NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Daleko je već blizu
 

Danilo Nikolić

Taj, budući, mora da uradi ono što ništa ne košta, što ne traži posebne investicije, a lek je za mutnu glavu naroda. Pre svega, da ne sedi večito na njoj

      Naslov mi je dao jedan od mojih vlasnika bivše sreće. Onaj što je predviđao da ćemo videti svoju noć: da ćemo odricati očigledno, a potvrđivati nepostojeće; da će nas učiti neuki, lečiti bolesni, a daviti slabi.
       Kad sam, pre deset godina, sabrao sve njegove sanovnike i spleo ih sa elegijama njegovih sapatnika iz davne Metohije, kazalo se da sam, ipak, donekle pisac. A to istovremeno znači i “Onaj koji je u opoziciji svakoj vlasti”. Jer, kaže Tomas Man, političar ceo svet određuje u odnosu na svoju korist. Umetnik sebe u korist celoga sveta.
       Od tada čekam da neki od pretendenata na politički tron da jaka uveravanja da će, čim dobije blagoslov naroda, odmah ukinuti privođenja na tzv. informativne razgovore i maltretiranja zbog drukčijih političkih nazora. Nasuprot tome, pooštriće mere protiv kriminalaca, koje neki, kao iz milošte, nazivaju žestokim momcima.
       Ja znam, kao što znamo svi, da taj, budući, neće moći mnogo da učini u dogledno vreme. Ali mora da uradi ono što ništa ne košta, što ne traži posebne investicije, a lek je za mutnu glavu naroda. Pre svega, da ne sedi večito na njoj. Zatim, da nam svako veče ne dosađuje sa svih ekrana, svih stanica. Najzad, da zabrani svojim ministrima da nas stalno optužuju kako ne volimo svoju zemlju zato što nam oni nisu po volji.
       Podrazumeva se da neće otpuštati, progoniti, ostavljati bez hleba ugledne profesore, urednike, sudije, visoke stručnjake uopšte, samo zato što nisu iz njegove političke grupacije. Tešku sudbinu tih časnih ljudi nadmašuje strah, zebnja, nesigurnost, uznemirenje celog naroda, što se inače kažnjava po zakonu, kad to čini pojedinac bez mozga, grupa poremećenih, ili stranac-agent.
       Očekujem da će Taj, kao prvi među jednakima, svojim primerom delovati na sve. Voziće se u najluksuznijim kolima domaće proizvodnje, smenjivaće svoje najodgovornije za greške počinjene na štetu države i naroda, uplitaće se lično u sve velike probleme svojih važnih gradova, bez obzira što su gradonačelnici njegovi oponenti na političkom, nenacionalnom planu.
       Nadam se, pošto će biti iz naše sredine i našeg vremena, da će izvući pouke iz opštih grešaka predvodnika, i nas samih, kad smo vođeni u zlo pod zastavom naših tajnih, nasleđenih želja, koje su neostvarive. Neka se uopšte čuva nekih naših želja, i korišćenja njihove primamljivosti.
       Biće, valjda, svestan da su geniji retki i da su mu potrebni savetnici visokog uma i kristalnog morala, makar njihove savete, upozorenja i sugestije gutao kao gorak lek.
       I neka se ponosi starim, časnim zvanjem sluge naroda.
       Upozoravam na želje, a stalno ih ističem. Pa i moju da ga viđam na stadionima, u pozorištima, čak i na pijaci. Ili, ne daj bože rata, u rovovima, gde će hrabriti hrabre; u bolnicama, gde će ulivati nadu ranjenima.
       Ako mu budu, kojim slučajem, zviždali, neka se upita zašto to čine. Ako mu, daj bože, budu aplaudirali, neka se zabrine kako će poboljšati ono što je već dobro.
       Dragocenu tajnu službu mora preusmeriti prema onima koji snuju zlo jedinoj nam zemlji. Mora zabraniti praćenje svojih ljudi, časnih građana, koji imaju drukčije političke poglede, koji imaju zamerke nekim tačkama njegovog programa. Mora učiniti sve da sa zadovoljstvom gledamo policajca u našem kvartu, koji nas štiti od nevaljalaca, čuva našu hudu imovinu i ne tuče, već miluje našu decu. Jedino, veliko bogatstvo.
       Dozvoljavam da se duboko uvredi, kao pošten čovek, ako se pred njegovu smenu bude govorilo o mogućnosti krađe na izborima. Ili, ako se javi pitanje hoće li predati vlast. To pitanje je izlišno u demokratskoj zemlji.
       Moliću boga da za svaku našu ranu nađe lekovitu travu. Onako lako i pouzdano kako je nalazila moja divna baka Pejka, suva kao koren. NJeni melemi su bili od trava, voća i žestokih pića. Govorila je da su najzdraviji plodovi sa koštunicom.
       Nego, jeste li primetili, nešto nam se narod pritajio?
       Možda vreba nas, laprdare?
      
       (Autor je književnih iz Beograda)


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu