("Gebelsovske denuncijacije", NIN br. 2591)

      Zgrozio sam se na slobodi i obrazu M. Drecuna da napiše onakav tekst. Ko to tamo pominje Gebelsa!? Gospodin M. Drecun! NJegove "reportaže" sa "prvih linija" veoma dobro pamtim, jer tu i tamo sačuvam dobar stomak da gledam RTS sramotu...
       Šta ste i kome Vi to sve pričali, gospodine Drecun!? Zbog čega ste zamajavali ljude pričajući sve one nebuloze, svu tu najjeftiniju (ili po živote najskuplju) režimsku propagandu? Služeći se rečenicama koje kao da su izašle iz radne sveske naprednog (svesnog) omladinca V razreda osnovne škole... Vašim nesuvislim čitanjem bez daha i bez osećaja za tačku, zarez ili pitanje, budili ste u meni samo podsmeh, ali ne smeh, jer je sve to što nam se dešavalo, čiji ste Vi (ne)mali točak, sve samo ne smešno.
       Stvarnost je, nažalost, potvrdila da je sve što ste pričali i radili - obmana i laž. Uopšte me ne interesuje šta ste sada, da li ste njihov još (ili niste). Kada ste to shvatili i postali protivnik aktuelnog režima!?
       Tačno je da svako ima pravo da kaže svoje mišljenje, i da ga promeni... Međutim, strašno je što je ovaj režim i što su ovi ljudi kao Vi koji su činili (i čine!?) njegovu značajnu podršku, stvorili situaciju u kojoj nema tolerancije i političke razlike postaju mržnja i bes. Vaše pismo, nažalost, izaziva u meni samo ljutnju i bes. Stotine hiljada ljudi ste napravili da Vas (ljude kao Vi i režim) mrze... To nije dobro, ali krivica je Vaša, gospodine...
       Možete biti sada šta hoćete, krivica je napisana... Vi ste "novinar" i "gospodin", (pismen?!), a M. Glišić je čovek, pismen i od kulture, i NOVINAR.
       To što sam sada van zemlje, nemojte da Vas zavara da sam izdajnik, pobegulja, kukavica ili slično. Otišao sam prošle jeseni (najzad, i ne rado), preživeo sam bombardovanje (u gradu koji je bio "vruć"), bio sam i u Hrvatskoj 1991 (skoro pet meseci)... I nemam čime da se ponosim, i nisam heroj, a neke ratne drugove više i nemam... Tačka (nadam se).
      
       MARKO JANKOVIĆ,
       VANKUVER, KANADA