Tradicionalno prebukiran Pravni fakultet u Beogradu ostao je “kratak” u prvom upisnom roku za skoro 500 studentskih prijava. U Novom Sadu određena kvota je po običaju premašena. Šta (de)motiviše mlade?

      Dežurni na prijemnom ispitu u slušaonici Živojina Perića na Pravnom fakultetu u Beogradu izgovorio je: “Vi svi znate da ste već primljeni”, i prekršio proceduru skraćujući vreme trajanja prijemnog sa tri na dva sata.
       Tradicionalno prebukiran Pravni je u prvom upisnom roku ostao kratak za skoro 500 prijava. Ministarstvo za visoko i više obrazovanje planiralo je i ponudilo 2 400 mesta, ali posle tri dana upisa bilo je 1 910 zainteresovanih za indeks. Konačan izveštaj o upisu na Pravni u prvom roku pokazao je da se neko, u međuvremenu, predomislio pa su na spisku upisanih u junu školske 2000/2001. godine 1 802 studenta. Kvota za septembar je 600 samofinansirajućih.
       Pad popularnosti Pravnog ili odgovor mladih na imenovanje političara za profesore na to pitanje bi trebalo da odgovore timovi stručnjaka. NJihov posao je da utvrde šta je “udarilo u glavu” celoj generaciji budućih brucoša jer je na isti fakultet prošle godine konkurisalo duplo više srednjoškolaca (3 804). Međutim, takva posvećenost mladima je trenutno izvan vidokruga sociologa, psihologa, pa i državnih institucija koje zbog brige o omladini uzimaju pare iz budžeta.
       “Ove godine je očigledan pad interesovanja za opšteobrazovne srednje škole i pojedine fakultete, kao što je na primer Pravni. Ekonomski sistem je u divljoj tranziciji, stari je porušen a novi se ne izgrađuje nego se spontano stvara. Izbor obrazovanja i zanimanja je egzistencijalno pitanje kroz koje se projektuju nadanja i očekivanja svakog mladog čoveka, kaže za NIN sociolog Ivan Kovačević.
      
       Niko neće u školu
       U starom sistemu individualna životna strategija bila je: završim školu (najprolaznija su tehnička zanimanja), malo čekam posao pa ga dobijem, malo čekam stan pa ga dobijem od firme. Takva strategija muškarca oslobađala je prostor ženama - da se usmere na izučavanje lepih stvari. U tom periodu - faza metastaze samoupravljanja - učinila je da je neophodan veliki broj pravnika jer je svaki ourčić tražio svog. To je dovelo do ekspanzije pravnih fakulteta i povećanja broja studenata, tumači Kovačević.
       Generacije koje su ličnu kartu stekle u trećoj Jugoslaviji žive bez strategije i imaju samo dva kratkoročna cilja: inostranstvo ili zarada na brzaka. Diploma ne otvara put na Zapad, a još manje omogućava brzu i veliku zaradu pa se tako i dogodilo, prvi put za poslednjih pet godina, da je dokumenta za upis na Beogradski univerzitet podnelo manje od 20 000 kandidata (19 769). Beogradski univerzitet je za prvi upisni rok predvideo 17 130 mesta (upisano 14 761), a za drugi 3 669 mesta (913 na budžetu, 855 sufinansirajućih i 1 901 samofinansirajući). Prošle godine, kada je zbog rata ukinut prijemni, za indeks BU konkurisalo je 36 928, pretprošle 21 246 kandidata, ‘97/’98. bilo je 20 687 prijavljenih, a ‘96/’97. prijavilo se 20 519.
       Manjak na prijemnom su, pored Pravnog, imali i fakulteti koji školuju nastavnički i profesorski kadar (PMF). Matematički fakultet ponudio je 900 mesta a dobio 399 prijava, Fakultet za fiziku predvideo je 420 mesta na koja je konkurisalo 49 kandidata. Fakultet za fizičku hemiju planirao je upis 180 studenata, ali se ispostavilo da je prijave podnelo samo 20 kandidata.
       “Procvat divlje ekonomije doveo je do potpunog raspada tržišta radne snage. To tržište sada postoji samo u pretpostavkama i glavama onih koji rešavaju svoj životni put. Današnji cilj, a to je posao u uspešnoj firmi, izmešten je iz tržišta rada i vezan za politiku, na primer članstvo u JUL-u, ili kriminal. Nema te škole i diplome koja će nekog zaposliti u uspešnoj firmi”, objašnjava Kovačević.
       “Upisala sam Pravni zato što planiram da se bavim međunarodnim pravom, a ne zato što nisam znala šta ću sa sobom. Neko ko ne može dobro da se ubudži, ne bi trebalo ni da upisuje ovaj fakultet jer pravnika ima mnogo. Ja ispred sebe imam cilj, znam šta ću posle fakulteta. Nemam nameru da sedim u nekoj firmi i gledam kroz prozor dok lupam pečate za bednu platicu”, kaže Tamara Markićević iz Beograda koja je upravo upisala Pravni.
       “S lovom ne mogu da puknem jer je advokat uvek potreban svima. Lično, imam malu kočnicu i nervira me radikalski fazon profesora koji sam primetila na pripremnoj nastavi, ali to nije nešto što bi me pokolebalo u izboru zanimanja”, kaže gospođica Markićević.
      
