Tražimo li od istraživača javnog mnjenja nemoguće, zašto se rezultati njihovih istraživanja razlikuju, da li su važniji statistički proračuni ili pošteni anketari, ko su zapravo birači i kako je Arkan bio bolji klijent od opozicije

      Atmosfera u kojoj su, izgleda, u finišu izborne kampanje sva sredstva dozvoljena, kao da se prenela i u oblast istraživanja javnog mnjenja. Paušalnom diskvalifikovanju rezultata istra živanja javnog mnjenja od stranaka koje nisu baš dobro stajale, sada se priključuju izjave pojedinih istraživača protiv sopstvenih kolega, i tiho gunđanje nekih agencija protiv stranaka. Poslednje tvrdnje da je prednost Vojislava Koštunice nad Slobodanom Miloševićem gotovo u odnosu 2:1 (Srećko Mihajlović, CPA), odnosno da je "Milošević u maloj prednosti koja će se verovatno povećavati u poslednjim danima kampanje posle njegovih javnih nastupa" (Vinko Đurić, IPRESS), uz istovremeno medijsko podsećanje na ranije pogrešne procene, prete da u javnosti ozbiljno dovedu u pitanje kvalitet ovdašnjih istraživanja.
       Logika zdravog razuma govori da se istraživanja javnog mnjenja mogu koristiti za podsticanje neodlučnih glasača da se "prikače na vagon" budućeg pobednika, a da se, s druge strane, ovde istraživanja vrše u teškim uslovima. To je, međutim, samo vrh ledenog brega. Stvari su još mnogo komplikovanije jer uključuju sporove oko profila stručnjaka najkompetentnijih za projektovanje istraživanja, profesionalna razmimoilaženja oko vrste i strukture uzorka, tehnike anketiranja i mehanizama kontrole anketara, interpretacije "neodgovora".
       Laička strana je opterećena "čitanjem" rezultata kako kome odgovora i prevelikim očekivanjima, a kada se sve to začini pitanjem novca, želja naručilaca istraživanja i nemogućnosti prognoze rezultata u zemlji u kojoj su birački spiskovi slabo dostupni, migracije velike a krađe glasova redovna pojava, jasno je da sankcije ne moraju biti jedini razlog zbog koga Galup još nije stigao do Srbije.
      
       Stručni sporovi
       - Većina istraživanja ne samo ovde nego i u ostalim zemljama u tranziciji, kada ih rade domaće pa čak i strane agencije, nije kvalitetna jer ne slede rigorozne standarde nauke i prakse istraživanja javnog mnjenja - kategoričan je u razgovoru za NIN dr Miladin Kovačević, autor udžbenika, univerzitetski predavač i donedavni direktor važnih ustanova u oblasti statistike.
       - Upitnik je najčešće sinopsis ideja o pitanjima, neprecizno artikulisan. Kreiraju se ad hoc uzorci koji nemaju definisan plan i verovatnoće izbora jedinica, ne poštuju se pravila slučajnog odnosno reprezentativnog uzorka. Redovni pratilac svih istraživanja je "neodgovor", odnosno odbijanje anketiranja, što iskrivljuje očekivanu strukturu uzorka, a možda samo jedna istraživačka agencija statistički korektno vrši korekciju rezultata tehnikom poststratifikacije - stav je ovog poznatog stručnjaka, koji kao najtežu slabost ističe nedovoljno profesionalnu anketarsku mrežu i pomanjkanje kontrole u procesu prikupljanja podataka.
       Čelni ljudi svih agencija tvrde da po izvršenoj anketi proveravaju 10-20 odsto ispitivanih.
       Direktor "Partnera" Miroslav Šutić objašnjava da anketari ove agencije, na primer, u Bosni i Hercegovini imaju striktno zadatu putanju kretanja: svaka 16. kuća, pa u njoj član domaćinstva čiji je rođendan najbliži, dužina anketiranja 18-28 minuta, kontrolu prilikom unosa i obrade. Srbobran Branković iz "Medijuma" naglašava sofisticirane tehnike kontrole sadržaja statističkim metodama, a njegov perfekcionizam ide dotle da je na prigovor astrologa da se metodom najbližeg rođendana favorizuje određeni horoskopski znak, odlučio da slučajan izbor anketiranih vrši po početnom slovu imena!
       Sporovi postoje i oko veličine uzorka na kome se vrši istraživanje. Onaj koji se primenjuje u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su istraživanja bukvalno svakodnevna, zapravo je samo do 840 ispitanika, što je za ovdašnje prilike misaona imenica. Tako mali uzorak moguć je u stabilnom dvopartijskom sistemu, ali ne i u Srbiji. Standardna istraživanja ovde se vrše obično na oko 1500-2000 ispitanika, IPRESS-ovo najnovije je rađeno na 3154, a priču o velikom istraživanju koje je sprovodila Vojska Jugoslavije na 6 500 ispitanika nismo uspeli da proverimo. Sa velikim brojkama radi i Centar za istraživanje RTS-a, čiji su rezultati svojevremeno, prema rečima Dušana Mitevića, vratili optimizam režimu.
      
       Ko su glasači?
       Kako ispoštovati starosnu, polnu, obrazovnu i regionalnu strukturu kakva postoji u stanovništvu, s obzirom na to da je poslednji popis bio još 1991. godine, da su u opticaju vrlo šarolike brojke onih koji su otišli u inostranstvo, izbeglica koje su dobile državljanstvo, da ima promena u nacionalnoj i obrazovnoj strukturi a da je ovdašnja administracija poznata po neažurnosti i nepreciznosti? Statističari tvrde da je ključ znanja u njihovim rukama, a politikolozi da se "uticaj sociodemografskih faktora na izbore precenjuje", kako je za NIN izjavio Srbobran Branković.
       Vinko Đurić iz IPRESS-a mešovitog preduzeća osnovanog 1992. godine i delom vezanog za Institut za političke studije, pre istraživanja izbornog ponašanja napravio je čak svoj model strukture onih koji izlaze na izbore, zanemarujući u potpunosti one koji apstiniraju. U razgovoru za NIN, gospodin Đurić tvrdi da je, na primer, onih koji glasaju proporcionalno manje u starosnoj kategoriji preko 60 godina nego što ih ima u stanovništvu, da mladi češće prihvataju anketu nego što izlaze na izbore, da žena ima više u populaciji ali manje na glasanju itd., pa da tako treba postaviti i uzorak za istraživanje jer pobednika ne odlučuju svi nego samo oni koji popune listić.
       Osim činjenice da se sva istraživanja vrše na teritoriji Srbije bez Kosova, a upravo tamošnji glasovi mogu biti od presudne važnosti, ono oko čega se svi istraživači slažu, jeste da odbijanje anketiranja, koje se kreće od 30 do 80 odsto, značajno remeti stvaranje precizne slike jer se u najvećem broju ne radi o klasičnim apolitičnim apstinentima, nego strahu, neverici u anonimnost anketa. Iz istog razloga izvestan broj ljudi koji znaju kako će glasati, tvrde da su neodlučni.
       U prezentaciji istraživanja u medijima podatak o odbijanju se ne navodi, a veliki broj "neopredeljenih" među onima koji su prihvatili anketiranje, može voditi vrlo različitim interpretacijama. Na primer, prema istraživanju "Stratedžik marketinga" za Vojislava Koštunicu 45,1 odsto a Miloševića 38,3 od glasača koji su izjavili da su već opredeljeni. Ovi podaci se značajno razlikuju od odnosa 29,2 : 25,9 kakav je poslednjih dana nađen u istom istraživanju pod rukovodstvom Srđana Bogosavljevića kada se uključe 24,6 odsto onih koji su neodlučni i 7,7 odsto onih koji neće izaći na izbore.
       - Planirana greška iznosi pet odsto, i ona raste ako se frekvencija smanjuje, kada se radi o malim bojevima. Iz raznih razloga, na nivou realizacije greška se često duplira - objašnjava Srđan Bogosavljević, direktor Stratedžik marketinga.
       Da istraživači skreću pažnju naručiocima na očekivana odstupanja, direktor "Partnera" ilustruje primerom sa crnogorskih predsedničkih izbora. - Radili smo procenu da će Đukanović dobiti od 46 do 53 odsto, sa 48 odsto kao najverovatnijom cifrom. Klijent je pročitao 53 odsto, i kada je došlo do drugog kruga, bilo je prilično neprijatno.
      
      
       Želje naručilaca
       - Srpski pokret obnove ima negativan stav prema istraživanjima uopšte. Kada smo javili Draškoviću da je avgusta prošle godine dostigao maksimalan rejting od 18 odsto, ne samo da nije verovao, nego je poručio da mi to hoćemo namerno da ga umrtvimo. Savez za promene istraživanje naručeno još kada je sa njima bio Panić, nije u potpunosti ni preuzeo - kaže Šutić, koji je lično pogođen izjavama kolega poput one Vinka Đurića "da ima agencija koje bi za pare uradile sve".
       - Mi radimo profesionalno i nemamo vremena za akademske rasprave. Od toga živimo i sasvim je šašavo da bilo ko prepravlja i namešta rezultat jer to može učiniti samo jednom a onda zatvoriti firmu.
       Šutić je jedini bio spreman da govori i o cenama istraživanja. - Ako nema para, onda anketari nisu motivisani, kontrola je nedovoljna. U Crnoj Gori se, na primer, mora voditi računa i o tome ko sa kakvim prezimenom može na čija vrata da zakuca, a za to se sve treba pripremiti. Zato naše istraživanje košta 18 a ne 10 dEm po upitniku, i zato sada ne učestvujemo u ovoj poplavi istraživanja u Srbiji. Ozbiljno istraživanje za savezne parlamentare izbore sa tolikim brojem izbornih jedinica ne bi bilo moguće za manje od 50 000 dEm - kaže on, ističući kao primernog klijenta pokojnog Željka Ražnatovića Arkana. - Kada je poslednji put hteo da se kandiduje za poslanika, došao je i traži da utvrdimo ima li šansi. Ustanovili smo da nema, on je platio, zahvalio i odustao od kandidature.
       Naručioci istraživanja, pored političara, obično su mediji i nevladin sektor. Nekada su to i strane firme u čiju motivaciju i načine korišćenja rezultata agencije principijelno ne žele da ulaze.
       Dr LJiljana Baćević, upravnik Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje (CPIJM) objašnjava da postoje dva nivoa poslovne saradnje: kada ovdašnja firma vrši samo tehničke usluge, ili kada se za naručioca radi čitav projekat na zadatu temu, kada je uslov da nema mešanja u posao.
       - Ne verujem da ijedna agencija dopušta mešanje. Problemi mogu nastati jedino kada po završenom poslu naručilac saopštava samo rezultate istrgnute iz konteksta, bez neophodnih objašnjenja, ili ako želi da se mi pojavimo u njegovo ime u javnosti.
       Za koga je, međutim, radio IPRESS Veljko Đurić nije želeo da kaže, ali je velikodušno ponudio NIN-u dosada neobjavljene rezulate njihovog istraživanja iz prve nedelje septembra. Ne samo zbog rezultata koji jedini favorizuju predsedničkog kandidata Slobodana Miloševića u odnosu na Vojislava Koštunicu (vidi tabelu), logično je pretpostaviti da je naručilac ovog istraživanja upravo SPS-JUL, iz čijeg su vrha istraživači inače nedavno optuženi za agencijski dosluh sa CIA. Narudžbu SPS-a Đurić nije ni demantovao ni potvrdio, naglašavajući da se agencije ne smeju vezivati za stranke.
      
       Veštičiji posao
       Dok Đurić ostaje tajnovit, u vreme kada ovaj broj NIN-a bude u prodaji, CPIJM će saopštiti najnovije rezultate rađene za Politički tim 2000 sa Vesnom Pešić na čelu, a sliku javnog mnjenja Vojvodine prezentiraće i agencija SCAN, inače valjda jedina u ovoj branši koja svaka tri meseca iz sopstvenih sredstava istražuje trendove u severnoj pokrajini. Istraživanja se, dakle, množe, a sa njima i razlike u nalazima.
       - Javno mnjenje je nestabilan faktor, registruje se površinski sloj koji je podložan promenama, hirovit, reaguje na događaje u kampanji, nekada i sa zakašnjenjem. Logično je da se istraživanja razlikuju, jer su i tajming i uzorci različiti - kaže gospođa Baćević, koja je inače diplomirala psihologiju, magistrirala komunikologiju a doktorirala politikologiju. - Potrebno je raditi seriju istraživanja i pratiti dugoročne trendove, mada su i tada mogući promašaji kao što se, na primer, desilo u Velikoj Britaniji prilikom poslednje pobede konzervativaca.
       Upozoravajući da slika javnog mnjenja u jednom trenutku ne znači da će rezultati izbora biti takvi, istraživači su oprezni kada se zatraži preciznija prognoza.
       - Neopredeljeni će se priklanjati jednom od dvojice vodećih kandidata. Vojislav Mihailović ima rejting slabiji od njegove stranke SPO, i on će još padati. Tomislav Nikolić i radikali uopšte, sigurno su potcenjeni. Ukupno, SPO je siguran gubitnik, a Milo Đukanović potencijalan - kaže za NIN Srđan Bogosavljević.
       - Radikali se postepeno oporavljaju, a za razliku od većine drugih, mi ne nalazimo pad, već samo stagnaciju socijalista - slično za NIN procenjuje Milka Puzigaća, direktorka novosadske agencije SCAN.
       - Posle ovih izbora jasno će se profilisati dva velika bloka: levica oko SPS-a i JUL-a i centar oko Demokratske opozicije Srbije. Gubitnici su SPO i radikali. Šešelj će izgubiti Zemun, SPO Beograd. Odziv će biti veći nego ikada, očekujemo oko 75 odsto. Mi nalazimo na veće odbijanje u kvartovima koji su tradicionalno bili naklonjeni vlasti, ali Milošević još drži sve konce u svojim rukama - tvrdi za NIN Vinko Đurić.
       Može da bidne, al' ne mora da znači.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