Lider makedonskih Albanaca garantuje stabilnost Makedoniji, govori o maloj Albaniji, okrenutosti prema Zapadu, političkoj higijeni nezavisnog Kosova i moralnoj krizi

      Predsednik Demokratske partije Albanaca, trenutno članice vladajuće koalicije u Makedoniji, Arben DŽaferi, snažna je ličnost koja se nametnula ne samo kao lider tamošnjih Albanaca, već bezmalo i kao ključna ličnost na makedonskoj političkoj sceni. Školovan na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ovaj intelektualac svojom prozapadnom retorikom vešto ostavlja po strani odgovornost Albanaca. U razgovoru za NIN, vođenom u udobnom sedištu njegove stranke u Tetovu, DŽaferi negira mogućnost pretvaranja u lidera svih Albanaca na Balkanu.
       - Lider bez struktura, nije lider. Mi imamo našu političku partiju koja deluje u Makedoniji. Problem Albanaca je što još uvek nemaju neke globalnije strukture koje bi bile u funkciji afirmacije njihovih ideja.
      
       Postoje institucije kao što je Panalbanska inicijativa. Bili ste na sastanku sa premijerom Albanije Ilirom Metom i Hašimom Tačijem gde je dogovorena koordinacija Albanaca na Balkanu.
       - To je više jedna vrsta mimikrije nego nešto stvarno što bi moglo da stavi u funkciju sve strukture Albanaca koje postoje na ovom prostoru. Kada se gleda iz daleka, to izgleda veoma opasno - Albanci sede zajedno i kuju zavere. Albanci zapravo imaju manu da manje sede zajedno i razgovaraju međusobno nego što bi trebalo.
      
       Možda ne sede dovoljno zajedno, ali Albanci jako dobro trguju, švercuju, imaju puno dece, a i spremni su da uzmu pušku u ruke, što vodi zajedničkom cilju.
       - Nemaju samo puno dece, ne trguju samo, ne uzimaju samo puške u ruke, nego stvaraju i druge vrednosti. Mislim da je najveća vrednost Albanaca što sve svoje pokrete na društvenom planu harmonizuju sa globalnim tendencijama. Albanci se nisu zainatili protiv Zapada, oni žele da drže korak s tendencijama koje dolaze iz toga sveta a koje su determinantne za sve nas. Mislim da je to svojevrsna vulgarizacija koja je dolazila iz Beograda - gledati Albance samo u jednoj prizmi koja odgovara nekome. To je bila i strateška greška Srba - percipiranja Albanaca u jednom sasvim nevažnom aspektu koji je nebitan za istorijske tokove.
      
       Govorite o okrenutosti Zapadu gde se, međutim, ne podržava ideja stvaranja Velike Albanije.
       - Da. Postoji jedna vrsta paradoksa u tom pojmu Velike Albanije. Koliko god da je velika, to je ipak jedna mala zemlja i nikome ne može nauditi u stvarnom smislu. Drugo, pojam Velika Albanija je fabrikovan u srpskoj propagandi jer se time htelo dokazati da se radi o nečemu što je nerealno, što može biti opasno za ceo Balkan - ako dozvolimo Veliku Albaniju, onda moramo dozvoliti i Veliku Srbiju, Veliku Bugarsku, i tako dalje. Albanci u svom političkom angažmanu nikada nisu upotrebili pojam Velika Albanija, oni su prosto govorili o Albaniji. Velika Albanija je produkt projekta o Velikoj Srbiji. Kod albanskih političkih subjekata koji deluju u Albaniji, Kosovu, Makedoniji, bilo gde, ne postoji ni jedan zacrtan projekat o stvaranju Velike Albanije.
      
       Odakle onda tolike karte u kojima se obuhvata Albanija, Kosovo, zapadna Makedonija, delovi Crne Gore, počevši od vremenske prognoze?
       - To rade svi. Meteorološka karta nije geografska karta. Albanci cirkulišu na svim tim prostorima jer su to istorijski prostori na kojima su Albanci uspeli da se održe i radi njihovih praktičnih potreba na tim kartama se obeležava temperatura.
      
       Zalažete se za nezavisno Kosovo. Šta time dobijate, budući da se to može videti kao prvi korak ka Velikoj Albaniji.
       - Dobija se na političkoj higijeni pre svega, jer se time završava ili dovršava proces raspada Jugoslavije. Po našoj političkoj teoriji, Jugoslavija je plod ugovora između nekoliko entiteta. Ugovor je imao svoj mehanizam - veto ili konsenzus između osam federalnih jedinica. Činom raspada Jugoslavije, odnosno kidanja ugovora, otvara se pravo na samoopredeljenje.
       Postojala su dva modela: srpski projekat je insistirao na samoopredeljenju naroda, i time su uspeli da provociraju rat, dok je albanski model insistirao na samoopredeljenju entiteta. Kosovo je bilo administrativni entitet sa pravom veta i mi smo ovim modelom uspeli da sprečimo rat na dugim prostorima gde žive Albanci, pre svega u Makedoniji. Ako se da samoupravljanje administrativnim entitetima, time se završava higijenski proces disolucije Jugoslavije.
      
       Završava na granicama Makedonije koja ostaje unitarna država?
       - Ne znam da li unitarna to ne mogu da anticipiram. Možemo govoriti o našim konkretnim projektima. Mi smo se opredelili da se prizna teritorijalni integritet Makedonije kao samostalne države, da se ona uključi u zapadnoevropske strukture, vojne i društvene. S druge strane borimo se protiv toga da Makedonija bude definisana kao etnocentrična država gde će jedan narod biti alfa i omega. Mi insistiramo da koncept države bude u saglasnosti sa multietničnošću prostora, da se priznaju nasleđena prava Albanaca u bivšem sistemu, da se uvede prava demokratija, i da se garantuju ljudska prava.
      
       Zalažete se za multietničko društvo i državu što je upravo suprotno od onoga što se dešava na Kosovu.
       - Mislim da očekujemo čarobni štapić od međunarodne zajednice. Oni ne mogu odjednom da reše sve konkretne probleme svih konkretnih individua. Kosovo je bilo dugo vremena marginalizovan prostor gde postoji frapantna inkompatibilnost ne samo sa zapadnim nego i sa jugoslovenskim standardima. Sve to treba da se popravlja od početka, od nivoa ćelija. Kosovo će biti obnovljeno u svim dimenzijama. Kfor i UNMIK igraju ključnu ulogu u toj transformaciji ne samo infrastrukture Kosova, ne samo institucija, nego i mentaliteta. Prisustvo 50 000 zapadnih skenera, kako ih ja zovem, doprineće da svi menjamo naše predrasude.
      
       Sa stanovišta Srba to ne deluje uspešno budući da se ubijaju deca i starci, a albanski lideri ne pokazuju sklonost da zaista otvoreno i javno osude te zločine.
       - Nije istina. Albanski lideri tri puta pre jela i tri puta posle jela osuđuju takve nasilničke akte.
      
       Sada ste ironični, blago rečeno.
       - Nisam. Mislim da ne možete naći nijednog normalnog Albanca, običnog Albanca koji neće osuditi gnusno ubistvo nezamislivo za moralni kodeks Albanaca. Gospodin Tači permanentno to osuđuje, prihvatio je da se sastane sa liderima srpske zajednice, i svi Albanci to osuđuju. Potrebno je ustanoviti ko to radi, s kakvim motivima, da li je to gola osveta, gola mržnja, ili pak politički projekat. Ne znam da li ću uspeti u tome, ali želeo bih da vas uverim da kod Albanaca ne postoji projekat za istrebljenje Srba, a kamoli da se sa tim saglase političke stranke. A i da postoji, tu je 50 000 profesionalnih vojnika koji posmatraju situaciju.
      
       Nisu se pokazali uspešnim kada je o zaštiti Srba reč.
       - Znate, i u Beogradu se dešavaju ubistva Srba. Kao društva nalazimo se na trusnom području, u velikoj vrednosnoj krizi. Svi moralni postulati su pomereni, ono što je bilo do juče zabranjeno, sada je dopušteno. U moralnoj smo retardaciji, što je opasno.
       Postoji podatak da se u "OVK" borilo oko 2 000 Albanaca iz Makedonije i da su oni sada pacifikovani tako što imaju mogućnost da trguju i švercuju sa Kosovom.
       Želim da negiram da oni profitiraju tamo, nema nikakvih indicija da se oni danas bave biznisom. Albanci iz Makedonije su uvek imali dovoljno sredstava za bolji život od ostalih Albanaca, jer su veoma vredni, radni ljudi koji su radili svuda na Zapadu. Prema nekim našim procenama, oni šalju svojim porodicama u Makedoniju preko 500 miliona nemačkih maraka, što je moćna infuzija.
      
       Nije li otvoren veliki prostor za unosan šverc, kao i mogućnost određenih monopola, s obzirom na "dozvole za trgovinu sa Kosovom" koje deli vaš saradnik Menduh Tači?
       - Korupcija postoji tamo gde neko ima potpunu vlast nad nečim, što nije slučaj ni sa Albancima u Makedoniji ni sa onima na Kosovu gde je UNMIK. Ne može se sada stvarati slika o Albancima kao moćnicima koji organizuju globalan kriminal po Balkanu i širom Evrope. To su zlonamerne imputacije, u okviru one percepcije Albanaca kao ljudi sklonih kriminogenim aktivnostima.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