Kad bismo imali transkripcioni rečnik svih stranih imena...

      Na vrućini, prijatno deluje razgovor o snežnim planinskim vrhovima. Pre tačno 214 godina i šesnaest dana na Monblan, najviši vrh Alpa, prvi put se uspela ljudska noga. Bolje rečeno četiri ljudske noge, čiji su vlasnici bili Mišel Gabrijel Pakar, mladi lekar, i Žak Balma, pastir i skupljač kristala, obojica iz Šamonija.
       O tome je “Politika” pisala među zanimljivostima iz sveta, pre nekoliko meseci, pod naslovom “Lekar na Mon Blanu”. Početkom avgusta, i Staniša B. Jovanović, predstavnik za štampu planinarskih saveza Beograda i Srbije, o tome je uputio dopis za rubriku “Među nama” - između ostalog i zato da bi upozorio da Monblan (4 807 metara) nije najviši vrh Evrope, kako se često misli, nego samo zapadne Evrope, pošto je od Njega viši Elbrus na Kavkazu (5 642 metra).Jovanovićev dopis je objavljen pod naslovom “GodišNjica prvog uspona na Monblan”. Ime je, dakle, napisano sastavljeno, za razliku od ranijeg naslova gde je pisalo Mon Blan.
       Sada nas g. Jovanović pita koji je od ta dva načina pisaNja ispravan. “Ako se zna da Mont Blanc (izvorno) znači ‘Bela planina’, tj. da se sastoji iz dve reči, ne bi li tako trebalo pisati i kod nas?” Još jedna Njegova dilema tiče se imena dvoje kasnijih osvajača istog vrha: naučnika koji se u originalu zvao Horace Bénédict de Saussure i dame po imenu Henriette d’Angeville. U novinama su ta imena izašla kao “Horas Benedikt d’Sosir” odnosno “Anrijeta d’Anževij”.
       “Ako de ili d’ u francuskom” - piše g. Jovanović - “znači isto što i fon u nemačkom ili van u holandskom, i piše se odvojeno od prezimena, zašto je izvršeno spajaNje? Nije valjda da smo jednog od najčuvenijih predsednika republike u Francuskoj decenijama zvali i pisali pogrešno De Gol, umesto d’Gol ili D’Gol?”
       Ovakve dileme još jednom pokazuju da nam je neophodan rečnik za transkripciju najvažnijih stranih imena. Dobar Njihov deo obuhvatio je Transkripcioni rečnik engleskih ličnih imena Tvrtka Prćića (II izdaNje Novi Sad 1998) - ali probleme, kao što vidimo, zadaju i imena koja nisu engleska i nisu lična.
       Što se tiče Monblana, u Pravopisu, tačka 21c, predviđeno je da se piše kao jedna reč, jer je tako kod nas uobičajeno. Isto važi i za Lamanš (u francuskom La Manche). Da je i NJujork kod nas jedna reč, poznato je valjda svima, samo ne prevodiocima filmova na televiziji, koji uporno pišu “NJu Jork”.
       Francuskome de Pravopis (nažalost) nije posvetio posebnu pažNju, ali je napomenuo, u tački 162, da se “ne prenosi muklo ili nemo E kad je na kraju reči (izuzev u jednosložnim rečcama)”. Iz ovog izuzetka u zagradi, kao i iz primera Ruže de Lil u istoj tački, De Gol i De Vio u tački 164, jasno je da ne može nikako biti “d’Sosir”, ni spojeno ni odvojeno, nego samo De Sosir (s velikim D kad je na početku, a malim ako mu prethodi lično ime, što je određeno tačkom 23 Pravopisa. Uzgred, slovo h se u francuskom ne izgovara, pa će biti Oras a ne Horas.)
       Apostrofu je svrha da označi izostavljaNje glasa ili slova. U francuskom de, slovo e izostavlja se ispred vokala, i samo u takvim prezimenima pisaće se apostrof, i u francuskom i kod nas, bez razmaka: D’ArtaNjan, D’Alam- ber, pa tako i D’Anžvil u prezimenu maločas pomenute planinarke. (Ne D’Anžvij, jer mada se francusko ille inače iz- govara kao “ij”, to ne važi za reč ville, grad, niti za imena u čiji sastav ona ulazi.)
       Prema istim pravilima, francuski određeni član muškog roda pisaćemo le (ne l ni l’). I on i ženski član la ulaze u sastav mnogih prezimena; u nekima su se stopili sa imenicom (Lekont, Lemoan, Lafajet i sl.), ali tamo gde nisu, treba pisati odvojeno, dakle Le Korbizje (pseudonim poznatog arhitekte), Le Bren (slikar iz XVII veka), La Brijer, La Rošfuko i tako dalje. Izuzetak je Lafonten (fr. La Fontaine), po istom principu kao i Lamanš, tj. zato što je kod nas odavno uobičajeno da se piše sastavljeno. Nije i ne može biti izuzetak Žan-Mari Le Pen (pogrešno Lepen), jer koliko god ga izvesni vojvoda cenio, makar ga proglasio počasnim građaninom ne samo Zemuna nego i cele Jugoslavije, on po slavi neće moći da dostigne čuvenog basnopisca.