NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Anacionalnost smrt za političara

Muslimani će se na predstojećim izborima opredeliti protiv Miloševića, ali, kao i opozicija u Srbiji, “u dve kolone”

      Sada to više nije važno, ali pre nego što su republičke vlasti uvele prinudnu upravu u opštini Novi Pazar, SDA Sandžaka imala je 33 odbornika (od 47). Socijalisti su imali 11, radikali dva, Nova demokratija i Saborna narodna stranka po jedan. JUL (izašao samostalno) nije imao nijedan mandat.
       Ove brojke vredne su samo stoga što odslikavaju nepromenjeni odnos snaga na izborima koji to nisu. Naime, kako kaže Rasim LJajić, nekadašnji funkcioner SDA a danas vođa koalicije “Sandžak” (učlanjene u DOS), izbori u Sandžaku, u stvari su popis stanovništva. Trideset tri mandata koja je osvojila stranka sandžačkih muslimana (Bošnjaka, kako traže da ih zovu) osvojena su u izbornim jedinicama u kojima je brojčana prednost muslimanskog stanovništva. I obratno.
      
       Skok u prazan bazen
       Ništa različito se ne očekuje ni posle 24. septembra. Naizgled, situacija je sasvim drugačija, muslimanske stranke nastupaće u (najmanje) dve kolone, ali, pošto se računa da će se i srpski glasovi bar malo rasuti (uglavnom između SPS-a i radikala) to samo znači da će najvećim gradom Sandžaka vladati koalicija SDA Sulejmana Ugljanina i LJajićeva koalicija “Sandžak”. One su, inače, zakleti protivnici.
       Sve je, kako objašnjava Rasim LJajić, započelo posle izbora 1992-93. godine, koje je SDA, podvrgnuta državnoj represiji za vreme rata u BiH, bojkotovala. Poziv na bojkot je uspeo, ali, kako tumači LJajić, SDA je platila visoku cenu time što je SDA praktično nestala u Crnoj Gori. Muslimansko stanovništvo u Crnoj Gori se vezalo za politički projekat Mila Đukanovića i kandidovanje neke muslimanske stranke ravno je, po LJajićevim rečima, “skoku na glavu u prazan bazen”. Liste SDA, po njegovom mišljenju, nemaju izgleda da dobiju više od dva-tri posto. “Na posledenjim izborima SDA je u Crnoj Gori dobila 419, od ukupno blizu pedeset hiljada bošnjačkih glasova”, kaže.
      
       Oštar kurs
       SDA je najambicioznija stranka u Sandžaku. Pred njenim prostorijama u Novom Pazaru, ispod slogana ponešto estradnog prizvuka “10 godina sa vama” skupljaju se potpisi za poslaničke kandidature i aktivisti kažu da dobro ide, mada paklena žega utiče i na rezultate u ovoj delatnosti. Azem Hajdarević, portparol SDA, kaže da je čak za nekoliko puta povećan broj Srba koji potpisuju podršku za kandidate SDA. Predsednička kandidatura za sada je zamrznuta, a u SDA kažu da čekaju rezultate kontakata sa opozicijom u Srbiji, mada treba pomenuti i to da broj od 25 000 potrebnih potpisa za kandidaturu nije mali zalogaj ni za najveću stranku Sandžaka.
       Između muslimanskih stranaka u Sandžaku postoje koncepcijska razilaženja. SDA važi u nacionalnom smislu kao agresivnija i rigidnija kada je u pitanju insistiranje na autentičnim islamskim vrednostima. Kod koalicije “Sandžak” teško je odrediti koliko su nacionalna i religijska obeležja rezultat njenog rođenja iz SDA-ljušture, a koliko praktična potreba da se održi korak sa nacionalno isključivijom SDA. Anacionalnost bi za političara u Sandžaku bila smrtna bolest. Jer, kao što Muslimani glasaju za svoje, tako i Srbi preferiraju one među svojima koji drže oštar kurs prema drugim narodima, a naročito prema Muslimanima.
       Za SDA Sandžaka Rasim LJajić smatra da ne uvažava realnosti kao što je republička granica između Srbije i Crne Gore koja razdvaja Sandžak i stavovi o statusu Sandžaka koji protiv sebe okreću i većinsku Crnu Goru i međunarodnu zajednicu i opoziciju u Srbiji. “Ne možemo svoj cilj ostvariti bez ijednog saveznika, a naš cilj je Sandžak kao multietnički region u decentralizovanoj i regionalizovanoj Srbiji.”
       Da bi se imala tačna predstava o “autonomiji” i “samostalnosti” Sandžaka, za koji se u političkom žargonu Srbije koristi politički korektan naziv Raška oblast, treba reći da je reč o oblasti koja geografski povezuje Srbiju i Crnu Goru i u kojoj živi autohtono muslimansko stanovništvo, ali, u Srbiji, u većini je samo u opštinama Novi Pazar, Sjenica i Tutin. Tako se, na osnovu “etničkog glasanja”, može pretpostaviti da će Muslimani, recimo, u Priboju dobiti ne više od 4-6 odborničkih mesta.
       Sve skupa, nije to baš neka baza za samostalnu državu, ali je SDA podgrevala temperaturu referendumima i pravom pripajanja “nekoj od suverenih republika” (oktobra 1991). LJajić to danas prebacuje Ugljaninu, smatrajući da je reč o manipulaciji. “Kada daje intervju albanskim novinama, zalaže se za pripajanje Sandžaka Kosovu. Kada to radi za sarajevske novine, govori o pripajanju Bosni. A pošto ste vi iz Beograda, reći će vam ono što bude mislio da će se vama dopasti”, kaže LJajić.
      
       Moralni kapital
       Situacija u Sandžaku pred ove izbore, dakle, veoma podseća na onu koja je inače na sceni: opozicija nastupa “u dve kolone” protiv režima, baš kao i DOS i SPO na nacionalnom planu. To je varijanta koja više odgovara SPS-u, naročito kada je reč o lokalnim izborima, ali su stranke opozicije u Srbiji kao i u Sandžaku suviše posvađane da bi mogle da se slože oko zajedničkog nastupa.
       Ali, ne može se reći da nije bilo pokušaja. SDA je ponudila zajedničku listu na kojoj bi njoj, kao suverenoj najvećoj partiji pripalo ne više od polovine kandidata na listama. Ali, iz koalicije “Sandžak” odbacili su to kao trik, smatrajući da je SDA svojim “satelitskim” partijama namenila dodatnih 30 procenata imena na listama, tako da su, u stvari samo dvadeset procenata prepuštali ostalima. Mada, kažu, posle izbora moraće nekako da se sporazumeju - “politika podrazumeva kompromis”.
       U kontekstu predstojećih izbora, potvrdiće to i lideri sandžačkih Muslimana, glasovi sandžačkih birača verovatno neće biti presudni. Izbori se verovatno neće prelomiti o stotinak hiljada glasova koliko je “u igri” na ovom prostoru. Ipak, ni to nije za potcenjivanje. Ali, kapital za srpsku opoziciju, prema rečima Rasima LJajića, mnogo je više u nečemu drugom: “Opoziciju bije glas da je podržavala Miloševićev projekat; prisustvo naše i Jožefa Kase legitimiše opoziciju u jednom drugom smislu. To je i poruka da sastav opozicije odslikava i etničko šarenilo Srbije - taj kvalitet dosad nije postojao.”
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu