Iako je Srpski pokret obnove za deset godina najviše pretrpeo, iako je hapšen, tučen, ubijan, proganjao ga je režim - iz nekih razloga dobija etiketu da sarađuje ili da će da sarađuje sa režimom

      Razgovor sa gradonačelnikom Beograda i predsedničkim kandidatom SPO Vojislavom Mihailovićem vođen je u sredu pre podne, uoči snimanja predizbornih spotova u Skupštini grada. Gospodin Mihailović uveren je da će do izbora uspeti da popravi svoj rejting i uđe u drugi izborni krug. Priče o njegovom dedi, nacionalnom pomirenju, kao i pomirenju unutar opozicije dominirale su i u ovom razgovoru.
      
       Za dobar deo javnosti a i za političke analitičare od posebnog je značaja to što ste vi unuk generala Draže Mihailovića. Da li mislite da vam to u predizbornoj kampanji pomaže ili odmaže?
       - Drugi svetski rat bio je i građanski rat, a opštepoznato je da u građanskom ratu nema pobednika. Narod je izgubio. Moj deda je slavni general, po istoriji koju su odskora počeli da pišu istoričari a ne pobednici, ispostavlja se da je bio heroj, da je branio državu, štitio demokratske institucije i da je - ono što mu niko ne može poreći - bio vođa prvog antifašističkog pokreta u porobljenoj Evropi. To je herojsko delo, ali to je njegovo delo i to je njegova slava. Ponosan sam što sam unuk velikog čoveka, ali se ne kitim tuđim perjem. Imam svoj život, svoj rad koji je delom već iza mene i ima ono što radim i danas i što valja i birači i građani da cene kako to izgleda. Da odgovorim direktno: to mi neće štetiti, ali, ponavljam, insistiraću da se u Srbiji pomirimo, da potomci vojnika jugoslovenske vojske u otadžbini i partizana nemaju nikakvog osnova da se po toj osnovi dele jer ulazimo u 21. vek, pred nama su nova tehnološka otkrića, nov život, kompjuterizacija, znači nešto moderno što bi valjalo i mi da stignemo kako bi postali deo razvijenog sveta.
       Moram da istaknem da danas ima pojedinaca i grupa koji žele na tim raskolima da još vladaju, da uživaju privilegije i da zadrže položaj koji danas imaju. Možda ni ranije a ni danas nemaju šta dobro da ponude ljudima, ali uvek se javljaju kao ekskluzivni branioci i kao neke lažne patriote koje nas čuvaju od izmišljenih unutrašnjih i spoljnih neprijatelja.
      
       Ukoliko pobedite na izborima, šta biste prvo učinili da se ti raskoli u narodu smanje ili prevaziđu?
       - Odmah bih predložio Skupštini SRJ da donese zakone kojima daje i izjednačava penzije svim borcima antifašističkog rata. Nevažno je da li je neko bio ravnogorac ili komunista. Borio se protiv okupatora.
       Takođe, valjalo bi načiniti veliko spomeničko obeležje svima koji su se borili za Srbiju. Ako je to moglo da se učini u Španiji i u Rusiji, gde su Romanovi proglašeni svecima, možemo i mi - svi bi se bolje osećali.
       Najvažnije je da sve patriote koji su u ratovima učestvovali, ili su potomci učesnika, osete da nisu odbačeni i zaboravljeni.
      
       Pored priče o podeli srpskog naroda, otvara se rasprava i o podeli unutar demokratske opozicije. Možete li vi i vaša stranka da nešto učinite na prevazilaženju tih podela? Imate li nameru da razgovarate sa nekim od lidera demokratske opozicije?
       - Već duže imamo nameru da se udružimo upravo u onom delu gde opozicija mora da bude udružena i zbog ovih izbora i zbog sistema, znači, zakona, kako su izbori predviđeni. Pre svega mislim, na lokalne izbore za koje izborni zakon predviđa jednokružni većinski sistem. Znači, sve što nisu zajednički kandidati na opozicionim listama ne samo da umanjuje šanse nego je ravno predaji lokalne vlasti socijalistima, JUL-u i radikalima. Za to nije kriv Srpski pokret obnove jer Srpski pokret obnove je bio otvoren, i sada je otvoren, za zajedničke liste i kandidate a i biće do poslednjeg momenta, 9. septembra, kad je rok za predaju lista.
       Mnogi su želeli da stave u istu ravan izbore za predsednika i hteli su da predstave da je to jedna obična svađa u opoziciji. Reći ću vam da SPO misli da imamo pravo, kao najveća opoziciona stranka da istaknemo svog kandidata. Čak i ako se sporimo o tome, suštinski se ne remeti ništa, ne udaljava nas od cilja jer je za predsedničke izbore predviđen dvokružni sistem. Analitičari kažu da više kandidata umanjuju šanse Miloševiću da dobije u prvom krugu - uprkos evidentnoj prednosti ne u broju birača već u medijima, finansijama, sili koju on ima i koju koristi za izbore.
       Mislim da ćemo imati opozicionog kandidata i u drugom krugu, koji će sabrati sve glasove demokratske opozicije Srbije i prvi put imati šansu da sprovede referendum protiv Miloševića i šansu da pobedi aktuelnog predsednika države. Nadam se da sam upravo ja taj koji će ući u drugi krug i dobiti podršku čitave demokratski orijentisane javnosti.
      
       Demokratska javnost pomalo je zbunjena ponašanjem svih opozicionih stranaka a posebno ponašanjem Srpskog pokreta obnove jer je najpre dugo insistirao na bojkotu izbora pa je odlučio da ide na lokalne a sada čujemo da će ići i na parlamentarne izbore. Da li to izaziva ozbiljne potrese u Srpskom pokretu obnove ili je to samo iz nekih razloga neka vrsta rata protiv svih stranaka demokratske opozicije?
       - Pa, nije. Srpski pokret obnove nema uticaj na medije, i to ne samo da nema uticaj na državne medije već nema nikakvog uticaja ni na medije koji se zovu nedržavni i nezavisni, ali koji često žele da formiraju javno mnjenje pa onda ističu i izdvajaju ono što im odgovara a ono što im ne odgovara prećutkuju. Zato je nejasno šta je to Srpski pokret obnove radio a postoji jedno sasvim jednostavno i logično objašnjenje i ako je slušalac dobronameran, shvatiće i logiku poteza.
       Znači, mislimo da je najbolji odgovor vlastima pri raspisivanju izbora najava njihovog bojkota kada imamo zemlju bezakonja, terorizma, životne ugroženosti svih građana, kada su izvršena dva pokušaja atentata na predsednika najveće opozicione stranke, kada je mnogo žešća blokada medija u odnosu na ranije godine, kada je nelegalno i nasilno promenjen Ustav SRJ bez učešća jedne federalne jedinice i njenih legitimnih predstavnika. Da bi bojkot imao svog efekta - da natera vlast da poboljša uslove ili eventualno posle neregularnih izbora da ponovi izbore - morate da imate jedinstveno istupanje opozicije.
       Svedoci smo, nije se to desilo. Mnoge stranke koje su bojkotovale upravo izbore 1997, koji su održani u objektivno u boljim uslovima, sada su požurile da kažu da će izaći na izbore pod bilo kojim uslovima. To je izmenilo suštinu. Znači, Srpski pokret obnove je bio prinuđen da ide na izbore jer delimičan bojkot nema nikakvog efekta, naši birači bi bili prepušteni sami sebi i ne bi znali kako da se ponašaju i zato je odlučeno da se ide na izbore - i tačno je - prvobitno i na lokalne i na predsedničke izbore. To je prvobitna odluka. Na predsedničke zato što smo smatrali, i pored nelegalno i nasilno promenjenog Ustava, da imamo pravo da žrtvujemo manje dobro, znači dobro legaliteta zarad većeg dobra - mogućnosti da se aktuelni predsednik sruši i da se tako dobije veće dobro i za Srbiju i za zajednicu Crne Gore i Srbije, jer bi mogli da se iniciraju i nastave razgovori o redefinisanju odnosa i očuvanju državne zajednice.
       Ovih dana zbog pritiska i naših članova i simpatizera, izaći ćemo i na savezne parlamentarne izbore. Ako to ne učinimo, pošto su svi izbori istovremeni, prepustili bi našim biračima da ili ne znaju za koga da glasaju ili da daju glasove nekim strankama kojima inače ne bi želeli da daju.
       Stvorena je konfuzija na opozicionoj političkoj sceni da ljudi ne znaju šta se to dešava. Ostatak opozicije koji sebe naziva udruženom opozicijom, to je zmaj od papira, to su desetine stranaka koje nemaju ni članstvo, nemaju ni birače, nikad nisu izašle na izbore ali deluju impozantno kao da imaju neki značaj. Novine su od njih napravile snagu, a one zajedno nemaju rezultate prethodnih izbora ni približno koliki su rezultati Srpskog pokreta obnove. Ne kažem ja, bilo bi dobro da je sve to objedinjeno i da imamo zajedničke akcije, ali mi vidimo zajedničke reakcije tako što bi građanstvo, znači birači, bili i pomireni i svesni i udruženi oko opozicije kad bismo imali zajedničke kandidate, zajedničke liste na lokalnim izborima. To bi bio prvi znak da se opozicija u Srbiji pomirila i da se usmerila prema aktuelnom režimu a bio bi dovoljan jedan poziv biračima, mada ne bi bio ni nužan, da glasaju za opozicione kandidate na predsedničkim izborima i da udruže svoje glasove oko opozicionog kandidata koji bude ušao u drugi krug.
       Smatram da bih to bio ja. Često me pitaju: da li ćete podržati Koštunicu ako prođe u drugi krug? Da okrenemo malo i da pitaju svi: da li će gospodin Koštunica, ako uđem ja u drugi krug, podržati mene? Ne bih se ni takmičio u ovim izborima da nisam siguran i da ne mislim da imam realne izglede.
      