       Da se nešto dogodilo sa beogradskim pravnim, a ne samo u ludim glavama tehno generacije, pokazuju podaci Univerziteta u Novom Sadu koji je planirao upis 650 budućih pravnika i dobio 1 023 prijave. Možda su ove godine Vojvođani, poput Crnogoraca i studenata iz Republike Srpske, odlučili da ostanu u svom ataru, onako, iz komoditeta ili zbog istanjenih buđelara. Ali,a ne bi trebalo zaboraviti ni nedavni liberalni uzlet Univerziteta u Novom Sadu. Usred otporaške ofanzive, kada su odlukom republičkog ministra svi dekani zamandalili fakultetska vrata, jedan novosadski je pozvao sve studente da dođu na fakultet, da uđu bez parapolicijske sačekuše na vratima i da u učionicama, biblioteci ili u hodnicima rade sve što i inače. Čak ako im je od politike i muka, dojučerašnjim školarcima, koji sa roditeljima još ratuju ne bi li bar za jedan sat produžili noćni izlazak, takva sloboda mora, ipak, bezgranično da prija.
      
       Leskovac bez pravnika
       Uvreženo mišljenje da pravnika ima kao kusih pasa demantuje pomoćnik direktora Republičkog zavoda za tržište rada Slavica Dimitrijević.
       “Na republičkom nivou pravnici su deficitaran kadar, pa neke firme u provinciji zapošljavaju čak i apsolvente. Takav slučaj je u Leskovcu, Vranju, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Pirotu, Šapcu, Loznici i Valjevu. Prema šestomesečnom izveštaju, 30. juna je na biroima u Srbiji bilo 1 936 nezaposlenih pravnika”, kaže Dimitrijević. Od ukupnog broja nezaposlenih pravnika, sredinom jula, posao u Beogradu čekalo je 1 628 (1 128 žena).
       Šef sektora u Filijali Beograd Milica Paunović kaže da je polovina nezaposlenih na pripravničkom stažu koji se finansira iz republičkog budžeta, ili radi na određeno vreme.
       “Beogradski biro je prebukiran jer je zbog malih plata onemogućena socijalna pokretljivost. Plata koju bi pravnik dobio u provinciji ne bi mogla da pokrije ni troškove stanarine tako da većina ostaje da živi u stanovima svojih roditelja i eventualno pronalazi uzgredne poslove dok čeka na birou”, objašnjava Dimitrijević.
       Ekonomski fakultet u Beogradu, poslednjih godina popularan bar koliko i Pravni, nije imao problema sa kandidatima. Planirao je upis
       1 700 studenata, a uknjižio 2 681 prijavu. Fakultet je tražio i dobio proširenje kvota za 800 samofinansirajućih studenata i na kraju upisao 2 500.
       Miloš Stamenković iz Beograda upisao je ove godine Ekonomski kao sufinansirajući student.
       “Nisam znao šta da upišem, ne interesuje me ništa od onog što se nudi na ovim našim fakultetima. Kad završim ekonomiju, za mene nema ko da zalegne. Mogu da otvorima privatnu firmu ili da se bavim knjigovodstvom kao moja tetka koja je to, takođe, završila. Tu je pristojna zarada. Da radim kao ekonomista u preduzeću, nema šanse, to je kod nas posao bez perspektive”, kaže Stamenković.
       Po Milošu Stamenkoviću je sve zatajilo: država koja pravi fakultetske programe, rođaci sa dobrim vezama, škola koju je završio, profesionalna orijentacija. Mada su ekonomisti deficitarni u Leskovcu, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Pirotu, Loznici i Valjevu, u Srbiji ih je 30. juna na birou bilo 1 965. Sredinom jula posao u Beogradu čekalo je oko 1 300 ekonomista različitih usmerenja: 351 sa opšteg smera, 216 sa spoljnotrgovinskog, 88 ekonomista za spoljnu i unutrašnju trgovinu, 261 marketinški stručnjak, 109 bankara, 54 knjigovođe, 48 ekonomista kibernetičara i 68 za informacione sisteme. Na birou su i 72 menadžera sa Fakulteta organizacionih nauka i 21 menadžer za internacionalni menadžment sa Karićeve i Zečevićeve akademije.
      
