O opstanku opozicione vlasti u velikim gradovima, osvajanju Novog Beograda; saradnji sa SPO-om Momirom Bulatovićem i Milom Đukanovićem; budućnosti DOS-a

      Milan St. Protić, je iz one statistički zanemarljive grupe koja već u četvrtom kolenu živi u Beogradu. Ali, to je najmanji razlog zašto ga Demokratska opozicija Srbije predviđa za gradonačelnika ukoliko pobedi u Beogradu. Istovremeno on će se za poslaničko mesto u saveznom parlamentu boriti u Novom Beogradu i Zemunu koji se smatraju socijalističkom odnosno radikalskom tvrđavom.
      
       Zašto su izbori dobili toliku važnost u Beogradu? Ko će pobediti?
       - Prvo, izbori u Beogradu su važni zbog toga što u Beogradu živi više od četvrtine stanovništva i što u dobroj meri od Beograda zavisi ukupna pobeda demokratske opozicije Srbije i Vojislava Koštunice kao predsedničkog kandidata, a to je naš prvenstveni cilj.
       Sama borba za beogradsku vladu je, po mom mišljenju, od našeg drugorazrednog interesa i imaće svoj pun smisao samo ukoliko pobedimo i na predsedničkim i na parlamentarnim izborima. Pokazalo se od 1996. godine do danas da je beogradska vlada nemoćna pošto se ukupan sistem u zemlji nije promenio. Jedan deo opozicije je odustao od te vlasti, a drugi deo opozicije se prilagodio postojećim okolnostima i u dobroj meri je doprineo da se slika o demokratskoj vlasti pokvari kod onih naših građana koji su u nju verovali.
       Nama predstoji dvostruka odgovornost. Jedna odgovornost je za stanje u čitavoj zemlji. Druga odgovornost je za sam grad. Te dve odgovornosti, po mom dubokom uverenju, ne mogu da se razdvoje. Ja sam uveren da su Beograđani opozicioni birači ili bolje rečeno, odani demokratskim idealima.
       Pitanje je samo da li ćemo mi u Demokratskoj opoziciji Srbije uspeti da ubedimo građane Srbije da to što govorimo i to što zastupamo zaista zaslužuje njihovo poverenje. Ovo sve govorim s obzirom na to opšte razočaranje naših građana za poslednje četiri godine.
      
       Opozicija je u Beogradu već pobedila na prethodnim izborima, i po pravilu, posle takvog perioda na vlasti, izbori zavise od toga šta je ta vlast uradila. Rezultati vlasti u Beogradu nisu impozantni.
       - Ne da nisu impozantni, nego su veoma razočaravajući. Ali, da ne zaboravimo i to da od te četiri godine samo je prvih nekoliko meseci Beograd imao istinsku demokratsku vlast, a zatim je imao jednu čudnu kombinaciju vlasti, gde je jedna stranka koja je nominalno pripadala opoziciji, držala vlast u Beogradu uz pomoć glasova, odnosno voljom vladajuće stranke. Negativan uticaj te saradnje sa režimom se preneo i na beogradsku vladu koja je samo nominalno bila opoziciona ili demokratska. U suštini je bila u saradnji, i to vrlo bliskoj, s režimom. Vrlo retko ko u Beogradu i danas veruje da je ova vlast u poslednje četiri godine bila čisto demokratska.
      
       Jedan od ključnih ciljeva SPS-a i JUL-a na ovim izborima je da pobede u velikim gradovima. Da li mislite da možete, uprkos tome što se događalo, da sačuvate Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad?
       - Možda nećemo sačuvati sve gradove, ali one ključne hoćemo. Ja tu nemam nikakvih sumnji. Na prvom mestu, ne mislim da postoje ikakve šanse da oni preuzmu Beograd, niti mislim da postoje šanse da preuzmu centralne beogradske opštine.
       Mislim da je situacija i u Nišu i Čačku vrlo slična Beogradu, ako ne i bolja, jer se tamo demokratska vlast pokazala neuporedivo boljom nego ona prethodna, bez obzira na nemoguće uslove u kojima su radili.
       Neki drugi gradovi, poput Kragujevca, biće mnogo teži da se osvoje, ali ništa nama neće vredeti pobeda na lokalnim izborima, makar uzeli 110 opština Srbije, ukoliko ne uzmemo centralnu vlast i ne promenimo sistem u zemlji.
      
