Neki heroji odbrane su jednakiji od drugih. Onima u Kosovskoj Mitrovici, na primer, treba pokazati gde im je mesto. Malo su se zaneli, a izbori su na pragu

      Upitan kako treba pregovarati o "Trepči" i mogu li se održati izbori u Kosovskoj Mitrovici, sredovečni Stanko Lipak je neodređen. U jednom je ipak vrlo odlučan: "Mi samo Olivera imamo."
       Dokle će, međutim, stanovnici najveće srpske enklave imati oslonac u Oliveru Ivanoviću, karatisti, sportskom sudiji i poslovnom čoveku koji je simbol samoorganizovanja i opstanka Srba u Mitrovici, posle prošlonedeljne krivične prijave poslovodstva Trepče protiv njega, sasvim je neizvesno. Pre nego što je zapravo do kraja rasvetljen lik vođe "momaka s mosta" i predsednika Izvršnog odbora Srpskog nacionalnog veća (SNV) Kosovske Mitrovice, Ivanović je optužen za ugrožavanje sigurnosti "jer je 22. avgusta izrekao pretnju da će nasrnuti na život i telo članova poslovodstva AD 'Trepča' i zaposlenog osoblja u hotelu u Zvečanu" gde je ušao sa namerom "da formira pararukovodstvo Kombinata 'Trepča' koje bi išlo samo naruku realizaciji ciljeva UNMIK-a i Kfora..."
      
       Prevazilaženje okvira
       U prijavi Opštinskom javnom tužilaštvu u Kraljevu Ivanović se tereti i za izvršenje krivičnog dela širenja lažnih vesti, budući da je optužio Beograd da je prodao "Trepču".
       Čovek koga su sumnjičili kao pripadnika Državne bezbednosti i člana JUL-a, sada ne zna šta ga čeka kada pređe na teritoroju pod kontrolom MUP-a Srbije. Istovremeno, u samoj Mitrovici i okolini, šire se kompromitujuće glasine o Oliverovim momcima, SNV-u i samom Ivanoviću.
       "Hvala im za to šta su ranije činili, ali jasno je da ne može njih 150 tvrditi da su sačuvali Mitrovicu. To što sada rade daleko prevazilazi njihove okvire. Niko nema ništa protiv njih, ali oni hoće da preuzmu sve," objašnjavaju predsednik Opštinskog odbora SPS-a Zvečan Radovan Gligović, Miomir Ignjatović, predsednik opštine, koga ne priznaje UNMIK i manji deo odbornika, i Živorad Dobrić, sekretar opštine. U SPS-u tvrde da optužbe nisu proizvod stranačkih sukoba. "Ovde kod nas nije tolika stranačka podeljenost kao u Beogradu. Evo, na primer, mi ovde radimo zajedno sa Srpskim pokretom obnove. Pokušavamo da pritajimo stranačku pripadnost dok je ovakva situacija, da sačuvamo državu, a problem je sprega okupatora i izdajnika."
       Uz ogradu da nisu kompetentni da govore o "Trepči" jer je to akcionarsko društvo u čije rukovodstvo imaju poverenja, u SPS-u kažu da je "Srpsko nacionalno veće uzelo sebi za pravo da formira paralelno rukovodstvo od bivših inženjera, lekara, ekonomista. Posebno ih izgleda boli što je u grupi oko Ivanovića i predsednik opštine Zvečan koga su socijalisti u aprilu smenili, ali koga UNMIK priznaje i plaća.
       Ivanović je sa tom grupom ušao u hotel koji je vlasništvo 'Trepče' želeći da time što će sedeti sa poslovodstvom dobije legitimitet. Poslovodstvo 'Trepče' ih je prozrelo, i jednostavno su se povukli, izašli. Rekli su osoblju hotela da učini isto jer ne mogu da im garantuju bezbednost, pošto tvrde da su momci Olivera Ivanovića bili naoružani, verzija je koju su nam ispričali socijalisti a u kojoj se baš ne pominje "nasrtanje na život i telo".
      
       Razočarani saborci
       "Ja tamo nisam bio niti ću biti. Ja sam dete 'Trepče', od nje me je otac othranio, a to je izdaja. 'Trepča' je državna imovina o kojoj država traba da razgovara", kaže momak sa motorolom nakon što je dobro izgrdio ekipu NIN-a zato što mu se nije prijavila u improvizovanoj letnjoj bašti kraj mosta koji deli srpski od albanskog dela grada. "Sve je bačeno pod noge. Prvih 5-6 meseci bilo je ponos reći da si "momak s mosta", a sada sramota: kradu, prete Srbima, dnevnicu su nam smanjili sa 50 na 20 dinara. Drugi uzimaju pare, a meni se momak od 18 godina, Rade iz Istoka, koji je svakoga dana na straži, juče onesvestio od gladi. Oliveru više ne verujemo jer se pod njegovim vođstvom gubi deo po deo - tri solitera, Bošnjačka mahala, Mikro naselje. Mi smo zapravo odbačeni od mosta, i ta takozvana sigurnosna zona u kojoj se šetaju Šiptari je sve veća; praktično, mogu da nam svašta naprave", kaže momak koji nije želeo da se predstavi, a čija motorola na našu molbu da uspostavi vezu sa štabom u kome se nalazi Oliver Ivanović, nije radila.
       "Već sam bio pet meseci u UNMIK-ovom zatvoru", objašnjava svoje insistiranje na anonimnosti mršav čovek plavih očiju. "Ja sam radnik 'Trepče' ali neću da uzimam njihove pare, neću da radim pod okupatorom. Uostalom, Šiptari dobijaju po 400 DEM, a ovde dele samo po 50. Pare uzimaju penzioneri, a sutra kada bi ih po tom spisku pozvali da rade, pitanje je ko bi se odazvao. Da je Oliver to hteo, 'Trepča' ne bi pala. Ovde je te noći bilo 120 momaka, spremnih kao zapeta puška, ali on nije izdao naređenje."
       Marijan Ilinčić kaže da je član Demokratske stranke Srbije, ali mu ipak smeta što je "Oliver uveo SNV u opoziciju. Nikoga nisu ništa pitali, Okružni odbor se ne sastaje, dolaze ogromne pare koje šalju naši sportisti a gubi im se trag. Olivera smo doveli kao prevodioca, a onda je on počeo sam da ide na sastanke i potpisuje. Ja sam ovde bio od početka, ali sam napustio SNV pre pet meseci."
       Ilinčić dodaje da je zakazalo i rukovodstvo 'Trepče', "trebali su radnu obavezu da uvedu, da svi budu tu", ali spremno vadi iz džepa papirić sa imenima ljudi koji zajedno sa Oliverom Ivanovićem pregovaraju sa UNMIK-om o povratku radnika u Trepču. "Samo dvojica od njih su 'Trepčini' inženjeri, svi ostali nisu, to je pouzdano."
      
      
       Verni saradnici
       Novak Bjelić, direktor "Trepče", napao je Olivera da sakrije svoju krivicu. On je pobegao, a zahvaljujući Srpskom nacionalnom veću i Oliveru Ivanoviću, narod je ovde opstao," kaže Blažo Miljković, inženjer koji je pune 32 godine radio u "Trepči", a sada je penzioner ali aktivan u grupi za pregovore oko Ivanovića. "Moj sin je teško ranjen 7. marta, jedva je živ ostao, a Bjelić me nikada nije pitao treba li mi nešto i kako mu je. Samo sedne u svoju limuzinu i pravac za Beograd. Stid da ga je."
       "Iako sindikat nije u njegovoj nadležnosti, Bjelić me je smenio kao predsednika sindikata jer sam pitao kakva je budućnost fabrike i tražio da se plati račun za sahranu jednog radnika u Pestovu", kaže Dragomir Garić, bivši direktor tehničkog održavanja, otkrivajući neraščišćene račune iz prošlosti u sadašnjoj podeli na one koji podržavaju Bjelića, odnosno Ivanovića.
       "Nemam ja šta da volim ili ne volim Olivera", kaže Saša Pavlović, 37-godišnji poštar koji tvrdi da je jedan od prvih 25 momaka sa mosta. "Imamo mi svoj mozak, nikome ne verujemo slepo, ali on je pametan. Sačuvao je ljude da ne izginu i konsultovao se sa nama. Mi smo autentični. Neistina je da smo hteli da zauzmemo 'Trepčin' hotel u Zvečanu. Nismo se mi odrekli matice Srbije nego se ona odrekla nas. Mi smo bili budni, za razliku od 'Trepčinih' radnika, a fabrika je prodata u Makedoniji," uveren je on ne želeći da ulazi u detalje.
       Olivera na ulici svi pozdravljaju, a on ljubazno ima vremena da se javi svakome. Bez njega ne može da prođe ni nastup pesnika na trgu u Mitrovici. Iako u okviru Četvrte međunarodne likovne kolonije Sokolica, među čijim organizatorima su glavni Ministarstvo kulture i RMHK "Trepča", a u organizacionom odboru predsednik SPS-a Gligović ("neki nas optužuju da kuća gori, a baba se češlja ali nama je kultura jako bitna"), Oliver je pozvan da pozdravi pesnike i okupljene građane i dobio je veliki aplauz.
      
       Lovac nedostižnog
       "Ja sam sportski trener i lovac. Lovac u smislu traganja za nedostižnim. Jednostavno, poslovni čovek koji se u jednom trenutku pojavio, situacija je bila takva da mi se prosto nametnulo da radim to što radim. Nema tu nikakve tajne. Nisam bio među prvima, bilo je 20-30 izuzetno hrabrih momaka. Zvali su me, mislili su pošto sam sportski trener da sa znanjem koje imam i kontaktima sa strancima, da bih mogao biti koristan. Ne kao prevodilac, ja uopšte nisam ličnost koja će dozvoliti sebi perifernu ulogu. Jednostavno sam takav tip", objašnjava Ivanović smireno ali bez lažne skromnosti.
       Da su i njegovi momci razočarani u njega, ne veruje. "Mnogi ljudi se predstavljaju kao "momci sa mosta" iako su bili samo u početnoj, anarhičnoj fazi, skloni nepotrebnom izazivanju incidenata. Mi smo imali jednu veću grupu koja se uvek konsultovala. Kada je to postalo opterećujuće, limitirajući faktor, sveli smo na izvršni organ sa širokom slobodom u delovanju odbora. NJih 30 su sve izneli na svojim leđima, a oni koji su došli iz nekakvih materijalnih ili političkih pobuda brzo su nas napustili. Nikave pare od reprezentativaca nisu došle do nas. Neki koji ne smeju da dođu u Mitrovicu, tvrde da su je oni sačuvali i uzimaju pare. Mi dobijamo jedino donacije od Medicinskog centra, Elektrodistribucije i nekoliko manjih preduzeća i činjenica je da momci ne mogu dobiti više od 1 000-1 200 dinara mesečno, ako para ima. Sada se proturaju razne priče, nekome smetamo. Momci su trebali kada je bilo važno sačuvati liniju, stabilizovati , vratiti ljude. Sada neki misle da su oni pametniji i da treba da preuzmu. To je tipično u srpskom narodu. Prošle godine ovde nije bilo ni opštine, ni SPS-a, ni komiteta, sve se to bilo razbežalo. Onda su tek od kraja godine živnuli. Dok smo se mi tukli sa Šiptarima na liniji razgraničenja, borili se za svaku kuću, za svakog čoveka koji je otišao, oni su pravili strukturu, svoju organizaciju."
       Karatista koga zovu Olja tvrdi da njegovim pregovorima Srbi nisu ugroženi niti odbačeni od ključnih tačaka. "Po rasporedu snaga koje imamo i taktici kojom se mi rukovodimo, ne postoji opasnost da nam zađu iza leđa. Teoretski, opasnost uvek postoji, ali momci nikada nisu bili sami, i dokle god je građanstvo uz nas, nema problema. Ali 'Trepču' mi nismo mogli odbraniti. 'Trepča' ima tri velika ulaza od kojih mi možemo da eventualno kotrolišemo dva, za šta bi bilo potrebno da u svakom momentu tamo bude 700-800 ljudi. Dovesti toliko građana i držati ih tamo danima, nije moguće. Treći ulaz vodi na obilazni put za južni deo grada, dakle na teritoriju koju mi ne držimo suvereno."
      
       Efekti neutralizacije
       Ivanović ne deluje uplašeno dok šeta ulicom i priča da je svestan da ako neko želi da ga ubije, nikakve mere bezbednosti neće vredeti, samo će nepotrebno unositi nervozu. Zvanično obaveštenje o krivičnoj prijavi nije dobio.
       "Mislim da je tužba čisto propagandni čin koji može imati ozbiljne konsekvence. Znate kako, u ovoj situaciji ljudi se hapse i za mnogo bezazlenije stvari. To nije neozbiljno jer je rukovodstvo 'Trepče' prilično frustrirano. Upozoravao sam šta može da se dogodi, dovlačeni su vojni potencijali, a oni su prilično olako prešli preko toga. Od Nove godine penzionisano je 670 radnika, a onaj ko namerava da brani 'Trepču', taj ne penzioniše ljude. Elemenata da sumnjamo, a ja sam samo izrazio svoju sumnju naglas, ima. E, sada, to se nekima očigledno ne sviđa s obzirom na političke ambicije u predizbornoj kampanji, pa je najbolji način da se efekti tih mojih sumnji neutrališu tako što ću ja biti optužen."
       Ipak, zašto bi vlasnik privatne trgovinske radnje pregovarao sa UNMIK-om o sudbini akcionarskog društva 'Trepča'?
       "Mi nemamo nameru da razgovaramo o vlasništvu, to nije problem grada, niti da preuzimam u potpunosti obaveze poslovodnog odbora i generalnog direktora; ni slučajno. Ali mi možemo da preduzmemo mere na planu bezbednosti, na planu opstanka naroda ovde, a jedna od tih mera je da se radnici vrate na posao, jer samo ekonomska sigurnost će ih vezati za ove prostore. Mi smo čekali sedam dana da rukovodstvo 'Trepče'nešto preduzme. Panika se širila, razne priče da dolaze Šiptari, i mi smo morali da preduzmemo nešto."
       Šarmantni i elegantni Ivanović iako nema prethodnog političkog iskustva, misli vrlo politički: "Organizovali smo sedam dana neprekidne mitinge i ujutro i uveče, što je i animacija naroda i prilika za informisanje. Kada smo postigli ono što smo smatrali da je dovoljna homogenost i kompaktnost naroda, mi smo se pojavili. Rukovodstvo 'Trepče' ni danas nema plan šta će uraditi, samo nekakve floskule o fašizmu, napustite u roku od tri dana...
       Moramo shvatiti realnost: ovde se nalazi oko 100 000 Srba, oko milion i po ili čak možda dva miliona Albanaca i 40 000 vojnika iz zemalja koje su nas bombardovale. U takvoj situaciji mi nemamo baš puno argumenata da se silimo, pokazujemo aroganciju i nadobudnost. Jako smo zainteresovani kao građani za sudbinu Kombinata, a veliki broj ljudi u 'Trepčinom' rukovodstvu nije odavde. Oni čekaju, oni žele da budu proterani. Prave političku propagandu zarad izbora, a nama to ne treba. Ta propaganda izaziva podozrenje kod UNMIK-a i Kfora pa su oni onda rezervisani prema našim inicijativama za povratak Srba smatrajući da će vlada u Beogradu to politički i marketinški iskoristiti. Zbog toga smo izgubili dosta ljudi iz naše organizacije."
       Hoće li još mnogo ljudi biti izgubljeno ako Ivanović nestane, da li bi njegov odlazak mogao povući i zaplašeno stanovništvo?
       Oliverovi oponenti kažu: "LJulja se kuća ali temelj je jak. Niko nije nezamenjiv." "Neka proba neko drugi ovo da radi, ali bojim se da bi to izazvalo negativne implikacije. Mislim da bi došlo do osipanja ljudi", kaže Ivanović.
       Dok Albanci na Kosovu gaze srpsku decu, ubijaju starce, dogovori postignuti u Erli Hausu prošlog meseca padaju u vodu, albanski lideri govore o nezavisnosti a Kušner insistira na lokalnim izborima koje je zakazao za 28. oktobar, Oliver Ivanović postaje krivac. Šta bi se dobilo odstranjivanjem čoveka o kome će reći da mu ne veruju a čekaju njegova naređenja, da je jedini koji je mogao spasti "Trepču" ali nije nezamenjiv, čije zasluge za ostanak Srba severno od Ibra cene, ali misle da treba da se skloni, režimlije koji kosovske Srbe prevodi u opoziciju? Demonstracija moći nad neposlušnim? Izbori? Povratak "Trepče" akcionarima? Nova "Oluja"?
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ
      
      

Zvanična verzija Ukoliko okupatori "Trepču" ne vrate onima kojima pripada, za Srbiju i Jugoslaviju ona će imati status okupiranog kolektiva. Isti onaj status koji je za nas imala u toku Drugog svetskog rata, u vreme vladavine fašističke Italije i nacističke Nemačke na tim prostorima. Uostalom, međunarodne bezbednosne snage i Civilna misija Ujedinjenih nacija, koji su na Kosovo i Metohiju došli da uspostave mir, svojim ponašanjem već su se deklarisali kao okupatori.        Ono što je sasvim sigurno jeste da će i "Trepča", i svi drugi okupirani kolektivi u toj srpskoj pokrajini, kao i cela ta pokrajina, koja je i sama pod okupacijom, morati jednog dana da budu oslobođeni. Silom ili milom, ali biće.               ŽIVORAD IGIĆ

      
      

Tajni izbori U tesnoj prodavnici mešovite robe na ulazu u Zvečan diskusija je oštra. Vlasnik, izbeglica, kategoričan je: "Mi smo pod okupacijom i ne treba da glasamo. Evo, slušam radio na albanskom - sve što kažu ispune, a Beograd ništa. Nikada ni za koga niću glasati, svi su izdajice."        Zoran Milosavljević ga umiruje: "Bez države ti je kao bez majke, a država to je Slobodan Milošević."        U lokalnom odboru SPS-a, iako je zgrada opštine pod kontrolom UNMIK-a i bivšeg predsednika opštine, ne kriju zadovoljstvo: "Sačuvali smo biračke spiskove, matične knjige. Ništa bitno nisu uspeli da nam uzmu", kaže Momir Ignjatović, predsednik koga ne priznaje UNMIK. "Izgleda da UNMIK neće dozvoliti da organizujemo izbore, ali nećemo ništa da kažemo dok ne čujemo prvo njihovu konačnu odluku."        "Ako treba, nije problem i da organizujemo tajne izbore. Kad su mogli Šiptari deset godina..." nezvanično je mišljenje Radovana Gligovića, predsednika SPS-a Zvečana.        "Nema ni govora da SPS organizuje po kućama neke izbore. To je priča, Albanci su jedno, a ovo je drugo - nema ovde organizacionih i kadrovskih mogućosti da to izvedu. Potrebna je za to jaka logistička podrška celokupnog stanovništva a oni to nemaju", ubeđen je Oliver Ivanović.