušu, već da bi se drugi opomenuli da paze šta rade...
       Očigledno da Zakon o informisanju nije bio dovoljan za disciplinovanje svih novinara u zemlji u kojoj se mediji zatvaraju, ljudi hapse,čak i ubijaju (Slavko Ćuruvija), ministri lepe etikete za špijunažu na sve strane, a pravosuđe postupa po diktatu vlasti. Špijuni su sada skoro na svakom ćošku, pa bi - kao u basni o čobaninu i vuku - u slučaju da sutra zaista bude otkriven neki pravi špijun, javnost na tako nešto reagovala s nevericom...
      
       SLOBODAN IKONIĆ