U Njujorku je počelo zasedanje Ujedinjenih nacija koje nosi naziv Milenijumski samit. Praktično ozvaničenje novog svetskog poretka u kome mi nismo, kao ni na samitu

      Američki predsednik Bil Klinton je juče (sreda) otvorio Milenijumski samit Ujedinjenih nacija. Posle njega je govorio predsednik Ekvatorijalne Gvineje. Iza ruskog predsednika Putina pojavi se lider Maldiva. To je, valjda, trebalo da znači da su sve zemlje jednake pred Ujedinjenim nacijama. Sve osim dve: nas (SR Jugoslavije) i Severne Koreje.
       Severnokorejci su bili zaustavljeni još u Frankfurtu. Naime, njih je obezbeđenje američke vazduhoplovne kompanije htelo da pretrese do gole kože (Amerikanci su se, posle, pravdali da su samo tražili da korejske diplomate i zvaničnici skinu sakoe i cipele). U svakom slučaju, više je no uvredljivo da se diplomate šetaju po aerodromu u čarapama, čak i ako je američka verzija priče tačna. Diplomate su se pokupili - i vratili u Severnu Koreju. Za strpljive i trpeljive Azijate to je bilo previše.
      
       Novi svetski poredak
       Naši nisu stigli ni do Frankfurta. NJima Amerikanci nisu dali vize, kao ljudima bliskim aktuelnom predsedniku Jugoslavije Slobodanu Miloševiću. Oni se nalaze na tzv. crnoj listi, ali opet ne može biti jasno zašto nisu dobili vize (čak zemlje u ratu propuštaju protivničke predstavnike). Zato je zazvonio šamar, zvonkiji i od same poruke koju je nosio.
       Jedini koji prisustvuje ovom samitu iz (još uvek) SRJ je predsednik Crne Gore Milo Đukanović sa svojim ljudima, koje nije moguće titulisati sa imenom ministar jer su još deo jedne druge zemlje koja ima svoje ministre. Oni su se (paradoksalno) svili kod slovenačke delegacije, zemlje koja je samo nekada imala veze sa SRJ. Crnogorci traže da u Ujedinjenim nacijama imaju isti tretman kao i Srbija, tj. SRJ.
       Možda je ovim šamarima ozvaničen početak "novog svetskog poretka", a Milenijumski samit će samo poslužiti za njegovu promociju.
       Ovaj, po svemu izuzetni samit svetskih lidera sazvan je da reši probleme siromaštva i mira, ali i da zacrta buduće pravce u razrešavanju problema globalizacije koja zahteva uklanjanje nacionalnih granica, koje su smetnja daljoj ekspanziji ekonomije.
       Naravno, sve male siromašne zemlje i zemlje pod raznim vrstama diktatura, kao i pod verskim ili (još postoje) ideološkim ograničenjima, ne mogu tako lako da prihvate ideje globalizacije. Bogatim zemljama u industrijskom svetu to odgovara jer globalizacija, pored ekspanzije ekonomije, otvara mogućnosti za proširivanje međunarodnih standarda prava, društveni razvoj i ljudska prava.
       Kada vam tako sve lepo objasne, normalno je da se pitate: šta se iza toga krije?
      
       Jaz ostaje
       Generalni sekretar UN Kofi Anan, Afrikanac (iz Gane) sa američkim obrazovanjem, trebalo bi da predstavlja spoj dva sveta, kaže da "globalizacija definiše naše vreme" i objašnjava da će multinacionalne kompanije svojim daljim razvojem doprineti poboljšanju radne sredine i životne okoline kao i prevazilaženju tehnološkog i komunikacijskog jaza između bogatih i siromašnih.
       Samo, siromašni u to ne veruje. Međutim, došlo je vreme da morate da verujete, jer će vam inače skinuti cipele. I tu se priča o svetskoj globalizaciji završava. Možete samo da budete izolovani kao Kuba ili kao neke druge zemlje koje joj se brzo približavaju ili da imate "zaštitu" kao Jonatana Jonatana, premijer Tuvala.
       Samit je tek počeo (dok novine odlaze u štampu) i tek narednih dana ćemo čuti šta je sve na njemu bilo. Ovaj civilizacijski dijalog ili dijalog civilizacija sigurno će doneti brojne, naizgled ne toliko bitne i značajne zaključke, ali koji će se kasnije primenjivati i tumačiti po međunarodnim pravnim normama, nepoznatim onima koji su se bezrezervno protivili i kasno "uhvatili priključak".
       Ostaje im samo da se bune kao što se i ovih dana bune brojne male organizacije u policijom okupiranom NJujorku. Naime, tajni agenti svih zemalja štite učesnike u 36 hotela i brojnim restoranima NJujorka uz pojačanje od 6 000 policajaca (u već i onako policijskom gradu), uz podršku Obalske straže, Nacionalne garde i drugih odbrambenih formacija.
       Znači, tim zemljama ostaje samo da izigravaju grupicu kao što je bila grupa Kineza koja je predstavljala njihov duhovnički pokret Falun Gong, Iranaca koji žive u egzilu ili Jevreja iz Irana, ili Kubanaca koji protestuju protiv Fidela Kastra koji je pozvan u Ameriku, ali za razliku od naših predstavnika, dobio je i vizu kao i mogućnost da govori pred Generalnom skupštinom UN.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