Apokaliptične prognoze kako nam uskoro sledi nova hiperinflacija treba primiti sa izvesnom rezervom

      Nije lako ni guverneru Narodne banke Jugoslavije Dušanu Vlatkoviću - prvo mora da izjavljuje kako se novac ni slučajno ne štampa i kako je rast crnog kursa "psihološke prirode" ; potom mora da izbegava odgovor ne pitanje koliko iznosi novčana masa, koja je od marta naovamo priključena spisku tajnih podataka, i još na kraju mora da namiruje račune vladajuće koalicije (sa minimalnim uvažavanjem njenog "desnog" dela) i to tako da se nekako isplaćuju dugovi, a da se istovremeno ne izazove nepoželjna inflacija.
       Čovek koji bi sve ovo postigao odjednom, zaslužio bi da, kao veliki inovator, uđe u svetsku ekonomsku istoriju. Ruku na srce, mnogo su puta ovdašnji ekonomisti predviđali ekonomski krah vlasti koja je, lepo se vidi, domaću ekonomiju dovela do propasti. I uvek su se prevarili - režim obavezno pronađe neki način da se izvuče. Na naš račun, naravno.
       Tako i sada apokaliptične prognoze kako nam uskoro sledi nova hiperinflacija, kako su se cene i kurs, uprkos naporima vlade da ih nekako savlada oteli kontroli, treba primiti sa izvesnom rezervom.
       Šta se trenutno događa? Takozvani Crni kurs počeo je, posle podužeg mirovanja, postepeno da raste, tako da je marka dostigla 27 dinara, a cene, pre svega osnovnih životnih namirnica, povećane su, uprkos odluci vlade da ih drži zamrznute. Proizvođači su se, naime, našli pred dilemom: da li da poštuju propisane cene i nadaju se da će vlast uvažiti najzad malo i njihov, a ne samo svoj interes, ili da se, dok je još vreme, spasu od propasti. Proizvođači hleba, mleka, mesa, opredelili su se ipak za ovu drugu mogućnost.
       Proizvođači mleka, kako je za NIN rekao Vlado Sparavalo, direktor PKB Imleka, na svakom litru jeftinog mleka prodatom po propisanim cenama, gube po sedam dinara. Zato su bili prinuđeni da povećaju cene obogaćenog mleka i mlečnih prerađevina za 52 odsto, a da proizvodnju osnovne vrste mleka svedu na minimum. Otkad je poskupelo, mleka odjednom ima po ceo dan. Zato se ulje i šećer čekaju u redovima po pola dana - ovako jeftini nikad nisu bili, pa je narod navalio. Ovih namirnica, izgleda, nikad dosta. Kako nam je rekao Dragan Popara iz C marketa, ulje i šećer stižu kontinuirano, ali bi se sve prodalo i da dobijaju deset puta veće količine. Glavni razlog je niska cena. Logika je sasvim jasna - napraviti zalihe dok se deli skoro džabe.
      
       Hrana
       Sličan je slučaj sa hlebom: Đorđe Ilić, predsednik Unije privatnih pekara Srbije, kaže za naš list da je sasvim apsurdno što ih vlada primorava da prodaju veknu hleba po četiri dinara, a ne obezbeđuje im brašno, ulje, gorivo i ostalo po zvaničnim cenama. Pekari sve to moraju da nabavljaju "na crno" za devize (dakle, daleko skuplje) a onda da prodaju jeftin hleb. I još im se preti inspekcijom, ako ne pristanu da sami sebe odvedu u propast. "Pekari su se dogovorili - ako inspekcija bilo kome od nas zatvori radnju, svi ostali će, u znak solidarnosti, pozatvarati svoje radnje", kaže Ilić. Da podsetimo, privatni pekari snabdevaju hlebom polovinu tržišta Srbije.
       Ista je situacija i sa mesom - čak ni premijer Marjanović lično ne može naterati proizvođače da meso prodaju po cenama koje vlada, kako bi očuvala standard građana o kome brine danonoćno, uporno propisuje suprotno elementarnom razumu. Zato je i meso napokon moralo formalno da poskupi, pošto se po propisanim cenama nigde nije ni prodavalo. Kao rezultat vladine politike, počelo je da se govori o masovnom pokolju stoke, jer se ni društvenim farmama, niti seljacima više ne isplati da je hrane. Rajko Latinović, direktor farme svinja "Vizelj", za NIN kaže da je još preterano govoriti o masovnom pokolju stoke, ali napominje da hrane, posle ovolike suše, zaista nema i da se stočni fond naglo smanjuje.
      
       Doštampavanje
       Jedno od glavnih uporišta Vlade Srbije i dugogodišnja omiljena tema premijera Mirka Marjanovića jeste "cenovna i valutna stabilnost". Kako onda vlast sebi dozvoljava da birači u ovako delikatnom trenutku posumnjaju da možda gubi to svoje glavno ekonomsko uporište?
       Dr Boško Mijatović iz Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da se vlast sasvim svesno opredelila za doštampavanje novca bez pokrića, kako bi popunila "rupe" u budžetu i socijalnim fondovima i stvorila iluziju normalnog života. To se ne može odmah odraziti na cene, pa će režim ovim, zapravo lažnim novcem, platiti svoj opstanak na vlasti. A posle ćemo već videti, kao i više puta do sada.
       Mlađan Dinkić, izvršni direktor G-17 Plus, kaže u razgovoru za NIN da vlast prosto nije imala izbora i da je morala štampati novac, a drugo, računa se da će građani i dalje više verovati njihovim rečima, nego sopstvenim očima. Samo treba uporno tvrditi da su cene i kurs cementirani. Zato valjda guverner opet poteže čuvene "psihološke faktore", ali ne obrazlaže zašto je dinar opet upao u psihozu, kad je stanje savršeno normalno.
       Dinkić kaže da je novčana masa krajem maja ove godine iznosila 18,7 milijardi dinara, a trenutno iznosi oko 22 milijarde dinara. Dakle, za dva meseca štampano je oko 3,3 milijarde, što je ogroman rast koji nije mogao da se ne prelije na cene. Narodna banka je štampala novac iz više razloga: prvo, zbog pokrivanja obaveza po osnovu stare štednje, da bi do sada uspeli da isplate tek oko 20 odsto ovogodišnjih obaveza. Drugo, morala se platiti prva rata poljoprivrednim proizvođačima, i treće i najvažnije - potreban je novac za izbore.
       Kretanje kursa i cena, smatra Dinkić, uopšte ne deluje odlučujuće na birače kad se opredeljuju za koga će glasati. To pokazuje i iskustvo iz 1993. godine. "Oni stalno pokušavaju da nametanjem iracionalnih tema, tipa patriota, izdajnika, špijuna i svetskih zavera, skrenu pažnju birača, ali smatram da će to ovoga puta da ih košta", kaže Dinkić.
      
       BILJANA STEPANOVIĆ