NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dželati i žrtve

Savezni ministar telekomunikacija Ivan Marković pobunio se protiv gušenja slobode medija, tačnije, njegove Radio Jugoslavije

      U medijskom ratu Ivan Marković protiv Volfganga Petriča izvesne su dve stvari: prva žrtva je, po običaju, istina, a dobar glas Radio Jugoslavije se trenutno ne čuje ili slabo čuje u Južnoj i Severnoj Americi, Kini, Evropi, Australiji...
       Rat je obelodanjen u saopštenjima Radio Jugoslavije (RJ) i Ivana Markovića, saveznog ministra telekomunikacija i glavnog i odgovornog urednika pomenutog radija. U njima se tvrdilo da je uniformisani izaslanik visokog predstavnika za BiH Volfganga Petriča naložio zaposlenima u emisionom centru RJ u Bijeljini da “pod pretnjom prinude” napuste prostorije u roku od 48 sati. “DŽonson-Petričeva komisija naredila je Dodiku da ugasi naš predajnik”, objasnio je Marković, potkrepljujući ovu tvrdnju “ultimatumom koji je potpisao Milorad Dodik, šef marionetske Vlade Republike Srpske i ovlašćeno lice okupacione uprave u Bijeljini”.
       Ministar je u saopštenju podsetio da se program jugoslovenskog državnog radija emituje sa lokacije kod Bijeljine od 24. novembra 1988. godine na 14 svetskih jezika, kao i da je predajnik vlasništvo SRJ, a da je dozvolu za rad RJ dobio od nadležnih organa RS “pre nego što je Dodik izdao i RS i Srbiju i Jugoslaviju”. Ciljna publika programa na kratkim talasima (3-30 megaherca), bila je uglavnom iz Severne i Južne Amerike, Australije, Arabije, Kine i Evrope.
       Šef pravnog odeljenja Nezavisne komisije za medije Helena Mandić, koju je ministar Marković imenovao kao potpisnicu ultimatuma, pored DŽonsona, Petriča i ambasadora Velike Britanije i SAD u BiH, rekla je za NIN da je Nezavisna komisija u petak uputila pismo vlasnicima predajnika na lokaciji Jabanuša kod Bijeljine. “Nezavisna komisija za medije kao vrhovno regulatorno telo zaduženo za izdavanje dozvola za emitovanje u BiH došla je do zaključka da emitovanje programa Radio Jugoslavije iz Beograda nije legalno, jer nikakva stanica nije registrovana na toj frekvenciji, niti je izdata dozvola za emitovanje. Zbog toga smo uputili pismo onima koji se nalaze u posedu predajnika, ne znajući na koga da adresiramo, da se izjasne o našim navodima o nelegalnom emitovanju u roku od 48 sati, a da ukoliko ne dobijemo odgovor o njihovom statusu, može doći do izdavanja naređenja o prekidu emitovanja sa te lokacije. To je rutinski korak preduzet sa ciljem da razjasni moguće nelegalno emitovanje. Nikakvog naređenja niti sile nije bilo, a pismo je predao neuniformisani službenik iz Ureda Visokog komeserijata u Bijeljini. Kasnije tog dana utvrdili smo da je došlo do prekida emitovanja signala sa ove lokacije i nikakve dalje akcije nismo preduzimali.”
       Jedini potpisnik ovog pisma, čiju je kopiju NIN dobio na uvid, jeste Helena Mandić u ime Pravnog odeljenja. Ispod njenog potpisa, međutim, u dodatku stoji napomena da je pismo prosleđeno i Vladi Republike Srpske - premijeru Miloradu Dodiku, ambasadoru Ralfu DŽonsonu, ambasadama Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije u Sarajevu.
       Premijer RS Milorad Dodik u nedelju je održao konferenciju za štampu povodom ovog slučaja na kojoj je demantovao navode Ivana Markovića o tome da je on potpisnik ovog dopisa Radiju Jugoslavija dodavši da je u vreme kada je pismo napisano i poslato, bio u Americi.
       I pored nastojanja NIN nije uspeo da dobije odgovor na ovaj demanti od ministra Markovića. Nije hteo da razgovara mobilnim telefonom, a na poruke ostavljene u Saveznom ministarstvu nije odgovarao. Valjda je dovoljna njegova poruka javnosti da “državna radio-stanica SRJ nikada nije lagala niti će pod ovakvim pretnjama lagati”.
      
       ANA OTAŠEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu