NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Miloševićev tango

Zvaničnici leve koalicije šire famu o pobedi u prvom krugu, ali nikome nije jasno kojim bi to vragolijama mogli da ostvare

      Predsednik Jugoslavije izgleda ne veruje ovdašnjim ispitivačima javnog mnjenja. Istraživanja Instituta društvenih nauka i agencije Medijum ukazuju da predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica ima značajnu prednost (12, odnosno 11 odsto), ali će u tim nalazima funkcioneri leve koalicije videti samo neku vrstu neuspele pošalice i ustvrditi da će Sloba zbrisati protivnike već u prvom krugu. Najavljujući novi alhemičarski podvig na srpskoj političkoj sceni, upućeniji funkcioneri patriotske koalicije tvrde da Slobodan Milošević sebi nikako i nipošto ne sme dopustiti drugi krug jer bi se njime urušio mit o njegovoj omnipotenciji, ali i zbog zlonamernog zaključka da bi se predsednički baraž pretvorio u referendum o Miloševiću, njegovim trabantima i životu sa njima. Na takvoj vrsti izjašnjavanja bi čak i najokoreliji skeptici počeli da veruju da Milošević nije nepobediv. Tu statistika ostaje nemoćna.
       Svojevremeno je jedan od legendarnih poslanika Socijalističke partije Srbije Aleksandar Nikolić, poznatiji kao Aca Musa, govorio da se u istoriji srpskog naroda na prvom mestu nalazi Slobodan Milošević, "onda sledi velika praznina, pa se negde tamo pojavljuje Sveti Sava". Pomenutog poslanika odavno nema u političkom životu, ali bi se rečnikom obnove i izgradnje moglo reći da su u Miloševićevom liku i delu svi videli simboličku termocentralu koja bi celokupnom državnom aparatu i svim levičarskim aktivistima pumpala energiju, samouverenost i toplotu oko srca. Zato su i izbori za predsednika SRJ, kojem Ustav garantuje ceremonijalna i prijatna ovlašćenja, pretvoreni u glavne, prekretničke izbore. Jedan od lidera opozicije je čak ocenio da bi za opoziciju bili najvažniji izbori za predsednika kućnog saveta, ako bi se na njima, kao jedan od kandidata, pojavio Milošević.
      
       Glavni odbor
       Pouzdani izvor, kome zbog Zakona o informisanju ne valja previše verovati, tvrdi da je Glavni odbor SPS-a na sednici održanoj pre 10 dana zaključio da bi jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević morao da osvoji 2,3 miliona glasova, dok bi njegovom glavnom rivalu kandidatu demokratske opozicije bilo dopušteno da osvoji 1,2 milion glasova. Predsednik Jugoslavije bi već bio poznat 25.septembra, ma šta o njemu mislili birači, javno mnjenje i ozloglašene istraživačke firme.
       Fiksacija vladajuće koalicije da Milošević ne sme da sebi dopusti drugi krug je, izgleda, u velikom nesporazumu sa činjenicima koje surovo govore da predsednika trenutno rezolutno podržava nešto manje od četvrtine biračkog tela (23 odsto CIPJM, 24 odsto "Medijum"). Ključni podatak za predsedničke izbore može se pronaći u odgovoru na banalno, petparačko, ali veoma bitno pitanje - kojem političaru najmanje verujete. Više od polovine ispitanika (56 odsto) navodi ime vrhovnog komandanta i mudrog rukovodioca srpskog naroda. Takvi rezultati upućuju da će se 24.septembra odigrati prvi izbori čije rezultate neće upapred znati portiri u državnim institucijama. "Na dosadašnjim izborima smo imali gotovo izvesne pobednike. Čini mi se da su ovi izbori prvi koji će proteći u atmosferi neizvesnosti i da će upravo ta neizvesnost dovesti do velikog odziva birača, što odgovara opoziciji", smatra direktor agencije Medijum Srbobran Branković.
      
      
       Dva oruđa
       U borbi protiv nekontrolisanog narodnog raspoloženja, vladajuća koalicija ima samo dva oruđa, koja vrlo lako mogu da postanu kontraproduktivna. Vlast bi, dakle, mogla da sprovede žestoku medijsku satanizaciju opozicije koja bi umereno nezadovoljne birače nagnala na zaključak kako 24.septembra mogu da se bave nekim pametnijim poslovima od te proklete, prljave politike.
       Nakon višenedeljnog premišljanja na zadatu temu kako načeti Koštunicu, koji nije krao, lagao, pokazivao servilnost prema vodećim zapadnim politačarima i davao izjave o famoznom Miloševićevom šarmu, državna televizija je počela potmulu kampanju, u kojoj se razotkrivaju tajni planovi Miloševićevog rivala za razbijanje zemlje. Kada 4. septembra levica zvanično krene u kampanju, osobe sa pravom glasa i pritajenim mazohističkim nagonom imaće priliku da gledaju priloge o neslućenim zaverama protiv srpskog naroda u kojima će se konačno obelodaniti da je Koštunica kao maskirani general potpisao kumanovsku kapitulaciju, pripremio pad Kninske i Bosanske krajine i, između dva viskija, u američkoj kasarni crtao lelujave koridore po Bosni.
       Takva kampanja ne bi uverila previše birača u nepodobnost Miloševićevog protivnika, ali bi, samim orvelovskim tonom da je zabranjeno glasati za izdajnike jer vam Veliki brat to neće zaboraviti, mogla da poruči kolebljivim opozicionarima da tog fatalnog dana ostanu kod kuće. Glavni adut crvene koalicije bi, dakle, mogao da bude neverica Miloševićevih protivnika da se on može smeniti bez anestezije, laganim spuštanjem glasačkih listića u Pandorine izborne kutije.
       "Jedan od najzanimljivijih i najproblematičnijih delova istraživanja je svakako izborni defetizam, koji je veći kod birača opozicije nego kod neopredeljenih ili apstinenata, što je krajnje neuobičajeno. Kod glasača DOS-a se može primetiti veliki broj onih koji veruju da će pobediti Milošević, da će biti pokradeni (53 odsto), dok čak 72 odsto pristalica opozicione koalicije misli da će levica silom zadržati vlast u slučaju izborne pobede", kaže za NIN sociolog-istraživač Srećko Mihajlović. Prema njegovim rečima, levica i dalje ima četvrtinu biračkog tela koji je čvrsto podržava, ali se ne može očekivati da podrška bude znatnije proširena. "Kada ispitanicima iznesemo stav koji glasi 'samo Slobodan Milošević nas može izvesti iz krize', dve trećine kaže da to nije tačno, što upućuje da Milošević ne može da obezbedi većinsku podršku."
       Srbobran Branković kaže da je stepen podrške opozicionim strankama nižeg intenziteta od podrške vladajućoj koaliciji, ali napominje da je pravilo "široke ali plitke podrške" važilo za pojedinačne opozicione stranke, a ne za udruženu opoziciju. "Čini mi se da čvrstina podrške DOS-a postaje približna onoj podršci koju uživa levica. Pitanje svih pitanja je da li su birači percipirali Koštunicu kao favorita i da li veruju u njegovu pobedu."
      
      
       Slon na lopti
       Stratezima sa Dedinja ostaje da se ozbiljnije pozabave aktivnostima, u kojima im niko, ni međunarodna zajednica ni opozicija ni sadašnji radikalski partneri, nisu osporavali sposobnost. "Mogu da poverujem da slon može da stoji na lopti, mogu čak da poverujem da slon može veoma dobro da igra košarku, ali da je Milutinović osvojio više od dva miliona glasova i da je na izbore izašlo preko 50 odsto birača, u to zaista ne mogu da poverujem", komentarisao je svojevremeno za NIN šef izbornog štaba radikala i sadašnji potpredsednik republičke vlade Dragan Todorović, koji je čak ustvrdio da je na jesen 1997.godine ukradeno oko 700.000 glasova.
       Iako su pre tri godine lamentirali nad zlehudom sudbinom Vojislava Šešelja, koji nije uspeo da zadobije simpatije birača u Juniku, Srbici i Donjim Prekazima, radikali su ove godine obećali da neće biti izbornih krađa. Opozicionari, međutim, veruju da će u finišu izborne kampanje na radikalskim talasima biti saopšteno da Tomislav Nikolić, koji deluje ozbiljnije i promišljenije od Šešelja, odustaje od kandidature i poziva simpatizere da glasaju za "tiranina sa Dedinja". Takva akcija ne bi mnogo pomogla radikalskom gospodaru, ali bi mnogo odmogla samim radikalima, jer u njihovom biračkom telu postoji značajan otklon od Miloševića (33 odsto za Miloševića, 15 odsto za Koštunicu, ostali ne bi glasali).
       Vojislav Koštunica bi, međutim, imao šanse za pobedu u prvom krugu ako bi od kandidature odustao gradonačelnik Beograda i izabranik SPO-a Vojislav Mihailović, ali je gotovo izvesno da takva odluka odlazi u domen političke naučne fantastike.
       Čitav izborni karneval se opet svodi na ono što leva koalicija zaista najbolje radi i što ni najvatreniji opozicionari ne mogu da joj ospore. Na ono što patriote nazivaju izbornim nestašlucima, a izdajnici krađom. Ostali to nazivaju drugim levičarskim oruđem za ostanak jugoslovenskog predsednika u sadašnjem kabinetu. Prema grubim procenama, Milošević može da očekuje 1,5 milion regularnih glasova, što je daleko ispod začarane brojke od 51 odsto. NJemu su, međutim, na raspolaganju neutvrđen broj glasača u Crnoj Gori (od 150 000 do 400 000 glasova), na Kosovu (gde samo osnovni moralni kodeksi i nacionalno samopoštovanje odlučuju o broju prisvojenih glasova), ali i značajan broj glasova dobijen u simpatičnim srbijanskim nedođijama. Jedan od šefova izborne kampanje DOS-a Čedomir Jovanović tvrdi da će kontrolori te koalicije sigurno pokriti 90 odsto biračkih mesta, odnosno 95 odsto biračkog tela, što je neuporedivo više nego na proteklim izborima kada opozicija nije imala kontrolore na biračkim mestima u Novom Beogradu. Šta ako se ispostavi da tih pet odsto može da odluči o pobedniku ?
      
      
       Podnošljiva krađa
       Upravnica Centra za politikološka istraživanja javnog mnjenja Instituta društvenih nauka LJiljana Baćević kaže da bi glavni zadatak opozicionih stranaka morala da bude borba protiv izbornog defetizma i stava da se promene ne mogu dogoditi na izborima. "Taj defetistički sindrom nije bez osnova, jer se vlast i do sada trudila da ostvari što veću prednost u brojanju glasova, sastavljanju biračkih spiskova i sigurno da će sada, kada su izbori za njih pitanje života i smrti, svim silama obezbediti pobedu. Opozicija, koja ima znatnu prednost, mora da proveri sve biračke spiskove, obezbedi kontrolu na svim biračkim mestima. Ona, naravno, ne može da ubedi birače da neće biti izbornih krađa, ali može da ih ubedi da će to svesti na podnošljivu meru."
       Stručnjaci kažu da je biračko telo levice okamenjeno na broju od 25 odsto glasača i da, za razliku od pristalica vladajućih partija drugih evropskih zemalja, ne pokazuje ozbiljnije znake kolebanja, uznemirenosti i nesigurnosti. Neki amateri, međutim, tvrde da je kod zvaničnika leve koalicije "strepnja jača od nade", a do običnih novinara stižu priče o svemoćnim pomoćnicima ministra, direktorima koji su naprasno poželeli da se druže sa zaboravljenim prijateljima i rođacima iz nekih drugih stranaka. Ako je verovati takvim ljudima, priče o neminovnim izbornim krađama i nemogućnosti da se u Srbiji vlast promeni glasačkim listićima, dolaze sa vrha leve piramide. Priče o krađama i nacionalnoj nepodobnosti valja plasirati sa zrnom razuma, jer bi u protivnom vladajuća partija mogla da napravi odličnu kampanju za opoziciju.
       Festival patriotskog kiča, luksuzni spotovi, raspevana omladina i rodne njive, koje nije pogodila suša, samo stavljaju glasače pred jednostavan izbor: da nastave sa fiktivnim životom ili da nešto u svom životu promene. Pa makar to bilo na izborima.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu