Zamislite stotine i hiljade pojedinaca koji u svojim saksijama i baštama širom zemlje brižno paze svoju "poslednju" biljku, koji sakupljaju njihovo tako dragoceno seme i stvaraju novu šansu za njihov opstanak

      U Srbiji 171 biljna vrsta je izumrla ili je pred izumiranjem. Više od sto biljaka mogu da se koriste za ljudsku ishranu a za čoveka kao da ne postoje. A tu su, pored nas... "Ako hoćeš da živiš sto godina, druži se sa biljkama a ne sa ljudima." (stara kineska poslovica). U jednoj enklavi beogradske Botaničke bašte sabijene su retke biljke kojima preti izumiranje. Pančićeva kandilka, peščarski različak, balkanska dioskorea, jugoslovenski zvončac, golocvetna mlečika, glavičasta žutilica,dalmatinski zdravac,cvakija,rtanjska metlica, srpska ramonda... U predgovoru knjige "Biljke koje nestaju" autor Dmitar Lakušić, predsednik Društva ekologa Srbije, kaže:
       - Svako ko želi, može svojim malim ličnim doprinosom da se uključi u značajan posao zaštite ugroženih biljaka.Svako u svojoj bašti, u svom vrtu, na svojoj terasi ili u saksiji na balkonu može posvetiti malo pažnje biću čiji je opstanak doveden u pitanje.Ta mala pažnja u kojoj bi se zatvorio ciklus od klijanja ili presađivanja do cvetanja i formiranja semena, može predstavljati neprocenjiv doprinos u spasavanju onih najugroženijih biljaka.
       Zamislite stotine i hiljade pojedinaca koji u svojim saksijama i baštama širom zemlje brižno paze svoju "poslednju" biljku, koji sakupljaju njihovo tako dragoceno seme i stvaraju novu šansu za njihov opstanak. Prema podacima prihvaćenim od većine botaničara, ukupan broj viših biljaka na planeti Zemlji iznosi oko 270 000 vrsta, pri čemu, od ovog broja skrivenosemenice čine 89 odsto, golosemenice 0,3 odsto, paprati 4,2 i mahovine 6,6 odsto. E, sad, flora viših biljaka Jugoslavije ima, približno, 4 850 vrsta a to je 1,7 odsto od ukupne svetske flore. Na prvi pogled, procenat nam je mali ali kada se zna da teritorija Jugoslavije čini samo 0,035 odsto od ukupne površine svetskog kopna, onda ispada da Jugoslavija spada u tzv. floristički bogate delove sveta. Drugim rečima, na 0,035 ovog svetskog kopna smestila se čitava dva procenta ukupne svetske flore! A evo šta imamo; pored 4 182 vrste vaskularnih biljaka kod nas živi i 1400 vrsta slatkovodnih algi, pa 560 vrsta mahovina te 516 vrsta lišajeva i 650 vrsta gljiva. Sve u svemu, imamo 7300 biljnih živuljki i spadamo u jednu od najbogatijih florističkih zemalja.
       To, opet, ne znači da smemo mirno da gledamo kako, recimo, izumire - ušasta mlečika. Jer, ko zna (sem Boga) u kakvoj je ušasta mlečika vezi sa peščarskim različkom? Šta ako postoji neka tajna veza koja može da nam naruši biljni lanac, pa da ispropadamo kao na Kosovu?
       Zato apel Dmitra Lakušića za spas nestajućih biljaka po balkonima i saksijama treba shvatiti krajnje ozbiljno. Ozbiljnije od Rezolucije UN o Kosovu. Jer ko zna zašto je, recimo, važan opstanak rtanjske metvice za mentalno zdravlje Srba u ova vunena vremena?
       Radenko Lazić, načelnik Odseka za ishranu i preživljavanje u prirodi Planinarskog saveza Beograda i začetnik Društva Sremuš (biljke koja raste gotovo samo još na Fruškoj gori), kaže:
       - Tačno je, mnoge su biljke ugrožene i osuđene na nestanak. Ali, postoje i biljke koje nisu nestale a koje su tu pored nas samo što ih mi ne vidimo, ne znamo da mogu da nas hrane i leče. Nekad, sve do srednjeg veka, sve do građanskih i industrijskih revolucija na Zapadu, čovek je upotrebljavao za ishranu i do dvesta biljaka. Sa pomenutim revolucijama koje su uništile i čoveka i prirodu, zaboravili smo da upotrebljavamo biljke u ishrani.
      
       Da li i vi smatrate da je čovek stvoren kao biljojed?
       - Da, čovek je stvoren, pre svega, kao biljojed. Kao dokaz za to iznosi se anatomija glave i digestivnog trakta. Oblik i broj zuba, slabi očnjaci, probavni sistem, dugačka creva i želudac. Iz svega toga proizlazi da je čovek tek kroz kasniju evoluciju postajao - mesožder. Smatram da čovek treba da se vrati zaboravljenim biljkama, one mogu da ga spasu, da mu obnove snagu, vitalnost koju je nekad srednjovekovni čovek imao.
      
      
       Znači li to da zagovarate vegetarijanstvo?
       - Nisam vegetarijanac, niti zagovaram vegetarijanstvo, ali mora se povratiti nekadašnji balans koji je predindustrijski čovek imao u svojoj ishrani. Jedem meso ali mnogo se bolje osećam kada se hranim samoniklim biljkama. Vršio sam i neka ispitivanja i utvrdio sam, recimo, da deset samoniklih biljaka koje sam odvojio i sabrao njihove nutritivne, vitaminske i mineralne vrednosti, idealno se podudaraju sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije o dnevnim potrebama organizma za tim sastojcima. Najzad, ako je čovek u ishrani upotrebljavao oko dvesta biljaka a sada upotrebljava samo desetak, možete li da zamislite koliko je savremenom čoveku smanjena vitalnost, imunitet. I umesto da čovek počne da se okreće zaboravljenim samoniklim biljkama, ide se u sasvim suprotnom pravcu; da se u ishrani ne koristi ni desetak biljaka. A oko hiljadu jestivih vrsta bilja raste u Srbiji. U svetu postoji više od sto hiljada jestivih vrsta. To je neizmerno prirodno blago kojeg čovek još nije svestan i lako ga se odriče.
      
       Dakle, po vašem mišljenju, spas za čoveka 21. veka krije se u samoniklim biljkama?
       - Naravno! Samonikle biljke nude se kao spas za čoveka u narednom veku. Sama reč samonikle je ključna i objašnjava sve; samonikle biljke rastu kad hoće,gde hoće i kako hoće. Ta njihova žestoka borba za opstanak, bez pomoći čoveka (štaviše, čovek ih često i ugrožava), daje ovim biljkama imunološku i svaku drugu snagu zasnovanu na najboljim prirodnim svojstvima svake biljke pojedinačno i kao vrste.
      
       DRAGAN JOVANOVIĆ