Vojska ima otvoren put da, nakon što se proceni da su na delu "neoružani oblici podrivanja zemlje iznutra", pristupi "predupređenju i eliminisanju unutrašnjih kriza"

      Polovinom avgusta javnost je obaveštena o novoj vojnoj doktrini naše zemlje. Dokument nije javno prezentovan i o njegovom sadržaju se zna samo iz intervjua generala Nebojše Pavkovića listu "Politika". Momčilo Perišić, doskorašnji načelnik Generalštaba VJ, smatra da je, da bi se razumela suština usvajanja nove vojne doktrine, dovoljno pogledati u Vujaklijin leksikon. Doktrina je, naime, "naučno tvrđenje koje ne vodi računa o stvarnosti ili se ne osvrće na nju". A doktriner je, kaže zatim Vujaklija a Perišić podseća, "onaj koji teži da konzekvence svojih shvatanja u stvari privede u delo ... bez obzira što je uopšte i očevidno nemoguće da se ti principi ostvare".
      
       "Doktriner"
       Posle strogog Vujaklijinog suda o novom koncepcijskom dokumentu naše vojske, red je da se kaže i bar neka lepa reč. Momčilo Perišić: "Nesumnjivo je da je doktrina potrebna, nesumnjiva je težnja da se organizacija vojske poboljša i nesumnjivo je da doktrina treba da pokrije nešto što nije pokriveno Ustavom - volju Doktrinera."
       U principu, Perišić ima tri primedbe - na proceduru u kojoj je vojna doktrina usvojena, na pojačanu "unutrašnju" ulogu vojske i na to što je Milošević promovisan u vrhovnog komandanta, što je institucija nepoznata Ustavu zemlje.
       Stvar je u tome što je vojna doktrina, u ovoj formi kako ju je objavio general Pavković, veoma sveobuhvatan dokument koji izlazi iz okvira samo vojnih procena i nadležnosti. Ilustracije radi, definicija vojne doktrine, "joint doctrine definition" u američkoj vojnoj terminologiji kaže da su to "osnovni principi kojima se upravljaju dva ili više vidova oružanih snaga u koordinisanoj akciji u dosezanju zajedničkog cilja". Ovu doktrinu objavljuje šef združenog generalštaba u saradnji sa nižim strukturama.
       Iz ove definicije je jasno da je domaći pojam "vojne doktrine" daleko sveobuhvatniji nego što je to slučaj na Zapadu, koji je, uostalom, prema doktrini o kojoj govorimo, naš glavni neprijatelj.
       Pošto je doktrina VJ formulisana kako jeste, dakle sveobuhvatno, u njene "društvene izvore", prema generalu Pavkoviću, spadaju i takve stvari kao što je, recimo, tehnološki razvoj zemlje, zatim državno-političko i vojno savezništvo, obrazovni sistem, tradicija naroda i tako dalje. Zbog ovako širokog tematskog spiska, kritičari vojne doktrine smatraju da njeno formulisanje prevazilazi vojne okvire i zahteva široku i javnu društvenu debatu, i na kraju raspravu o njoj možda i pred samim saveznim parlamentom.
       "Bez obzira na tvrdnju generala Pavkovića da je doktrina usvojena u proceduri u skladu sa Zakonom o Vojsci Jugoslavije, moram da istaknem da je to dokument koji određuje u kojim okolnostima i za koje ciljeve su građani jedne zemlje dužni da se bore i da polože svoj život. Kada se takav dokument donosi, mislim da bi bilo dobro da se građani unapred obaveste o njemu i da im se pruži bar neka mogućnost da se izjasne", kaže Milorad Timotić, pukovnik u penziji i sekretar Centra za civilno-vojne odnose (nevladina organizacija).
       Iako smo rekli da je proklamovana vojna doktrina ovako kako je napravljena veoma sveobuhvatan dokument, od nje postoji još opštiji akt a to je doktrina odbrane. Primedba generala Momčila Perišića glasi da vojnu doktrinu, kao konkretniji dokument, nije moguće valjano napraviti bez postojanja generalnog dokumenta, doktrine odbrane.
      
