Ugledni nemački ekspert za Balkan upoređuje predstojeće izbore u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, SR Jugoslaviji i na Kosovu

      Mnogi zapadni analitičari smatraju da će izbori koji će se jedni za drugima ove jeseni održati u više balkanskih zemalja - Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji, SR Jugoslaviji i, konačno, na Kosovu biti odlučujući za taj region.
       Razgovor sa dr Volfom Ošlisom, jednim od najuglednijih nemačkih eksperata za Balkan i autorom većeg broja studija o ovom području, počinjemo pitanjem - hoće li izbori ove jeseni značajnije promeniti postojeću sliku Balkana? Hoće li oni doprineti značajnijem pomaku u demokratskom pravcu?
      
       Kakvi su prema vašoj proceni izgledi udružene Demokratske opozicije Srbije i da li smatrate da će Slobodan Milošević priznati poraz ukoliko glasači odluče da novi predsednik treba da bude Vojislav Koštunica?
       - Koštunica je kandidat ujedinjene opozicije dok je ona ujedinjena. Najjača srpska opoziciona stranka, Srpski pokret obnove romanopisca Vuka Draškovića nije uz ujedinjenu opoziciju, kao ni najjači faktor demokratizacije u čitavoj SR Jugoslaviji, Crna Gora, koja sigurno neće učestvovati na izborima. To je dvostruko slabljenje opozicije, koja ipak možda na kraju neće proći tako loše.
       Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnenja, Koštunica vodi ubedljivo ispred Miloševića. Ali ne toliko ubedljivo da bi mogao da pobedi i moguće manipulacije i falsifikovanje izbornih rezultata od strane Miloševića. Pa, ipak, javlja se izvesna nada. A, računa se i na preokret u raspoloženju birača. Gledao sam neverovatnu specijalnu emisiju na crnogorskoj televiziji u kojoj je rečeno da ljudi gladuju, a onaj ko želi da dođe do jeftinog komada hleba mora da ustane u ponoć. Sve je zaista toliko loše da tako nešto nije moglo ni da se nasluti. I kad bi se zatim čovek zapitao ko je zapravo uzročnik takvog stanja da Srbi, najveći slovenski narod jugoistočne Evrope, žive u takvoj smrtonosnoj bedi, tad bi zaista veći deo biračkog tela mogao da glasa protiv Miloševića. Ali, tog čoveka ne bi trebalo potceniti. On ima vlast, on poznaje trikove i on nema obzira ni prema kome. NJegov cilj je vlast i obezbeđenje te vlasti. On misli samo osam sati unapred, više ne, rekao je za njega Dragoslav Avramović. A on to mora znati, jer on sa Miloševićem ima duže loše iskustvo.
      
       Koliko nasilje na Kosovu i nemoć međunarodne zajednice da zaštiti manjine, posebno Srbe, ide naruku Miloševiću?
       - Na to pitanje nažalost mogu da dam samo potvrdan odgovor. Razvoj događaja na Kosovu se nalazi na fatalnoj nizbrdici. Kosovo je nominalno još deo Srbije, odnosno SR Jugoslavije, a u stvari je odavno iz nje izašlo. Tamo više ne postoji nikakva želja, čak ni zbog čisto geografske blizine, da se sa Jugoslavijom načini jedna državna zajednica. Kosovo nije zavičaj jadnih žrtava, već je eldorado za sve kriminalce regiona. Ono je samo region smrti, kidnapovanja, bezvlašća, proterivanja, podmetanja požara. Sve što sam ovde rekao su uglavnom citati albanskih novinara. Stvari se na Kosovu razvijaju tako loše da bi jednoga dana u bliskoj budućnosti Milošević mogao da bude manje zlo i tada bi mogao da doživi rehabilitaciju od međunarodne zajednice, kako se uostalom dosad već više puta dogodilo - setimo se samo Dejtona.
      
       Kakva su vaša očekivanja od izbora na Kosovu?
       - To je farsa koja nema nikakvog značaja. Kosovo je pri tom silom etnički očišćeno. Jedanaest, ili već koliko nealbanskih manjina su nasilno proterane sa Kosova. Ne postoje nikakvi uslovi da se tamo održe izbori. Isto tako ne postoji nikakav cilj. Ja ne znam zašto se to tamo čini. Rezultat će biti nešto što neodoljivo podseća na način kako su to radili bivši komunisti kao što su Honeker ili Čaušesku. Biće 99 i još malo procenata za nešto što nema nikakvog značaja. To je jedna tužna farsa na koju čovek ne može ni da se nasmeje.
      
       Hoće li posle svih napora Zapada doći do poraza nacionalista u Bosni i Hercegovini. Imate li uvid u međuetničke odnose u Federaciji i Republici Srpskoj?
       - Bosna je još od juna na putu koji mnogo obećava. Velike nacionalne partije SDA, HDZ i druge su na silaznoj putanji. Alija Izetbegović najavio je svoje povlačenje. Pod pritiskom međunarodne zajednice ova zemlja se postavlja na zdrave noge. Do sada ona je bila virtuelna država. Postojala je međunarodno priznata Bosna i Hercegovina koja je bila članica Ujedinjenih nacija, ali koja u stvarnosti uopšte nije postojala. Vitalne odluke donosile su se u kantonima, a one su često bile obeležene zavišću, rivalitetom i surevnjivošću. Novi predsedavajući Veća ministara je postao Spasoje Tuševljak. Sada postoje nova ministarstva u kojima su veoma dobri kadrovi sa novim kompetencijama. Postoji i dobra volja ovih novih političara da učine ono što se godinama želelo. A to je, naime, stvaranje unitarne Bosne i Hercegovine, koja zaista ima evropsku perspektivu. Ja sam i u martu bio u Bosni i Hercegovini, ti procesi će strašno dugo trajati. Ali početak je tu i on je bolji nego ništa, kaže se u narodu. I, mi se s tim možemo saglasiti.
      
       Kako se razvijaju politički procesi pred izbore u Makedoniji? Ima li zabrinjavajućih tendencija?
       - Makedonija je u najbližem susedstvu sa Kosovom, Srbijom, Albanijom. A razlikuje se tako dijametralno od svih ovih zemalja, da čovek konačno može samo da kaže - zemlja je, politički viđeno, fantastično dosadna, ne događa se ništa. U glavnim vestima Makedonske televizije govori se o Kosovu, o Beogradu, o Atini, o ruskom predsedniku Putinu, ili već o nečem drugom. Ali o sopstvenoj zemlji Makedoniji govori se samo u vremenskoj prognozi. To je jedan veliki kompliment. U ovoj zemlji izgrađuje se demokratski konsenzus, što se u drugim zemljama još ni u začetku ne može prepoznati. Mi smo Makedonci, vi ste Turci, Egipćani, vi ste Albanci, mi se ne volimo, mi se svađamo, ali mi smo svi svesni da živimo u ovoj državi, što je već vrednost po sebi.
      
       VESNA ČOLIĆ