       FON mlati pare, a zanat je zlatan
       “Upisala sam andragogiju jer sam pukla na prijemnom za psihologiju. Sada nemam nikakvu viziju budućnosti jer sam se do sada videla isključivo u mojoj ordinaciji, okružena pacijentima. Prijemni na psihologiji sigurno nikada više neću polagati jer sam i posle ovog imala neugodan utisak da je tu strašna muljavina”, kaže Katarina Vladić (19) iz Beograda.
       “Divlja tranzicija prvenstveno je isforsirala tercijarni sektor (usluge) što objašnjava i interesovanje za zanatska zanimanja, dok će veće interesovanje za zaista proizvodna zanimanja (tehnološka) nastupiti tek u vreme prave tranzicije. Privatna lekarska i stomatološka praksa, kao i otvaranje ogromnog broja privatnih apoteka svela su ta zanimanja na uslužne delatnosti tako da ona sada pokrivaju dva polja”, kaže Ivan Kovačević.
       Privatne ordinacije i apoteke su značajan faktor amortizacije nezaposlenih medicinara i farmaceuta u situaciji kada se diplome naših univerziteta ne mogu nostrifikovati i kad je teško dobiti vizu za Zapad. Farmaceuti su, kako tvrde službenici na biroima, najdeficitarniji kadrovi bez obzira na to što se broj onih koji čekaju posao uvek kreće oko dve stotine.
       Poslednjeg dana juna na posao u Srbiji čekao je 191 farmaceut, a sredinom jula na beogradskom birou bilo ih je 252, od toga 238 žena.
       “Taj broj je relativan. Brže će se zaposliti 191 farmaceut nego jedan arheolog koji na birou tavori godinama”, tvrdi Slavica Dimitrijević.
       Na Medicinskom, Stomatološkom i Farmaceutskom fakultetu u Beogradu broj prijavljenih je i ove godine premašio broj planiranih mesta za upis. Međutim, na Veterinarskom se prvi put posle nekoliko godina prijavilo manje kandidata: planirano je 320 mesta, a podneto je 305 prijava.
       Prema podacima Republičkog zavoda za zapošljavanje, 30. juna je posao u Srbiji čekalo 1 176 lekara opšte prakse i oko 100 specijalista. Sredinom jula na beogradskom birou bilo je
       1 739 medicinara, na stažu, specijalizaciji, asistenata pripravnika ili onih koji se bave naučnoistraživačkim radom. Od tog broja 1 236 su žene.
       Gotovo dve trećine nezaposlenih medicinara prima dohodak sa biroa, iz republičkog budžeta; pripravnici 80 odsto od prosečne plate u gradu
       (1 883,20 dinara plus doprinosi), ostali 100 odsto plate (bruto 5 000 dinara), kaže Milica Paunović. U Srbiji je, prema šestomesečnom izveštaju, nezaposleno 430 stomatolaoga, plus 20 specijalista, a sredinom jula na beogradskom birou je bilo 494 nezaposlena zubara.
       Veterinari su deficitarni u Nišu, a u Republici ih je nezaposleno 358. Posao u Srbiji čeka i 338 arhitekata, 185 građevinskih inženjera, više od 600 inženjera elektrotehnike raznih profila, 402 mašinska inženjera, 392 inženjera konstruktora, 201 inženjer za proizvodno mašinstvo i oko 1 500 agroinženjera različitih usmerenja.
       Posao, takođe, čekaju 32 profesora marksizma i 276 profesora opštenarodne odbrane i društvene samozaštite. NJih su na biroima zatekle društveno-ekonomske promene i teško da će posao naći u struci. Međutim, pitanje gde će se zaposliti studenti koji završe Fakultet civilne odbrane zateklo je pomoćnika direktora Republičkog zavoda za zapošljavanje. Odluka Ministarstva da otvori novi fakultet i u prvoj turi upiše 300 studenata još nije stigla do Zavoda. Dakle, na Fakultet civilne odbrane ove godine se prijavilo 170, a upisalo 149 studenata. U Zavodu pretpostavljaju da će se “oni zaposliti u raznim vatrogasnim službama ili slično”.
      
       DRAGANA ĐEVORI
      
      

Doktori bez posla U Srbiji posao čekaju i ljudi sa VIII stepenom stručne spreme - 30 doktora nauka, a odbijaju ga profesori engleskog jezika jer privatno više zarađuju nego u školi. Sa fakultetom ili, statistički, VII stepenom stručne spreme, na biroima je 30. juna registrovana 21 191 osoba, od toga 12 314 žena. Istovremeno, u Srbiji je ukupno bilo nezaposleno 720 105 građana (409 370 žena). U Filijali Beograd bilo je 8 169 nezaposlenih sa VSS, od toga 5 262 žene. To su zvanični podaci. Koliki je zaista broj nezaposlenih, niko se ne usuđuje da proceni jer sivu ekonomiju više ni država ne može da kontroliše. Zvaničnoj cifri nezaposlenih trebalo bi dodati izbeglice, prognanike i raseljene čiji je broj, kada je reč o VII stepenu, zanemarljivo mali. Međutim, to je samo statistika.

      
      

Epilog Posle rezultata objavljenih na oglasnim tablama u junu i julu, omladina se rastrčala. Razočaranje onih koji su ispod crte ne može dugo da traje. Svako od njih je morao, ako želi diplomu, po sistemu daj šta daš, da pojuri na fakultet neatraktivan za ostale, samo ako ima prohodnost.