       Istraživanja javnog mnjenja koja se ovih dana objavljuju u raznim medijima, međutim, ukazuju da Srpski pokret obnove doživljava pad popularnosti a da udružena demokratska opozicija uživa znatno veću popularnost?
       - Ne verujem u ta istraživanja jer, prvo, bila su ishitrena. Nije prošlo ni sat vremena od kandidature za predsednika koju je istakao Glavni odbor SPO-a, gde su mene imenovali, a već su te agencije dale i kako ja stojim i kako drugi stoje, kao da to rade iz kabineta pisaćom mašinom i po narudžbini. Znači, koliko ko naruči, toliko oni napišu. Ispod trista hiljada maraka ozbiljna anketa ne može da počne. Niko u zemlji već deceniju nije spreman da uloži ni vreme, ni trud ni novac da obavi ozbiljnu anketu.
       Poznato je da ti proizvoljni, a u stvari sračunati rezultati koji se predstavljaju javnosti kao ispitivanje javnog mnjenja utiču na formiranje i svesti javnog mnjenja. Zna se da ljudi vole da idu uz onoga ko je procenjen kao veći ili ko je procenjen kao favorit u izbornoj trci. Reći ću vam da je gospodin Mesić imao tri odsto kada su bili raspisani izbori u Hrvatskoj, ali da je ipak na kraju pobedio. Ne mislim da je on ostvario toliki skok nego da su te procene otpočetka bile paušalne, a posle se ispostavilo da to i nije tačno.
      
       Već nekoliko nedelja ta dva opoziciona bloka se međusobno optužuju ko je više sarađivao sa režimom, ko je prešao na ovu stranu, i to izaziva veliku rezignaciju birača. Da li biste vi kao predstavnik SPO-a mogli da kažete da će SPO posle izbora stupati u koaliciju samo sa demokratskom opozicijom a ne sa Miloševićem?
       - Iako je Srpski pokret obnove za deset godina najviše pretrpeo, iako je hapšen, tučen, ubijan, proganjao ga je režim - iz nekih razloga dobija etiketu da sarađuje ili da će da sarađuje sa režimom. To zaista ne samo što da nije tačno nego je i žalosno što se natura takvo mišljenje u javnom mnjenju.
       Ne dolazi u obzir nikakva saradnja sa režimom, a sa opozicijom ćemo sarađivati ako postignemo rezultate.
       Neki koriste naš ulazak u saveznu vladu. Zemlja je bila pred bombardovanjem, pred ratom, zvanični režim je izgubio mogućnost da pregovara sa zemljama Evrope i sveta, to je bio častan pokušaj da se spreči katastrofa u našoj zemlji i upravo je zato gospodin Vuk Drašković preuzeo ulogu pregovarača, preuzeo ulogu portparola naših interesa. Taj pokušaj je ostao neuspešan. Oni su nas i pored toga bombardovali, vlast je i pre toga već izbacila i gospodina Draškovića i sve naše ljude iz vlade jer i njima nije odgovarao ni taj način predstavljanja zemlje niti rast popularnosti koji je Srpski pokret obnove počeo da ostvaruje kao iskreni branitelj nacionalnih interesa.
       Nažalost, mnogo više se potencira u javnosti taj primer nego to što su neki lideri pregovarali sa Miloševićem u toku najžešćih demonstracija 1996-1997, da su bili van zemlje za vreme bombardovanja, da su još 1993, kad su pravili svoju stranku, primera radi, bili zastupljeni na Televiziji Politika i otvarali fabrike po Vojvodini.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