Stanovništvo je na ekonomsku politiku socijalista odgovorilo povećanjem broja samoubistava i srčanih oboljenja, a mlađe generacije odbijanjem da se žene i rađaju decu. Ali sve će to biti kao rukom odneto u uspešnoj predizbornoj kampanji vladajuće partije

      Milošević ima devet ekipa koje se bave političkim marketingom, a opozicija nijednu", izjavio je u utorak Vojislav Žanetić, ekspert za komunikacije, uljudno izbegavajući da dosadašnji marketinški angažman srpske opozicije otvoreno nazove pacerskim.
       Zaista, kad ih vidi, čovek se ne bi zakleo da baš svaki socijalista deluje kao akademik, ali što bi rekao Branislav Ivković, "mi ozbiljno radimo", što se uostalom i vidi.
       U februaru ove godine Institut društvenih nauka napravio je, između ostalog, spisak najvažnijih ekonomskih problema koji tište stanovništvo u Srbiji i na osnovu rezultata ankete ocenio da birači vide Savez za promene (SZP) i Socijalističku partiju Srbije (SZP) kao dve glavne partije koje bi mogle da ih reše, s blagom prednošću za SZP.
       Studiju Instituta naručio je SZP, a pažljivo pročitala i na njoj poentirala vladajuća koalicija. Tri meseca pošto je u studiji konstatovano da birači smatraju vraćanje stare devizne štednje težim pitanjem od spasavanja Kosova, ničim izazvani socijalisti, počeli su i do danas isplatili 300 000 deviznih štediša. Oko 70 odsto anketiranih štediša reklo je da je pokušalo da podigne svoju štednju i da mnogi od njih nisu u tome uspeli.
       Razočarane je odmah prihvatio lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj proguravši kroz srpsku skupštinu zakon o prodaji državnog prostora za isplatu stare devizne štednje.
       Espeesovska kampanja finansirana je iz primarne emisije i faktički su je kroz inflaciju platili građani, od koji neki izrazito ne ljube nosioca svih izbornih lista SPS-a i Jugoslovenske levice (JUL). Sprovođenje Šešeljevog zakona, ne košta ništa i čak ni oštri ekonomski kritičari nisu mogli da mu odreknu tržišnost.
       Snažno medijski podržana, efikasna i (za one koji je sprovode) jeftina "ekonomska" predizborna kampanja karakteristika je svih stranaka vladajuće koalicije, i oni su se pametno i prijateljski rasporedili da u nju uhvate glavne ribe - neopredeljene birače.
      
       OBNOVA: Svi istraživači javnog mnjenja ocenili su kampanju SPS-a u obnovi zemlje kao jednu od najuspešnijih kampanja te stranke od njenog osnivanja. Obnova je "zabran" socijalista (i znatno manje julovaca) i demonstrira državotvorni kapacitet te stranke koju su birači, anketirani u istraživanju Instituta, ocenili kao jedinu koja je sposobna da vrši vlast.
       I Šešelj ima svoju graditeljsku kampanju (odnedavno u udarnim minutima pred drugi TV dnevnik Radio televizije Srbije), ali je ona mudro koncentrisana na Zemun i "uparena" sa rukom ispisanim parolama u centru Beograda "danas Zemun, sutra cela Srbija" kojima se sugeriše da bi prilježni, efikasni i nepotkupljivi radikali bili idealna lokalna vlast.
       Nevladina organizacija G-17 Plus, koja će u predizbornoj kampanji podržati predsedničkog kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunicu, procenila je da je vladajuća koalicija obnovila samo pet odsto porušenog u bombardovanju.
       Socijalisti znaju ono što je za izbornu pobedu važnije - birači imaju kratko pamćenje, ne sećaju se da su u Novom Sadu postojala tri zdrava i prava mosta. Pamćenje doseže do skela i čamaca kojima su se prevozili prošlog leta i još morali da ih plate tri i šest dinara. Sad se preko dva (sklepana) mosta ide džabe, a treći, Varadinska duga, biće pušten baš pred izbore.
       Prema procenama G-17, za obnovu je do marta prikupljeno oko 90 miliona dolara, najviše iz dnevnica solidarnosti koju plaćaju, naravno, i oni koji nikada ne bi glasali za SPS. Ostatak je "isfinansiran" prinudnim pozajmljivanjem materijala od proizvođača i korišćenjem tuđeg rada (građevinara) besplatno.
       "Obnovu nikako ne treba napadati", jedan je od saveta koji je Institut dao SZP. Umesto kontraproduktivnih kritika, opozicija je ponudila svoje graditeljske moći - "Asfalt za demokratiju", ali medijska kampanja nije bila dovoljno jaka. Opozicija je, kao što je to radila i u mnogo navrata pre, trčala za petama socijalista.
      
       SOCIJALA: Poštanska štedionica počela je da šalje opomene vlasnicima tekućih računa za minus iznad sto dinara, što govori da se u sistemu skuplja i najsitniji novac da bi socijalisti svojim tradicionalnim glasačima penzionerima u narednim mesecima uredno isplatili penzije.
       Šešelj se prihvatio svoje tradicionalne baze - birača niske obrazovne i kvalifikacione strukture i najslabijeg materijalnog stanja. Cela opozicija i svi nezavisni ekonomski stručnjaci ismejali su (sa stručne strane, s pravom) Šešeljev zakon o dodeli obveznica za isplatu dečjih i trudničkih prinadležnosti. Ali zašto bi Šešelja za to bilo briga? Iskustvo s bonovima za penzionere pokazalo je da je samo minimalan broj njih odlučio da ih bojkotuje - pare su pare kakve su da su. Obveznice su, naravno, siva emisija novca, ali o tome će biti vremena da se misli jednom kad se osvoji vlast.
      
