Tragedija ruske podmornice “Kursk” je primer kako u savremenom svetu sve postaje politika. Nešto što je pre svega dramatična ljudska sudbina, posle prvog šoka, postalo je predmet najrazličitijih spekulacija. Ta nuklearna podmornica je potonula jer je na nju naletelo neko američko plovilo koje je špijuniralo podmornicu, te podmornica je tako zastarela da nije čudo što je na dnu mora...
       Jedni zameraju što Rusi nisu odmah prihvatili pomoć zapadnih armija, a drugi komentarišu da se u slučaju takve tragedije ne sme oklevati i da nema tako jakog razloga koji bi opravdavao da se odbije pomoć koja možda nosi spasenje.
       Reč podmornica je doslovni prevod francuske reči sous-marin (sous, ispod i marin, morski). Kada je ušla u našu vojnu terminologiju, nije mi poznato.
       Postoji legenda da je Aleksandar Veliki prvi preduzeo podvodno putovanje u staklenom buretu ili zvonu. Ali to je nedokazana priča.
       Podmornica je starija nego što se obično pretpostavlja. Još oko 1570. godine engleski matematičar Vilijem Born, inspirisan Leonardom da Vinčijem, izradio je nacrt plovnog objekta koji “može da se spusti do dna i na vaše zadovoljstvo da se vrati na površinu”.
       Holandski pronalazač Kornelijus Drebel (1572-1633) sagradio je prvu podmornicu 1620. godine (!). Ona je plovila nekoliko metara ispod površine Temze. Pokretali su je veslači, čija vesla su bila zaštićena od prodora vode posebnim gumenim omotima. Čak je kralj DŽems Prvi posetio podmornicu ali nije se usudio da u njoj plovi pod vodom.
       Podmornica je prvi put upotrebljena u vojne svrhe 1776. godine. Dva Amerikanca Fulton i Bušnel pokušali su da se svojom podmornicom “Kornjača” približe američkom brodu, ali ih je vodena struja odnela. Fulton, kao obožavalac Francuske revolucije, pokušao je da ubedi revolucionare da upotrebe njegovu podmornicu u odbrani od Britanaca. Oni su pristali, ali akcija nije uspela.
       Američki pomorski kapetan poljskog porekla Hajmen Rikover počeo je 1946. godine da radi na izgradnji nove atomske podmornice “Nautilus”, koju je završio 1955. godine. Sa njom je 1958. godine uspeo da prođe ispod Arktika, ledene kape Severnog pola.
       Bitlsi su komponovali poznatu pesmu “Žuta podmornica”, na osnovu koje je snimljen crtani film.
       I tako krenusmo ka Suncu
       Dok ne nađosmo pučinu zelenu.
       I preživesmo pod valovima
       Na našem žutom sumarenu.