Žena proživi najmanje trećinu, a češće i polovinu života u menopauzi. Danas je u Srbiji nemoguće dobiti hormone na recept kao do pre nekoliko godina, ni lek za osteoporozu koja preti svakoj drugoj ženi

      Doktore, ja sebe ne prepoznajem. Nervozna sam, svi mi smetaju, i muž i deca, nerviraju me stvari koje ranije nisam primećivala. Ovo je zaključak najvećeg broja žena koje dođu lekaru i požale se na sledeće simptome: znojim se, naročito u gornjem delu grudnog koša, po vratu i glavi, lice mi crveni, lako zaspim ali se u dva-tri posle ponoći probudim sva u znoju i teško mogu da nastavim spavanje. Gubim koncentraciju, zaboravljam stvari koje ranije nisam, umorna sam i malaksala. Šta da radim?
       Suptilniji lekari odgovaraju: Gospođo, vi ulazite u "izvesne godine" , ali to nije nikakav problem. Za sve vaše tegobe ima leka. Veliki broj njih, međutim, konstatuje da je pacijentkinja ušla u klimaks i da je to normalno ženino stanje koje će samo da prođe. Menopauza ostaje i dalje problem povodom kojeg će se najčešće posprdno odmahnuti: Pusti je, drma je klimaks.
       U svakom trenutku, polovina ženske populacije na planeti ulazi u menopauzu, odnosno već oseća njene posledice, a ostaje im još najmanje trećina života, često i polovina. I svima je zajednički isti problem zbog kojeg je teško ne samo ženama već i onima koji žive sa njima - mužu, partneru, deci.
       Opis s početka ovog teksta pripada takozvanim ranim, ili akutnim simptomima menopauze, kako ih precizira profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Milka Drezgić, načelnik Odeljenja za endokrinologiju gonada Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma pri Kliničkom centru Srbije. Sagovornica NIN-a objašnjava:
       "Ovi rani simptomi menopauze mogu se javiti i godinu-dve pre potpunog prekida menstrualnog ciklusa, a naročito su intenzivni prve godine po prestanku ciklusa. Hronični simptomi su karakteristični za period posle gubitka menstrualnog ciklusa i javljaju se u vremenu od osam i više godina. Žena se najčešće žali na suvu kožu, na krte nokte, na lošu kosu, na suvu sluzokožu i otežan seksualni odnos usled suve vagine. Partneri moraju imati istinsko razumevanje za ove probleme. Usled atrofičnih promena na sluzokoži mokraćnih puteva javljaju se česte infekcije i to može trajati do poznog perioda menstrualnog ciklusa. Desetak i više godina po prestanku menstruacije, a nekad i pre ulaska u menopauzu, javljaju se bolovi u zglobovima, mišićima, žena se teže kreće, što sve ukazuje da su počele i promene na kostima. Najčešće je u pitanju osteoporoza, smanjena čvrstina kostiju što rezultira bolovima u svim kostima. Zbog promena u kičmenom pršljenu dolazi i do smanjenja visine pa se ženi preporučuje da posle gubljenja menstrualnog ciklusa bar jednom u godinu dana prokontroliše svoju visinu."
      
       Kad žena oseti prve, akutne simptome, po pravilu treba da ode ginekologu, jer on konstatuje da li ima poremećaja koji zahtevaju hitnu intervenciju ili ne. Potom treba ići endokrinologu na pregled hormona, tačnije treba proveriti stanje hipofize, male žlezde koja se nalazi u mozgu i koja je dirigent svim hormonima. Sve je to uobičajeni put koji se obično završava pitanjem: Ima li leka ovim tegobama? Naravno da ima, reći će dr Drezgić:
       "Treba doneti odluku da li ženi dati lekove da joj se olakša život ili ne. Jer, ti lekovi imaju veoma pozitivne i dobre efekte, ali mogu da budu i veoma rizični. O tome hoće li ih žena uzimati, odlučuje stručnjak, ginekolog ili endokrinolog.Tu počinje i dilema - hormoni, da ili ne - koja je počela šezdesetih godina ovoga veka. Tada su hormoni ušli na velika vrata, a moto za njihovu upotrebu bio je 'ženstvena zauvek'. Mi ne dajemo hormone zbog tog gesla, već zato što nam njihov uticaj i dejstvo na kvalitet života žene daju za pravo da kažemo kako su oni neophodni. Iako su oni i ovde još nepoznanica za mnoge lekare."
       Nepoznanica ili strah od raka dojke i materice - to je osnovna dilema mnogih lekara koji se svrstavaju u protivnike terapije hormonima u menopauzi. I to nije problem samo ovdašnjih lekara. Međutim, dr Drezgić insistira na detaljnom ispitivanju pacijenata koji žele da uzimaju hormone. Posle detaljnog razgovora sa ženom o ranijim bolestima, bolestima u porodici, kontroli biohemijskih parametara, pregleda dojke (rendgenski snimak - mamografija), ultrazvučnog snimka jajnika i materice, pregleda sekreta grlića materice, donosi se odluka o davanju hormona. Pregledi dojke ponavljaju se svake druge godine, a ostali pregledi jednom u četiri do šest meseci.
       "Ubeđena sam da davanje hormona neće napraviti karcinom ako se napravi dobra selekcija pacijenata koji treba da primaju hormone. Uprkos svim razlikama, lekari i stručnjaci saglasni su u jednom: za karcinom dojke presudna je dužina izloženosti dojke hormonima jajnika, odnosno dejstvu estrogena. Drugim rečima, karcinom dojke je češći u onih osoba koje su rano dobile menstruaciju, na primer u desetoj godini, a kasno ušle u menopauzu, na primer u 55-60. godini."
       Iz prakse specijaliste ginekologa, dr Gordana Mišić- Aničić govori o neophodnosti uzimanja hormona, estrogena ili progesterona, i o zabludama koje ih prate:
       "Vrlo često sam u prilici da vidim žene koje su u menopauzi postale očajne, depresivne i imaju takve neprijatne fizičke tegobe da ne mogu normalno da rade. A ne pristaju na hormonsku terapiju jer ih rođaci i prijatelji 'savetuju' da će zbog toga dobiti rak. Imam pacijentkinju koja je došla sa molbom da joj pomognem. Izgubila je menstruaciju, a šest meseci pre toga imala je 30-40 toplotnih talasa dnevno. Uz to i težak oblik nesanice i ozbiljno lupanje srca, a pošto je menopauza nastupila u 41. godini bila je izrazit kandidat za osteoporozu. Imala je veliki rizik nastanka nekog srčanog oboljenja, a sa 55 ili 60 godina seksualni odnosi bi joj postali jako bolni. Pored toga, bila je nasmrt preplašena od estrogena objašnjavajući mi da će od njega dobiti rak. Ono što nije znala jeste da se uzimanjem estrogena smanjuje verovatnoća dobijanja raka. Rak materice je znatno smanjen kod žena koje su na hormonskoj terapiji, a prema istraživanju Američkog društva za borbu protiv raka, fatalni rak debelog creva je smanjen kod žena na hormonskoj terapiji. U proseku, žene koje uzimaju hormonsku terapiju žive duže, imaju jače kosti, zdravije arterije, niži nivo LDL holesterola i manji broj srčanih i moždanih udara."
      
       "Najveći rizik za uzimanje hormona" - upozorava dr Drezgić - "jeste kod pacijentkinje koja je imala majku ili rođake po ženskoj liniji obolele od karcinoma dojke. Jedino je za karcinom dojke dokazano da je nasledan. Međutim, veliki je broj žena koje uprkos toj opasnosti traže hormone jer ne žele da se na radnom mestu osećaju neprijatno zbog toplih talasa koji se mogu javiti dva-tri, ali i više od 20 puta u toku dana."
       Danas se u Srbiji hormoni kupuju za dinare ili devize i primenjuju uz lekarsku kontrolu. Ako se žena opredeli za hormone koji se oslobađaju iz flastera tako što se lepe svaki treći dan, to mesečno košta 560 dinara. Za tablete koje se svakodnevno piju, potrebno je pak izdvojiti 550 dinara. Sve pacijentkinje doktorke Drezgić same kupuju hormone. One imućnije ih nabavljaju iz inostranstva. "Terapija traje oko tri godine, ali mi je najčešće sprovodimo u trajanju od pet do deset godina. U Americi, na primer, ona se primenjuje i po dvadeset i više godina", kaže ova profesorka Medicinskog fakulteta.
       Ozbiljan problem koji može da zagorča ženi život u periodu menopauze zove se osteoporoza - oboljenje postepenog gubitka koštane mase. Osnovni uzrok nastajanja ove bolesti jeste smanjenje količine estrogena u organizmu. Osteoporoza se javlja kod više od 50 odsto žena u postmenopauzi, što znači da će svaka druga žena posle 70. godine imati bar jedan od preloma koji je posledica osteoporoze, a to znači prelom kuka, kičmenih pršljenova ili podlaktice. Neophodno je znati da se ovi prelomi javljaju pri minimalnim povredama koje su veoma česte u svakodnevnom životu.
      
       I tu počinje drugi deo priče o posledicama menopauze.Da biste ustanovili ovu bolest, morate obaviti ispitivanje, recimo u Institutu za reumatologiju, gde će vam početkom juna reći da se javite 14. avgusta kako bi vam tada zakazali snimanje. U međuvremenu morate napraviti snimak kičme u svom domu zdravlja (u Siminoj ulici u Beogradu to košta 240 dinara). Bolesnica T.V. ima 60 godina i njena terapija za ustanovljenu osteoporozu podrazumeva uzimanje fosamaksa ili miakalcik nazal spreja, vitamina D i kalcijuma. Fosamaksa u apotekama nema, ali mogu se naručiti tablete koje treba piti svakog dana. Cena je 100 nemačkih maraka za mesečne potrebe. Doza miakalcik nazal spreja za mesec dana košta 120 maraka, vitamin D (rokartrol D 3) plus tablete kalcijuma zahtevaju mesečni izdatak od 1700 dinara. Vitamin D (alfa D 3) koji prozvodi "Zdravlje" iz Leskovca znatno je jeftiniji (150 dinara kutija od 50 komada, piju se dve dnevno), ali ga u apotekama jednostavno nema...
       Naš sagovornik dr Drezgić objašnjava: "Ženski hormoni ne služe za lečenje već za prevenciju od osteoporoze. Dokazano je da se za 50 odsto smanjuje rizik od nastanka osteoporoze u žena koje su na hormonskoj terapiji. Na taj način se daje 'pravi kredit' za kvalitetan život u starosti. Međutim, za ženu u menopauzi je veoma važno da promeni način života. To znači:
       a) ako pušite, a ne možete da prekinete, smanjite cigarete na pet dnevno
       b) ako volite kafu, smanjite na tri dnevno, najviše
       v) ako volite alkohol, uzimajte samo jednu čašu crnog vina dnevno, to će pomoći organizmu da se bori protiv arterioskleroze.
      
