("Ribari ljudskih duša", NIN br. 2591)

      Vaša novinarka Zorica Stanivuković na sebe je preuzela (izuzetno osetljiv) zadatak analize skorašnje posete hrvatskog nadbiskupa Bozanića našoj zemlji. I to joj nije bilo dovoljno već nam je "na znanje" iznela čitavu pregršt aktuelnih govorkanja i moralističkih predrasuda, a na račun određenih velikodostojnika naše Crkve.
       Bez ikakve sumnje, poduhvatila se više nego ambicioznog posla, jer ovo je, sigurno, jedan od najtežih novinarskih žanrova. I to posebno kada je reč o srpskom i jugoslovenskom novinarstvu.
       Pre svega, izgleda da se novinarka naljutila što srpski patrijarh i svi naši episkopi ne učestvuju dovoljno žustro i aktivno u rušenju aktuelne vlasti. Smeta joj što oni gube vreme na nekakvim liturgijama i u dosadnim molitvama, umesto da se bave društveno korisnijim radom. Recimo, potpisivanjem peticija, ekskomunikacijama (po kratkom postupku) omrznutih državnih funkcionera, angažovanim marševima protesta, ritualnim proklinjanjem predsednika i njegove šire porodice, mišljenjem u okviru opozicionih slogana, blagosiljanjem Haškog suda, davanjem izbornih preporuka vernicima sa crkvene katedre...
       U igri su, dakle: paušalne izjave, neproverene poluinformacije (u stilu: "kako tvrde dobro upućeni izvori"), više puta je izlicitirana navodna oštra podela naših vladika na protivnike i pristalice "diktature Slobodana Miloševića". Naravno, nisu zaboravljene ni već poslovično maglovite tvrdnje sa temom odnosa Vatikana i Srpske pravoslavne crkve. I da ne nabrajamo dalje u istom smeru. Sve je ionako već toliko puta viđeno.
       I po starom receptu, sve je dodatno začinjeno misterioznom, sablasnom atmosferom nekakve "tajne crkvene diplomatije" ispunjene opskurnim razgovorima u skrivenim polumračnim hodnicima - otprilike onako kako se to radi u osrednjim špijunskim romanima i pseudoistorijskim serijalima komercijalnih TV stanica.
       U viziji Stanivukovićeve sve je uvek "senzacionalno", "dobro smišljeno", "od običnih očiju skriveno". Iza posete ("poverljive misije") stoje "tajni dogovori" u Zagrebu i Beču i, izgleda, još tajniji u Vatikanu. Takođe, saznali smo da "katolička crkva već godinama finansijski pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu", preko posebnih tajnih računa i fondova (?!)
       Tu su i "poverljive" informacije o nekakvim "papinim savetnicima" i specijalnim "ekspertima za Srbiju" koji, kako nam se čini, bez prestanka imaju noćne košmare sa bačkim vladikom Irinejem u glavnoj ulozi, dok, istovremeno, u zvezde uzdižu njegovog virtuelnog suparnika, šumadijskog vladiku Savu. Koga bi, po istim izvorima: "vatikanski kler rado video na mestu naslednika sadašnjeg patrijarha" (?!)
       Prljava mašta čitalaca je dodatno zaintrigirana i najnovijim "otkrićem" o bliskim susretima (začinjenim vinom i kafanskom pesmom) srpskih i hrvatskih sveštenika "u Ženevi i Slavonskom Brodu", i to "u jeku najstrašnijih krvoprolića u istočnoj i zapadnoj Slavoniji".
       Tom prilikom i pravoslavni i katolički sveštenici dobijaju podjednako cinične, metaforične oznake - Stanivukovićeva ih naziva pritvornim "pastirima" (da, upravo tako, sa navodnicima). Verovatno zato da bi se svi mi, verujući hrišćani, od sada prepoznavali kao iskrene ovce (naravno, bez navodnika).
       A čitav tekst je i adekvatno, sociološki prepotentno naslovljen. Ništa manje nego: "Ribari ljudskih duša" (izlizano, da otrcanije ne može biti). Da se ne razmišlja puno i nepotrebno. Kada je ionako sve (unapred) jasno i predvidivo.
       I da privedemo tekst kraju.
       Prvo - zabrinjava činjenica da pomenuti tekst kao i da nije nikakav izuzetak, već pravilo.
       Drugo - ovakvo pisanije podjednako škodi i ("pokuđenom") vladici Irineju i ("pohvaljenom") vladici Savi, bar isto koliko i našoj Crkvi i ugledu NIN-a.
       Treće - molim sve dobronamerne čitaoce da (makar oni) ne guraju na silu to malo preostale duhovnosti u već pretrpanu fioku sa prljavim političkim vešom.
       I, kao poslednje, ali ne i najmanje važno - setimo se jevanđelske pouke za sva vremena: "Kakvom merom sudite, takvom merom će vam se suditi."
      
       DRAGOSLAV BOKAN,
       reditelj iz Beograda