      
       Unutrašnji neprijatelj
       Među osnovnim ciljevima sistema odbrane, kako ih je prezentirao general Pavković, na prvom mestu se nalazi "predupređenje i eliminisanje unutrašnjih kriza". Istina, Pavković je o unutrašnjem neprijatelju govorio jedino u kontekstu "šiptarskog terorizma svestrano potpomognutog spolja". Šta ako, recimo, vojska, nakon što se procenilo da su na delu "neoružani oblici podrivanja zemlje iznutra" pristupi "predupređenju i eliminisanju unutrašnjih kriza" (prioritetan zadatak, prema novoj doktrini)? Takav scenario je lako zamisliti, s tim što bi prethodno režim u Podgorici ili opozicija u Srbiji bili optuženi za antidržavnu subverziju, što zamišljati nije ni potrebno. "Ne može se izbeći utisak da je sintagmu 'unutrašnja kriza' moguće veoma široko tumačiti i verujem da je ta formulacija dovela do tumačenja o političkoj ulozi vojske, na koju se general Pavković jako ljuti", kaže Milorad Timotić. Inače, prema staroj doktrini, zaštita ustavnog poretka bila je na poslednjem, četvrtom mestu, iza zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
       Prema Ustavu SFRJ, vojska je u unutrašnjim prilikama mogla da se upotrebi samo ako je proglašeno vanredno stanje, stanje neposredne ratne opasnosti ili ratno stanje. Ako skupština ne može da se sastane, to je mogao da odluči predsednik vlade uz saglasnost republike na čijoj se teritoriji to vanredno stanje uvodi. Međutim, Ustavom SRJ potreba te republičke saglasnosti je ukinuta, jasno je zbog čega. "Pretpostavljam da nova doktrina nekako predviđa i mogućnost upotrebe vojske i bez proglašenog vanrednog stanja", kaže Momčilo Perišić.
      
       Vojna policija
       Opšta je bojazan da je jedan od koraka u primeni nove doktrine dalja "policizacija" vojske i njeno organizaciono i drugo osposobljavanje za intervenciju protiv masovnih građanskih nemira. Kao rđav znak moglo je izgledati predstavljanje "Kosovskog odreda mira" u petak na poligonu kod Pirota, zbog toga što je reč o pretežno profesionalnoj vojno-policijskoj jedinici, što je prvi takav primer kod nas. Istine radi, ništa što se moglo videti prošlog petka kod Pirota nije podsticalo taj strah, a jedinica je izvela vežbu razbijanja ubačene terorističke grupe, načinom i oružjima koji ne podsećaju na one koja se mogu upotrebiti u urbanim nemirima. Sve je ukazivalo da je istinska namena Trećeg odreda specijalne namene (službeni naziv) povratak na Kosovo shodno Rezoluciji 1244. Tome u prilog ide i to da su nivoi komandovanja pojedinim jedinicama podignuti vrlo visoko, pa četom u Kosmetskom odredu komanduju oficiri ranga pukovnika, a starešine vodova su kapetani. To je učinjeno da bi naši oficiri bili ekvivalentni, da bi bili na nivou činova koje imaju starešine KFOR-a na terenu.
       Vežba je, međutim, pokazala nešto drugo. Bilo je predviđeno da teroristima stigne pomoć iz vazduha u vidu padobranskog desanta i prepustićemo mašti čitaoca da pretpostavi ko je to ko bi teroristima mogao da pruži ovu vrstu podrške. Ovaj deo vežbe je otkazan zbog vrlo rđavog vremena i loše vidljivosti toga dana, no to nije sprečilo RTS da u specijalnoj emisiji objavi kako je i taj deo vežbe uspešno izveden, prikazavši snimke snimljene verovatno nekog od prethodnih dana. Razume se, ovo pokazuje da i RTS ima svoju doktrinu.
       Nesporno je, dakle, da je jedan dokument, kakav je doktrina, Vojsci Jugoslavije bio potreban, te da je, kako kaže Milorad Timotić, prilika bila da je to urađeno i ranije. Iako niko ne misli da je "tajming" usvajanja ovog dokumenta slučajan. Podrška "vrhovnom komandantu" Slobodanu Miloševiću je postala svakodnevna, a u petak, na vežbi, potpredsednik vlade Nikola Šainović je vojnicima predstavljen kao "naš saborac".
       Bojan Dimitrijević iz Instituta za savremenu istoriju podseća da je ove koncepcijske izmene najavio još general Ojdanić za Dan Vojske prošle godine, dakle u času dok je povlačenje sa Kosova još trajalo.
       Dimitrijević, čiji je posebni predmet interesovanja vojna istorija, kaže da je ovo četvrta koncepcijska modifikacija jugoslovenske vojske posle Drugog svetskog rata. Do 1948. sebe smo videli kao prethodnicu Crvene armije u mogućem pohodu na Evropu. Posle sukoba sa IB potražili smo utočište na Zapadu i tada smo gotovo bili član Atlantskog saveza. "Nakon stabilizacije prilika sa SSSR-om izvršena je preformacija kodno nazvana 'Drvar 1' kada je šezdesetih godina formirana TO i pošlo se putem praćenja 'sopstvenih tradicija', oponašajući mitologizovanu sliku koja je izgrađena o partizanskom ratu", kaže Dimitrijević.
       Razume se, slični vojni planovi postojali su i u vreme kraljevine. Istorijska konstanta u vojnom planiranju 20. veka u Jugoslaviji je da su vojne strukture uvek planirale vođenje rata kao da je reč o prošlom ratu. "Plan R-41, kojim se ušlo u Drugi svetski rat, a i svi raniji planovi, zasnivali su se na iskustvu Prvog svetskog rata i predviđali su napuštanje otadžbine i formiranje novog Solunskog fronta", govori Dimitrijević, ističući da i aktuelna Doktrina VJ, koliko se može zaključiti, priprema vojsku za sukob sa našim prošlogodišnjim neprijateljem.
      
