Kod gledalaca bolje prolaze iskreni lideri. Publika prihvata da nisu bezgrešni

      Kada je pre tri meseca, uz preuzimanje Studija B, ugašen i Radio B2 92, redakcija je, pored radio emisija na Internetu, povećala TV produkciju (TV program B2 92/ANEM). Uveden je dnevni ANEM specijal, petnaestominutna emisija aktuelnih priča iz Beograda i Srbije, koju prenose lokalne stanice. Podršku je dala Crna Gora, koja je preuzela celu produkciju i uz standardne emisije "U četiri oka" (Bojana Lekić), "Ko nam je kriv" (Jelena Kosanić), Stop nasilju (u saradnji sa VIN-om i Mrežom), ustupila dodatne termine za ANEM specijal (tri puta nedeljno).
       Od septembra program će se proširiti. Pored dokumentarnih filmova, britanskih serija, sportskih emisija, praćenja Bitefa, za koji je ANEM ove godine prvi put dobio ekskluzivno pravo, počeće i nove informativne emisije. Bojana Lekić, glavni i odgovorni urednik TV produkcije B2 92/ANEM, kaže:
       - Imaćemo "Globus", nedeljnu polusatnu kolažnu emisiju iz sveta i polučasovnu emisiju "Izbori se za izbor" koja će se prikazivati svakog radnog dana. Nazvali smo je "Izbori se za izbor" zato što želimo da podsetimo ljude da je njihova sudbina u njihovim rukama i da treba da se izbore za ono što žele. Na prvu loptu deluje da je to agitacija za izbor, ali ne želimo da išta sugerišemo, izbor može da bude i da se ne izađe na izbore.
       Obe emisije doneće nove standarde u televizijskom iskazu. Problem naših medija nije samo politička obojenost nego i izraz, koji je ekstremno zastareo. Da su u političkom smislu televizije slobodne, po programu se ne bi razlikovale. E, pa, naš program bi se razlikovao po kvalitetu, formi, atraktivnosti... Probaćemo da ponudimo nešto novo i modernije, a to će biti i izazov za naše ljude. Želimo da pokažemo da je to moguće, čak i u situaciji koja deluje nemoguća.
      
       Koliko ste izgubili time što se ne vidite u Beogradu?
       - Prema internom istraživanju, gledanost ANEM-ovog programa samo za poslednja tri meseca se udvostručila.
       Otišli smo na satelit i na delu se dogodilo ono: Dok jednom ne smrkne drugom ne svane. Dok nije smrklo Beogradu, nismo bili na satelitu i mnogi nas nisu videli, sada nas Beograd ne vidi, ali nas vidi, recimo, Vojvodina. Vojvodina je, inače, u potpunom mraku, nema slobodnih medija i zato niču satelitske antene i kablovske televizije. Opet se pokazalo da se u ovom veku informacija ne može zaustaviti. Slično je bilo na Kosovu, koje je u svakom pogledu zapuštena, siromašna regija, a vrvila je od antena. LJudi će nekada informaciju da pretpostave hlebu. U Vojvodini je sada naš program veoma popularan, on je za njih otkriće. Na Studiju B ANEM-ov program je bio veoma gledan i u tom smislu jesmo izgubili.
      
       Kada ćete se opet videti u Beogradu?
       - Nadam se ubrzo.
       Dosta se govorilo o "Prstenu oko Srbije". Prenose vas i stanice susednih država. Da li to znači da ste se i vi uključili u "prsten"?
       - Manje znam o prstenu oko Srbije, a više o omči u Srbiji. Omču sam, nažalost, imala prilike da osetim nekoliko puta, a o prstenu samo da čujem. Emitujemo se na satelitu i preko kablovske televizije, čak i ne znamo koje nas sve kablovske prenose. Znam da nas reemituje 17 naših stanica, dve u Republici Srpskoj koje se ne vide ovde (ATV Banjaluka i BN Bijeljina) i dve u Crnoj Gori. Radio reemituje Radio Drina. Čuli smo da nas preuzima i neka makedonska stanica, ali ne jurimo one koji nas reemituju jer nam je u interesu da nas što više gledaju.
      
       Koliko lokalne stanice, koje prenose vaš program, mogu da imaju uticaja, naročito u odnosu na državne medije?
       - Lokalne stanice su veoma popularne. Tačno je da nemamo tako ludački jak sistem kao RTS, ali možemo da se odupremo zajedništvom. Mi ne pravimo ni prsten ni omču, nego mrežu povezivanja koja omogućava da emitujemo program na svim stanicama istovremeno.
       Hteli smo da pokažemo da ne mora uvek da važi "dva Srbina tri partije", da ljudi mogu da se slože i da su ljudi važniji od tehnike. Za političare je dobro da se istovremeno pojave na velikom broju stanica a to im otvara i mogućnost da se na lokalnim stanicama bave lokalnim stvarima.
      
       Zašto onda ne koriste tu mogućnost?
       - Glavni slogan režima je da su svi isti. Pošto očigledno sami o sebi ne misle dobro, žele da pokažu da ni drugi nisu dobri. Režimski mediji su politički obojeni pa bi da optuže i druge da su obojeni, samo sa drugim predznakom. Odsustvom iz medija stvaraju takvu sliku i time krše zakone koje su sami doneli. Drugi razlog je, pretpostavljam, strah od toga da ih neko pita nešto što ne žele. Istina, privatno imaju drugačiji stav, prate emisije, imaju potrebu da prokomentarišu, neke stranke ih čak i snimaju.
      
       Kakva su iskustva sa drugom stranom, sa opozicionim političarima koji od nezavisnih medija često očekuju bezrezervnu podršku?
       - Opozicioni političari samim tim što nemaju pristup državnim medijima, koji su, nažalost, režimski a ne državni, smatraju da su ostali mediji njihovi. Ili su se bar tako postavljali u početku. Sada se to promenilo. U međuvremenu novinari su uspeli da im objasne da su mediji opozicija glupostima, a ne vladajućim partijama. Pritisak je jači u lokalnim medijima koja su javna preduzeća. Kako smo mi nezavisna produkcija, imamo odrešene ruke i nemamo taj problem. Može da važi samo ono što mi u žargonu zovemo APP - ako prođe prođe, ali kod nas ne prođe. To znači da zovu, insistiraju, ali odluka je naša.
      
       Koliko su iskreni političari sa kojima pravite intervjue?
       - Ne znam da li su oni to shvatili, ali ko je bio iskren bolje je prošao kod publike, jer ga doživljava kao čoveka od krvi i mesa, spremna je da prihvati da nije bezgrešan. Trudila sam se da ih na to podsećam. Obično su makar malo iskreniji jer se dugo znamo, pola svog života provela sam u novinarstvu. Uostalom, svaka ta emisija je dokument, ako ne budu iskreni, to jednoga dana može da bude bolno podsećanje. Ako se kasnije ispostavi da je nešto bilo laž, to momentalno preraste u presudu koju su sami sebi potpisali.
      
       IVANA JANKOVIĆ