Licencu za rad lekara bi mogla da oduzme samo lekarska komora koju mi - nemamo

      Prof. dr Vladimir Paunović, predsednik Srpskog lekarskog društva
      
       Psihijatar prof. dr Vladimir Paunović, predsednik Srpskog lekarskog društva, o problemu lekarske greške kod nas, načinima zaštite stanovništva i sankcionisanju grešaka za NIN kaže:
       - Kao i u svakom poslu, pa i u medicinskom, koji je izuzetno odgovoran, jer se radi o životu i zdravlju ljudi, postoje i dešavaju se greške. Ono što je bitno, jeste da se adekvatnim školovanjem, usavršavanjem lekara i obezbeđivanjem odgovarajućih uslova rada, stvori situacija u kojoj će se znanje primenjivati na pravi način i u kome se mogućnost grešaka maksimalno smanjuje. Spoljašnji faktor, faktor premora, neodgovarajućih ekonomskih i materijalnih uslova, veoma je značajan. Ukoliko se svi ti uslovi ne slože, raste i mogućnost greške. Međutim, greške, posebno one koje imaju fatalni ishod, nisu dozvoljive. Nedopustiva je greška usled neznanja. Savremena medicinska škola mora da obezbedi nivo znanja koji će sprečiti da dođe do takvih fatalnih grešaka koje su posledica neznanja lekara."
      
       Kako lekarsku grešku može da "kazni" Srpsko lekarsko društvo?
       - Na nivou Srpskog lekarskog društva (SLD) postoji samo jedna mogućnost sankcija, a to su sankcije koje kao neku vrstu javne osude daje Sud časti SLD, koji se, upravo, bavi pojedinačnim slučajevima. Etički komitet više razmatra opštu situaciju u kojoj je zdravstvo. Posebne slučajeve, po pravilu, razmatra Sud časti koji deluje na osnovu materijala koji mu je poslat. Ali, da bi uopšte delovao, sud mora da ima jasno definisan problem. To znači da problem mora da bude dokazan. Nije dovoljna prosto priča, po sistemu rekla-kazala, da bi se tvrdilo da je taj lekar pogrešio. Ti dokazi su jasni medicinski dokazi. U slučaju takvih grešaka Sud časti može da donese osudu. Problem je što Sud časti Srpskog lekarskog društva nema ingerencije da žigoše tu pojavu. Takođe, Sud časti nema ingerencije istražnog organa, ali može da zahteva da mu se pošalje odgovarajuća dokumentacija i da na osnovu te dokumentacije proceni medicinsku vrednost greške.
      
       Da li bi lekaru, u slučaju da se utvrdi njegova odgovornost, mogla biti oduzeta licenca za rad?
       - Licencu za rad lekaru bi mogla da oduzme samo lekarska komora koju mi, zapravo, i nemamo, i koja nije ni formirana. Čujem da se priprema novi pokušaj, jer prethodni nisu uspeli. Mislim da nisu uspeli, jer postojeća zakonska regulativa nije bila odgovarajuća i nije davala pravi profil lekarske komore, pa bi onda imala pravo da zahteva određene stvari (lekarska komora formira kriterijume). S druge strane, lekarska komora daje licence za rad. Ukoliko bi lekarska greška bila utvrđena, komora bi imala pravo da doktoru oduzme licencu. Ovako, to ostaje ili na krivičnom progonu ili na građanskoj parnici, a tu je ishod potpuno neizvestan.
      
       Kako obezbediti kvalitetnu zdravstvenu zaštitu stanovništva?
       Mnogo bolji način obezbeđivanja kvalitetne zdravstvene zaštite je da se napravi hijerarhizacija institucija, gde prema složenosti posla više instance rešavaju sve složenije slučajeve. Time se obezbeđuje da pacijent dobije pravu zaštitu a takođe se obezbeđuje da neko ko je nedovoljno kompetentan za neke složenije zahvate, ne preduzme zahvat gde je veća mogućnost greške. Američki sistem zdravstvene zaštite ima jednu dobru komponentu, a to je da svaki lekar mora da odgovara za ono što radi, da odgovara svojim znanjem, kompetentnošću i etičkim okvirima. Savremeni lekar sebi ne sme dozvoliti grešku neznanja.
      
       Koliko su česte pritužbe građana?
       - Nažalost, nemam pravu statistiku koliko su česte pritužbe građana na lekarske greške. Svi slučajevi ne pristižu na Sud časti, već ima i slučajeva koji idu na građansku parnicu. Veliki broj propusta prosto prođe.
      
       ALEKSANDAR ROKNIĆ