Moraš mnogo da želiš da radiš, a ne samo da ti se njuška vidi na ekranu, da te prepoznaju piljarice i saobraćajna policija. Ako je to motiv, izgoriš za nekoliko meseci

      Voja Nedeljković, dugogodišnji voditelj Trećeg kanala, čije su zabavne emisije "Trik šou", "3K Kabare", "Pozdrav iz Beograda" svojevremeno bile u vrhu gledanosti, trenutno priprema novi serijal emisije "3K dur".
       "3K dur" koncipiran je kao javna audicija, koja se održava po gradovima Srbije, a koja pevačima amaterima omogućava da se javno takmiče i, ukoliko pobede, snime CD i dobiju termin za svoj TV šou. Kroz audicije je do sada prošlo oko pet hiljada ljudi iz dvadesetak gradova Srbije.
       - Ideja je bila da pokušamo da osvežimo suženu i stalno ponavljajuću domaću pop i rok scenu, da pokažemo da ima ljudi koji umeju i mogu da pevaju i kojima samo treba pružiti šansu.
       Već posle nekoliko emisija bilo je oko 200 ljudi, a kada smo počeli da pravimo audicije po Srbiji, to se pretvorilo u više od emisije, u neku vrstu druženja. Uglavnom se prijavljuju mladi ljudi od 16 do 25 godina koji su se već bavili muzikom, imaju svoje bendove, tezgare po klubovima. Posle naših audicija, oni ostaju u kontaktu. Neki su uspeli i da uđu u poznate grupe, Generaciju 5 i Tap 011.
      
       Kako reaguju oni koji se ne kvalifikuju?
       - Nemamo tih problema. Svima je događaj da se uopšte pojave i javno pokažu kako pevaju. Pošto svako dovede svoju publiku, ponekad se neki roditelji malo žale "Zašto nije moja ćerka pobedila?", ali žiri se trudi da bude fer, da niko ne bude povređen. Uglavnom se vidi ko je najbolji i do sada se nije desilo da neko ko je stvarno dobar, ne prođe.
      
       Pokušavate da promovišete kvalitetniju muziku od one koja je trenutno aktuelna na našim televizijama. Mislite li da možete da konkurišete programima koji favorizuju novokomponovanu muziku?
       - Ne polazim od toga da treba samo da me vidi što više ljudi, da treba da podiđem milionima, nego bih samo da pokrenem nešto što je možda u zapećku, što je malo zakržljalo. Ne izmišljam rupe na saksiji, nego radim sa ljudima i samo ono što je u njima izvlačim i upakujem u emisiju "3K dur". Nema velike filozofije, nalazimo mlade ljude amatere koji se bave muzikom i to prezentujemo. Mi koji radimo emisiju samo smo kanal koji figurira između tih ljudi. Biće lepo kada jednog dana neko kaže "Imam deset zlatnih izdanja, a počeo sam na Trećem kanalu".
       Ako ljudi hoće i vole da rade i ako imaju nove ideje onda ne postoji razlog da to ne uđe u narod i da ne bude prihvaćeno. Važno je da poznaješ ili da intuitivno osetiš prirodu stvari i da znaš kome to nudiš. Ako veruješ u to i radiš bez zadrške, niko neće imati otpor. Možda se nekom neće svideti, ali će morati da ti prizna da dobro radiš. Moja satisfakcija je što se povezuju ljudi koji vole istu muziku i što se jednoj devojci, koja je u emsiji izjavila da bi volela da školuje glas u Beču, javio gledalac koji joj je omogućio da to ostvari.
      
       Treći kanal je prilično izgubio popularnost. Da li vam je palo na pamet da promenite redakciju?
       - Svašta čoveku pada na pamet, ali za sada imam dobar osećaj, znam gde sam, koliko mogu, šta mogu. Ne kažem da se ne bih prilagodio i nekoj drugoj redakciji, ali za sada nema potrebe da menjam mesto gde dobro radim i gde mi se to priznaje.
       Ne znam da li je opala gledanost našeg programa, nemam istraživanja, ali znam, po nekim internim parametrima, da je "3K dur" gledana emisija. Dobili smo nagradu "DŽU music internet anjards 99" koju je dodelila firma "Tehnicom" koja je napravila Internet takmičenje, mogli su da glasaju svi koji su priključeni na Internet. Emisija je iznedrila i dobru muziku i dobre ljude, i za mene je to dovoljno.
      
       Kako vam izgleda današnji zabavni program u poređenju sa vremenom kada su najgledaniji bili programi koje ste vi vodili?
       - Ne bih voleo da pravim poređenje, jer mi, u stvari, govorimo o ukusima, ali paradoks je da postoji sve više kanala i televizijskih i radio, a da to nije dalo mnogo nekih ekskluzivnih imena. Ima ih koji su se etablirali, koji rade sport, informativni program, muziku, možda se zna za njih, ali retko ko je ostvario status zvezde. Mada je o zvezdama kod nas teško govoriti, jer one ovde i ne postoje. Iza zvezde u svetu stoji mašinerija, a iza nas mi sami i okolnosti.
       Video sam neke surogate onoga što je nekada rađeno, nešto je pokušavano na drugim televizijama, ali to su emisije koje moraju da se prave iz stomaka, a ne onako 'ajde nešto da radimo'.
       Čini mi se da su mlađe generacije drugačije, da iako lakše mogu da uđu u sistem, jer prosto imaju više stanica na raspolaganju, njihov princip generalno glasi "hoću što pre i ići ću i krivim putem i naokolo ako treba, ali hoću mnogo i hoću sada". Nije problem što hoće mnogo, nego hoće i sada. Tako nema šanse da se uspe... Moraš mnogo da želiš da radiš, a ne samo da ti se njuška vidi na ekranu, da te prepoznaju piljarice i saobraćajna policija. Ako je to motiv, onda izgoriš za nekoliko meseci.
      
       IVANA JANKOVIĆ