       ŠKOLSTVO I ZDRAVSTVO: Iako su ankete pokazale da je oko 90 odsto stanovništva nezadovoljno svojim ekonomskim položajem, među socijalistima se ocenjivalo da će masovno nezadovoljstvo najpre izazvati loše funkcionisanje ova dva sistema.
       Zato je prvo znatno snižen prag za upis u srednje škole i na fakultete (upisani su gotovo svi koji su konkurisali), a zatim je roditelje, očajne što im se deca sve češće vuku po ulici, dočekao Ivković sa Fondacijom za borbu protiv narkomanije, verskih sekti i alkoholizma. Troškovi kampanje "nula", socijalisti još nisu pokazali nijednog preobraćenika, ali uredno emituju spotove u kojima reklamiraju svoje ciljeve i usput na državnoj televiziji i TV Studio B pljuju u grehu ogrezlu Ameriku.
       Zdravstvo je, međutim, primer izrazite virtuoznosti vladajuće koalicije. Institut društvenih nauka objavio je obimnu studiju o korupciji i naveo rezultate svog istraživanja u kojem se lekari (uz državni vrh i državne službe) navode kao jedna od najkorumpiranijih profesija. Još ranije, istraživači javnog mnjenja sugerisali su opoziciji da bi korumpiranost sistema (SRJ je, prema svetskim istraživanjima, u vrhu zemalja po korumpiranosti) mogla biti izrazito zanimljiva tema.
       Međutim, pre mesec dana, vladajuća koalicija preuzela je inicijativu. Prvo je "Politika" otvorila redovnu stranu za zdravstvo, a onda je na scenu stupio efikasan kadar Jugoslovenske levice i počeo (sudeći po reagovanjima javnog mnjenja to radi uspešno), da leči svoju predizbornu manu. Vredi ponovo pomenuti kratko pamćenje birača - lekova ni u apotekama ni u bolnicama nema već šest godina, ali kako je to nedavno potvrdio kritičar julovskih mera u zdravstvu, hirurg dr Slobodan Radmilović, pacijenti ne veruju lekarima da u bolnicama i dalje nema ničega.
       Kampanja je skoro besplatna jer je srpski ministar zdravlja naterao proizvođače i veledrogerije da iznesu sve zalihe lekova, a ima nameru da natera i privatne apoteke da pacijentima izdaju lekove na recept, bez plaćanja. Troškove bi trebalo da pokrije Republički fond za zdravstvo koji već duguje milionske dolarske sume "Galenici", a najveću srpsku veledrogeriju "Velefarm" je nedavno oterao u stečaj.
      
       SPECIJALNI EFEKTI: Akcija izgradnje deset hiljada stanova doneće socijalistima svežih 200 miliona maraka koji možda dobro posluže da se pred izbore neznatno zaustavi rast nemačke marke. Ali, kako je to primetio dr Nebojša Savić, stručnjak Ekonomskog instituta, ne treba smetnuti s uma ni druge važne efekte populističkih mera vladajuće koalicije. Krediti za stanove koji se odobravaju na 20 godina (toga nije bilo u poslednjih deset godina), treba da sugerišu biračima da žive u stabilnom ekonomskom sistemu i da treba da vrate poverenje u bankarski sistem.
      
       POVERENJE U SISTEM: Prema podacima G-17, oko 70 odsto ljudi izjavilo je u anketama da želi promene. Ali, kada su anketirane upitali da li bi podržali promene ako one podrazumevaju širenje raspona dohodaka stanovništva, podrška promenama smanjuje se na 50 procenata biračkog tela. Kad se mogućnost promena poveže sa mogućim rastom zarada, ali i sa rastom nezaposlenosti, podrška promenama pada na 40 odsto. Ili kako to tvrde svi istraživači javnog mnjenja, vera opozicije da će za pobedu na izborima biti dovoljno samo to što građani žele promene, može se pokazati kao vrlo loša procena.
       Kao i pre, opozicija je u suštini u pravu. Prema zvaničnim statističkim podacima, koje je u "Beloj knjizi" sabrao G-17 Plus, od Miloševićevog uspona do danas, birači su (posredno) na ekonomske perspektive koje nudi SPS "odgovorili" povećanjem stope smrtnosti sa 10,5 na gotovo 13 promila i negativnom stopom nataliteta. Broj brakova se smanjio sa
       55 000 na 39 000 hiljada jer mladi ljudi ne mogu, zbog ekonomske nesamostalnosti, da se odluče na formiranje sopstvene porodice. Istovremeno, povećao se broj samoubistava (među penzionerima najčešće zbog nemaštine) sa 1 450 na gotovo 1 700 ljudi godišnje, a broj obolelih od srčanih oboljenja je među najvišima u Evropi.
       Kada je Institut društvenih nauka u februaru pravio svoje istraživanje, raspoloženje u javnom mnjenju bilo je gotovo nalik na ono u poslednjim danima bombardovanja. Svest o siromaštvu i odsustvo spremnosti da se podnose stradanja zbog nekih navodno viših ciljeva, bili su gotovo ravnomerno raspoređeni i među biračima svih političkih orijentacija. A onda su SPS i JUL ponovo zamešali karte.
       U martu, neposredno posle Četvrtog kongresa SPS-a, jedan visoki funkcioner te partije rekao je novinarima: "Strategija SPS-a je već određena. Ona će biti jednostavna, ali agresivna tako da sadašnji nacionalni naboj zameni utiskom da je SPS partija mirotvorne orijentacije i ekonomskog prosperiteta. To će biti povratak istoj onoj politici koja se vodila i pre četiri godine, posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma."
       Ko nije čitao, ne treba da se ljuti, svet se deli na majstore i ponavljače.
      
       TANJA JAKOBI