       Zar nije Kragujevac primer koji govori da je odgovornost ipak na vama zato što i u Kragujevcu nema saradnje sa SPO-om, iako je vlast u Kragujevcu bila poštena i radila odgovorno?
       - To što bismo mi imali jednu opoziciju u Kragujevcu, a dva predsednička kandidata i dve liste na saveznim izborima, bio bi samo znak našim građanima da njih u Kragujevcu interesuje samo da sačuvaju kragujevačku vlast, a ne da u ovoj zemlji nešto suštinski promene. I tu nije smelo da bude milosti zato što nas to odvaja i udaljava od našeg pravog i konačnog cilja, pobede Vojislava Koštunice.
       Sav onaj svet koji je demonstrirao 1996. i 1997. godine to nije činio zato što je hteo da mi ili neko drugi vodi računa o njihovim lokalnim sredinama, nego zbog toga što su njihovi glasovi pokradeni i oni su iz dubokog ogorčenja ustali protiv ovog režima.
       Čini mi se da mi tada nismo najbolje razumeli šta sve građani od nas očekuju i da ne očekuju u prvom redu da redovno iznosimo đubre iz velikih gradova ili da uredimo vodovod i kanalizaciju, već da im omogućimo da mirno i dostojanstveno žive u ovoj zemlji.
       Moj pristanak da učestvujem u izborima za grad ima svoj motiv samo u tome što ja želim da pomognem da pobedi naš predsednički kandidat Vojislav Koštunica, a ne zato što ja ili neko drugi hoće da bude gradonačelnik Beograda.
       Naravno, to ne znači da mi ne osećamo zajedno sa svim drugim Beograđanima kako se u ovom gradu živi. Beograđani svakako zaslužuju grad koji će biti i prestonica i metropola. Mi hoćemo Beograd da vratimo na mapu sveta i Beograđanima grad da učinimo dovoljno velikim, širokim, bogatim i uređenim kako to njemu odgovara, ali na prvom mestu to hoćemo da napravimo od Srbije. Samo u takvoj Srbiji Beograd može da bude veliki grad.
      
       Istraživanja pokazuju da je sedamdesetih godina bilo samo tri posto onih koji su u Beogradu rođeni u drugom kolenu. Ko je po vašem mišljenju Beograđanin?
       - Beograđanin jeste čovek koji pripada, razume i širi beogradski duh, duh tolerancije i opuštenosti, svetskih vidika, kulturnih eksperimenata, prihvatanja svih onih uticaja i svih onih tragova koji stoje zapisani na ovom gradu.
       Beograđanin je, da kažemo i ovako, onaj koji je bar jednom u životu bio bombardovan. Ovaj grad je samo u ovom veku za manje od sto godina bombardovan pet puta. To je 1914, pa 1915, pa 1941, pa 1944, pa 1999. godine - pet puta.
       Ako ima nešto što treba da bude naš nauk, to je da niko više od budućih generacija Beograđana nema taj isti prokleti usud kao što ga imamo mi.
       Beograd nije Žitorađa i svi oni koji misle da od Beograda treba da naprave Žitorađu ili da naprave neku drugu kasabu od kojih se mi oslobađamo, evo, punih 200 godina, Beogradu i Beograđanima ne žele dobro.
       Naši preci su se u prošlosti veoma potrudili da od Beograda naprave evropsku metropolu i u tome su uspeli. I ako mi imamo ikakvu obavezu, to je da Beogradu vratimo sjaj koji je on nekada imao u vreme naših predaka.
       Pretvaranje Beograda u onu prljavštinu i učmalost u kakvu su oni pretvorili male srpske varoši u ovih poslednjih pedeset godina, mislim da je poguban put za Beograd i nažalost to se na njemu vidi. Prosto ne dam da Beograd postane Žitorađa.
      
       Vi ste poslanički kandidat u najmnogoljudnijoj beogradskoj opštini, Novom Beogradu, koji se smatra tvrđavom socijalista. Čini li vam se da bi opozicija mogla konačno da načne tu tvrđavu i da pobedi u Novom Beogradu?
       - Novi Beograd i Zemun je izborna jedinica sa skoro 400 000 birača i to je malo više nego Crna Gora. Oni smatraju to za svoj bastion. Ali, ja sam jedan od komandanata Demokratske opozicije Srbije i prihvatio sam da idem tamo gde se misli da je najteže. Dakle, da osvojim što veći broj glasova, zajedno sa svojim drugovima tamo gde su očekivanja drukčija.
       Koalicija "Zajedno" je 1996. godine uzela dva poslanička mesta od pet. Ja računam da ćemo mi sada uzeti najmanje tri. Pri tome nam je prilično pomogla i socijalistička i šešeljevska vlast po Novom Beogradu i Zemunu, jer su ponizili dodatno i jedan i drugi grad, tako da nam nije mnogo teško da pokažemo rezultate njihove vlasti.
      