       Svemu ovome treba dodati i pojačanu fizičku aktivnost, šetnje i pešačenje, bar tri puta nedeljno po 60 minuta. Međutim, to ne znači da žena u toku dana ne može da ima odmor. Naprotiv. Svaka žena koja vodi računa o svom zdravlju i izgledu mora da odvoji bar dva puta dnevno po 10 minuta za opuštanje (u fotelji ili na otomanu uz tihu muziku), što će joj dati snage da nastavi svakodnevne aktivnosti koje, kao što znamo, našoj ženi ne manjkaju. Hoću reći da smatram da su naše žene veoma aktivne, ali je često ta aktivnost usmerena u pogrešnom pravcu jer ne utiče na kvalitet života."
       Mnoge čitateljke će se na ovo nasmejati jer je njihova prva pomisao: Ja za to nemam vremena. Međutim, svaka žena treba sebe da upita na kraju dana: Šta sam danas uradila za sebe? Što više uradi za sebe, to će imati kvalitetniji život, naglašava dr Drezgić.
       Posebno poglavlje u ovoj priči predstavljaju psihičke smetnje zbog kojih se žene u ovom periodu često obraćaju psihijatru. Suočavanje sa novom stranicom života je veoma bolno, neretko i s drastičnim posledicama. Do viđenja, mladosti, dobar dan, muko - najčešće misle one koje su suočene sa simptomima menopauze i nerazumevanjem muža, odnosno partnera, ali i ostalih ukućana. Psiholozi i psihijatri objašnjavaju da je menopauza drugi život, prilika da žena obnovi svoju energiju i postane potrebna društvu. Ali, taj problem u današnjem sistemu vrednosti često postaje nepremostiva prepreka. Imperativ mladosti i lepote često je iznad znanja i iskustva, što ženu u klimakterijumu čini nesigurnom i odbačenom. Najpre u porodici, u krevetu, potom i na radnom mestu.
      
       Stoga je veoma indikativan podatak iz beogradskih klinika za plastičnu hirurgiju: najviše žena koje dolaze da obave korekciju lica i grudi upravo su ušle u menopauzu. Stručnjaci opominju da se fizičkim promenama ne može postići neophodna psihička stabilnost koju žene u ovom dobu lako gube. "Prihvatanje 'izvesnih godina' kao novog poglavlja u životu, predstavlja i svojevrsnu mudrost za koju je , ipak, potrebna zdrava glava. Grudi, dobra zadnjica i vitke noge prvi stradaju. Zato je potrebno sačuvati njegovo veličanstvo mozak", izjavila je nedavno Lorin Bekol kada su je pitali kako uspeva da bude tako privlačna i šarmantna u sedamdesetim.
      
       RADMILA STANKOVIĆ
      
      

Šta je hormonska terapija Hormoni koji se koriste u hormonskoj supstitucionoj terapiji po svojoj hemijskoj strukturi moraju biti jednaki hormonima koji se prirodnim putem izlučuju iz jajnika. Hormonska supstituciona terapija može da sadrži:        * samo progesteron - za regulaciju neredovnih krvarenja        * samo estrogen - za žene kojima je odstranjena materica        * estrogen i progesteron (kombinovana terapija) za žene koje imaju matericu        * lokalno lečenje niskim dozama estrogena za ublažavanje suvoće vagine        Neželjeni efekti tokom ove terapije su retki i najčešće nestaju sami po sebi. Kod nekih žena na početku terapije mogu se pojaviti pojačana osetljivost dojki, grčevi u nogama ili glavobolja. Kod nekih se pojavljuje neredovna menstruacija. Ti efekti se uglavnom gube posle prva tri meseca terapije.        (Iz priručnika "Glasovi menopauze", koji štampa jedna od vodećih evropskih fabrika lekova, danska "Novo nordisk")

      
      

Da je muškarci imaju... Među ginekolozima, dr Gordana Mišić Aničić spada u one stručnjake koji svoje profesionalno znanje redovno dopunjuju novim saznanjima iz ove oblasti. Tako ona nudi ilustrativan podatak:        "U svetu je do pre 10 godina obavljen veoma mali broj istraživanja o menopauzi. Ova vrlo značajna faza u životu žene bila je zapostavljena iz više razloga. Prvo, to nije bolest opasna po život, čak nije ni bolest. Jednostavno, to je normalan biološki fenomen. Drugi razlog je što su neki simptomi s godinama prestali i žene su kako tako naučile da žive s tim. Međutim, glavni razlog je što je to 'ženski problem'. Muškarci nemaju menopauzu, a da je imaju mislim da bi sve učinili da svoje tegobe otklone. Pored toga, većina lekara i istraživača u ovoj oblasti su muškarci, tako da oni nisu mogli na odgovarajući način da priđu ovom problemu i da ga u potpunosti razumeju. Umesto toga, oni menopauzu smatraju trivijalnim problemom oko kojeg žene dižu veliku prašinu.