Ukupan broj televizijskih časova posvećen okupljanju demokrata bio je za celih 20 odsto veći od vremena koje je dobila konvencija republikanaca. Zanimljivi dani tek dolaze

      Al Gor je postigao ono što je želeo prošlonedeljnom konvencijom u Los Anđelesu: uspeo je da ubedi demokrate ali i dobar deo od onih 25 miliona birača koji su, procenjuje se, pratili konvenciju, da je “svoj čovek”.
       Istraživanje Galupa, urađeno neposredno po završetku glamuroznog okupljanja demokrata u Holivudu, pokazuje da 47 odsto ispitanika sada prednost daje Goru dok 46 odsto i dalje podržava Buša. Slične rezultate dobili su i anketari magazina “NJusvik” te televizijske mreže En-Bi-Si. Tako se isplatio pokušaj na kojem je bila angažovana cela Gorova porodica, od 87-godišnje majke do maloletnog sina, zatim mnogi prijatelji uključujući i Gorovog cimera sa Harvarda, glumca Tomija Lija DŽonsa, klan Kenedijevih, crnog sveštenika DŽesija DŽeksona, holivudske zvezde... Kampanju kojom je trebalo potpredsednika Gora predstaviti biračima kao Ala, vernog muža, požrtvovanog oca i sina, odanog prijatelja... analitičari nazivaju kandidatovom deklaracijom nezavisnosti. Nezavisnosti ne toliko od politike koliko od imidža predsednika Bila Klintona, koga je Gor u svom jednočasovnom govoru pomenuo samo jedanput.
       Na iznenađenje mnogih, Gor se u svom govoru gotovo odrekao i pozitivnog nasleđa osmogodišnje saradnje sa aktuelnim predsednikom države. Iako je i on govorio o procvetaloj i snažnoj ekonomiji, Al Gor je poručio slušaocima “Ne tražim od vas da glasate za mene na osnovu ekonomije kakvu danas imamo.”
      
       Kao Robin Hud
       Govoreći veoma iscrpno o ključnim elementima svoje predizborne kampanje, a najviše o reformi sistema zdravstvenog i socijalnog osiguranja i poreskog sistema, Gor je toliko često pominjao siromašne i nezaštićene da je na trenutke zvučao kao kandidat za predsednika Meksika ili Kube a ne države sa vodećom svetskom ekonomijom, za šta mu svakako pripada i deo slave.
       NJegov robinhudovski nastup u kojem je obećao da se “neće boriti za moćne već za siromašne” bio je usmeren na američku srednju klasu a dugotrajan, filmski poljubac kojim je zahvalio supruzi Tiper na emotivnoj najavi gađao je u srca žensku populaciju. Nagrađen je, odmah po okončanju konvencije, povećanjem broja onih kojima se vijetnamski dobrovoljac, otac četvoro dece, potomak senatora iz konzervativnog Tenesija, čini simpatičnijim kandidatom od suparnika Buša. Gotovo šezdeset odsto žena (u poređenju sa 42 odsto pre konvencije) sada veruje da je Al pravi izbor.
       Istovremeno, 43 odsto (umesto 33 odsto od pre nedelju dana) neopredeljenih trenutno je naklonjenije Goru. Znatna većina, 54 odsto, smatra da će Gor ispred svojih ličnih staviti interese države (44 odsto isto veruje za Buša) a 56 odsto ispitanika Galupa ubeđeno je da je Gor borac za radničke porodice. Ipak, sva istraživanja treba uzeti sa rezervom.
      