       Da li ćete posle izbora, ako to bude moguće, ulaziti u koalicije da biste imali vlast u Beogradu i sa kim ćete ući u koaliciju?
       - Ja nisam preterani poklonik nikakvih koalicija, jer svaka koalicija podrazumeva i kompromis u programu. Mi imamo sasvim jasnu ideju o tome šta želimo da uradimo u Srbiji i kakvu zemlju hoćemo da napravimo u svakom pogledu, i to ekonomskom, kulturnom i međunarodnom i političkom. Isti takav program imamo i za Beograd.
       Eventualna koalicija, mada sumnjam da će nam ona biti potrebna, može da dođe samo sa demokratskim odbornicima, dakle, nikako s režimskim, ni jednim ni drugim ni trećim i samo ukoliko je naš program apsolutno prihvatljiv za njih bez ikakvih ustupaka.
      
       Razumljivo je da ste vi optimista. Ali, recimo da se program ne ostvari potpuno, da li mislite da bi predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica mogao da poveri mandat za sastav vlade stranci gospodina Miloševića ili njegovim saveznicima iz Crne Gore?
       - Iskreno da vam kažem, ja ne bih bio srećniji čovek nego da živim u zemlji u kojoj se o takvoj stvari uopšte i ne govori i gde bi bilo sasvim normalno i prirodno da fer i poštenim, demokratskim i ravnopravnim izborima onaj ko odnese parlamentarnu pobedu, formira vladu, a da predsednik Republike nema nikakvog drugog izbora, već da mandatara te većine predloži za predsednika vlade.
       Međutim, vi vrlo dobro znate da mi, nažalost, živimo u zemlji gde ništa od toga nije ni sigurno, ni jasno. Upravo je to ono za šta se mi borimo i to je ono što ćemo smatrati za svoj konačni uspeh da svi imaju ravnopravne uslove u izbornoj utakmici i da onaj ko odnese pobedu, ma ko to bio i ma koliko se razlikovao od mene, ima puno pravo da mu se poveri mandat da vodi ovu zemlju pod određenim uslovima na određeni rok i sa javnom kontrolom, nadzorom i polaganjem računa pred narodnim predstavnicima.
       Međutim, kad već govorimo o parlamentarnim izborima, moram da kažem da je nama crnogorska koalicija na vlasti zabola nož u leđa i da su svojim bojkotom izbora veoma otežali našu parlamentarnu pobedu. Ne kažem da su onemogućili, ali su je realno otežali.
      
       Da li je moguće da posle izbora Demokratska opozicija Srbije sarađuje sa Momirom Bulatovićem i da li će Momir Bulatović hteti da sarađuje sa vama, što bi verovatno poboljšalo njegovu poziciju u Crnoj Gori?
       - Mislim da je i vama isto kao i meni nezamislivo da će Momir Bulatović ili bilo ko iz vrha njegove stranke prihvatiti jedan program koji je postavila Demokratska opozicija Srbije. Ali sam smatrao da je taj program zajednički i prihvatljiv crnogorskoj koaliciji na vlasti.
       Pri tom, mislim da je crnogorska koalicija na vlasti, a pre svega glavna stranka DPS-a, nosilac još jedne dodatne obaveze koju su oni izgleda zaboravili, a to je da su oni svojim glasovima u saveznom parlamentu izabrali Miloševića za predsednika savezne države 1997. godine.
      
       Da li DOS ostaje i posle izbora?
       - Demokratska opozicija Srbije će morati da opstane zato što nju vezuje u osnovi taj program oko koga smo se složili i predsednički kandidat koga smo izabrali. Kao što i sami znate, Demokratska opozicija Srbije nije prerasla u takvu celinu koja bi podrazumevala određene unutrašnje organe funkcionisanja. Proći će neko vreme da se to stvori, ali pošto nas vezuju ogromni ciljevi i obaveze koje mi pred građanima preuzimamo, onda će Demokratska opozicija Srbije opstati, a ne verujem da će se dogoditi da neko iz nje iziđe. Ali, čak i ako se to dogodi, opet će Demokratska opozicija Srbije opstati, jer narod glasa za nju kao celinu, kao ideju, kao obećanje, kao budućnost. Oni koji je čine, upravo zbog toga dobijaju poverenje naroda.
       Dakle, govorim o sebi na prvom mestu i stranci kojoj pripadam, niko od nas ne bi imao nikakvih šansi da ne pripadamo takvom jednom velikom talasu kao što je Demokratska opozicija Srbije.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