       Faktor OEBS
       Prošlogodišnji rat je ostavio mnogo traga u doktrinarnim opredeljenjima, pa se Milorad Timotić pita "da li je dobra ocena da je 'vojni faktor sve više jedan od dominantnih u međunarodnim odnosima?'"
       "Možda bi realnije bilo reći da posle ukidanja Varšavskog ugovora i smanjivanja blokovskih tenzija u Evropi dolazi do opadanja uloge vojnog faktora. U održavanju postojećeg poretka u Evropi veliku ulogu dobija OEBS, čijim se dokumentima garantuje nepovredivost granica. Kao posledica toga, došlo je do velikog smanjenja brojnosti i veličine oružanih snaga i u Istočnoj i u Zapadnoj Evropi", kaže Milorad Timotić.
       Uočljivo je da u predstavljanju novog vojnog dokumenta general Pavković pominje činioce kao što su državno-političko i vojno savezništvo, ali se ne može zaključiti ko bi taj saveznik mogao biti. Mogući odgovor je da na to pitanje treba da odgovori neki dokument višeg reda, kao što je doktrina ili strategija odbrane, i time se ponovo vraćamo na primedbu generala Perišića da vojnu doktrinu kao ekskluzivno vojni dokument i nije moguće doneti ako ne postoje "stariji" dokumenti iz kojih se ona izvodi.
       "Odbrana zemlje se u prvom redu obavlja mudrom politikom" - kaže Perišić - "posebno kada je neprijatelj jači. Sve drugo vodi u poraz, pa makar taj poraz posle proglasili i za pobedu."
       Valja na kraju reći da je sve o novoj vojnoj doktrini, a to su i svi sagovornici naglasili, rečeno na temelju posrednih saznanja, pošto doktrina o kojoj je reč nije publikovana. Milorad Timotić ovu tajanstvenost smatra neprimerenom, jer, doktrina ne spada u dokumente koji se kriju: "Ako ruska vojna doktrina može da se nađe na Internetu, šta mi ima da krijemo svoju."
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