       Povlačenje linije
       Poznavaoci ovdašnjih prilika upozoravaju da su dramatične promene procenata i oscilacije na skali popularnosti uobičajene za postkonvencijsku nedelju. Izračunato je da je ukupan broj televizijskih časova posvećen okupljanju demokrata bio za 20 odsto veći od vremena koje je dobila konvencija republikanaca. Zanimljivi dani tek dolaze. “Istorijski gledano, konvencijski skok nije dugotrajan” objasniće Hari O’Nil, stručnjak istraživačke kuće “Roper Starč Vorldvajd” (Roper Starch NJorldnjide). “Lično počinjem da obraćam pažnju na istraživanja tek posle 4. septembra - Dana rada (nacionalni praznik)”, kaže O’Nil.
       Sigurno je samo to da su na republikansku kartu povratka morala i integriteta u Belu kuću demokrate odgovorile populističkom optužbom na račun sledbenika Buša da u “njihovom krevetu spava krupan kapital i velike korporacije” čije će interese, tvrde demokrate, Buš braniti vatrenije nego interese “naroda”.
       Udarna faza, poslednjih jedanaest nedelja kampanje, proteći će u znaku intenzivne, blic-kampanje širom zemlje, kako je nazivaju kandidati, na koju će oba tabora potrošiti po 68 miliona državnog novca, koliko se za te svrhe izdvaja iz federalnih izvora.
       Toj cifri treba dodati i nebrojenu količinu novca skupljenu za vreme i posle konvencija obe partije. “Linije su povučene”, smatra Gorov strateg Robert Šrum. “Posle konvencije ljudima je jasniji profil Ala Gora i sada se izbor svodi na pitanje: ko će se boriti za srednju klasu...” Gor i DŽo Liberman, čija je popularnost takođe porasla posle konvencije, krenuli su na krstarenje Misisipijem, što je još jedna u nizu romantičnih asocijacija na prošlost i tradiciju po kojoj politički karavan deo države obilazi i brodom.
       Džordž Buš je naizgled hladnokrvno prihvatio statističko stanje i postholivudsku popularnost svog suparnika. Govoreći na mitingu u Memfisu, čak se i našalio komentarišući angažman filmske industrije na podršci Goru: “Eno im ceo Holivud, meni je dovoljan Čak Noris”, rekao je. U Bušovom štabu odlučeno je da on najvažnije vreme do novembarskih izbora provede u krajevima u kojima se birači tradicionalno izjašnjavaju za demokrate. Svoj put kroz nepoznato započeo je u Zapadnoj Virdžiniji, u kojoj republikanci ne pobeđuju još od 1984. godine.
       Na toj teritoriji u fokusu pažnje republikanaca biće u svemu prosečan američki srednji zapad i, ponovo, žene. U ponedeljak je očekivano prikazivanje dva predizborna spota republikanskog kandidata koji bi trebalo da podsete birače na reforme školstva kao i na reforme sistema socijalne zaštite koje obećava guverner Teksasa. U narednih 80 dana svojevrsnog političkog maratona Gor i Buš sukobiće se oko nekoliko ključnih pitanja, a jedno od najvažnijih je reforma poreskog sistema.
      
       Reforme, reforme
       Kandidati se razlikuju po načinu na koji nameravaju da potroše budžetski suficit koji će u narednih deset godina narasti na 4,500 milijardi (4,5 triliona) dolara. Kandidati se slažu da dobar deo te sume treba uložiti u poboljšanje sistema socijalne zaštite. Za razliku od Gora, koji smatra da se sistem može popraviti daljim napretkom nacionalne ekonomije i otplatom nacionalnog duga, što će rezultirati rastom zarada i automatski poboljšati i sistem socijalne zaštite, Buš veruje da višak novca treba uložiti u privatne penzione fondove čiji će novac biti plasiran na tržište, što će korisnicima fondova doneti ekstra zaradu. Oba kandidata se zalažu za reformu poreskog sistema. Gor se zalaže za umereno smanjenje poreza, od čega bi profitirale uglavnom slabostojeće porodice. Buš smatra da poreze treba smanjiti na svim nivoima, zbog čega ga suparnici nazivaju zaštitnicima bogatih.
       I Gor i Buš bi menjali obrazovni sistem, koji u poslednje vreme pokazuje znake potpunog rasula te američki đaci postižu sve lošije rezultate na testovima znanja.
       Gor se suprotstavlja favorizovanju privatnih škola, Buš predlaže povećanje ingerencije lokalne vlasti. Gor podržava pravo “žena na izbor”, što je fraza kojom se zamenjuje ovde neomiljena reč abortus, Buš se tome žestoko protivi. U načelu, i jedan i drugi podržavaju manjine zalažući se za njihov jednak tretman. U to kao da ne veruje crni sveštenik DŽesi DŽekson koji je biračima crncima poručio da se klone Bušovih.
       Bitka za manjinske glasove biće verovatno uzbudljivije poluvreme predsedničke utakmice tokom kojeg Buš treba da dokaže da brojni afroamerikanci koji su prisustvovali republikanskoj konvenciji, nisu bili samo dekor i da je spreman da, osim svom bratancu, pažnju ukaže i drugim Hispanoamerikancima. Ni Gor ne može biti potpuno siguran u glasove do sada lojalnih birača, bar dok u tandemu sa Libermanom, čiji su izbor crnci u početku dosta kritikovali, ne pokaže da namerava da nastavi sa pozitivnim tretmanom ove manjine koji je partiji dosad donosio prilične, ako ne i odlučujuće glasove.
      
       LJUBICA GOJGIĆ