NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Šta da se radi
Samospasilački poduhvat
 

Građani Srbije i Crne Gore imaće priliku za nekoliko dana, 24. septembra, da izvedu samospasilački poduhvat, da glasaju protiv rđave državne uprave. I protiv onih koji sa zalogajem u ustima aplaudiraju toj rđavoj upravi

      Srpska i jugoslovenska državna kuća su u smrtnoj opasnosti, jer sadašnji domaćin odavno ugrožava njihov opstanak. Za trinaest godina vladavine prošao je put od komunističkog askete do prebogatog proizvođača i širitelja neistinitih vesti. Sada, posle svih nacionalnih i državnih poraza, govori da smo "bolji od drugih, bolji i od sebe samih". Demonstrirajući odsustvo smisla za istorijsku odgovornost, on pokazuje da ga procedura ne zanima i čini ono što je malo upravljača činilo u političkim poslovima: istura ispred sebe suprugu, valjda zato što ona podupire njegovu megalomaniju.
       Na način starih boljševika on ne voli pojedince nego kolektiv, ne uzbuđuje ga sudbina čoveka nego čovečanstva.
       Predan iluzijama i prividima, on je izgleda uobrazio da ga je proviđenje poslalo na svet kao spasioca "naprednih" zemalja i ustrojstava. Ne misleći koliko će svojih sunarodnika ugrobiti ostvarujući svoj "projekat", on uporno i često bezrazložno okreće susede protiv sebe i nas, i susede suseda, i gotovo ceo svet. Nesposoban da sluša protivna mišljenja i nespreman da prima savete, on pravednicima proglašava samo one koji su na njegovoj strani. Vojuje, tobože, da odbrani nacionalne i državne interese, a uistinu da ostvari lične ambicije, da zadovolji svoj inat i borilačku strast.
       Tako su srpska i jugoslovenska kuća postale omražene i veliki deo sveta ih gleda kao nekakvo kužno mesto na planeti.
       Najpreduzimljiviji (ili najočajniji) beže iz te kuće u kojoj nema radosti.
       Šta da se radi?
       Građani Srbije i Crne Gore imaće priliku za nekoliko dana, 24. septembra, da izvedu samospasilački poduhvat, da glasaju protiv rđave državne uprave. I protiv onih koji sa zalogajem u ustima aplaudiraju toj rđavoj upravi.
       Izopšteni iz svetskih tokova i veza, iznureni nepotrebnim ratnim naporima, siromašni u zemlji koja je mogla biti bogata i najbogatija, neki Srbi i Jugosloveni sladostrasno su prihvatili život u iluzijama i nadanjima, a neki se fatalistički predali nestajanju. Neću da verujem da su takvi u većini. Ne mogu, ne smem verovati da će 24. septembra većina za izbore stasalih građana izabrati svoj sadašnji udes.
       Znam da je nasilje u srodstvu sa strahom. Znam da će batinanje "otporaša" i stalno zastrašivanje neistomišljenika uvećati zbir pogruženih i uplašenih. Oni će 24. septembra, kao hipnotisani, krenuti na izborna mesta da urade ono što im nalaže Drugi dnevnik Radio-televizije Srbije: glasaće, dakle, za onoga ko im je dao iluzije a uzeo novac i dostojanstvo. Ali, koliko ima takvih Srba i Jugoslovena? Manje, mnogo manje nego na prethodnim izborima.
       Sada će se na izborima pojaviti jedna nova generacija, mladi ljudi koji su i pre punoletstva lako sabrali sve gubitke upravljačkog bračnog para, gubitak teritorija, gubitak nacionalnog dostojanstva, gubitak dobrog standarda, gubitak veza sa svetom, gubitak imovinske i pravne sigurnosti, a onda i stotinu drugih gubitaka. Oni će, dabome, listom glasati za promene, za Demokratsku opoziciju Srbije koja nudi kraj mukama i poniženjima.
       Neću da verujem ni u tu priču da će većina starih i neobrazovanih opet podržati sadašnju vlast. Sada će, uveren sam, mnogi stariji članovi srpske i jugoslovenske državne kuće, glasajući protiv onih koji zastrašuju i prebijaju njihove unuke, glasati za demokratiju. Do tada, do 24. septembra, svaki demokrata treba da učini za promene koliko je kadar.
       Posle trijumfa demokratije, međutim, neka niko ne bude iznenađen ako poraženi upravljači, koristeći sluge i hvalitelje, proglase sebe pobednicima. Već su to činili.
       Šta onda da se radi? Kako da se odbrani izborna pobeda?
       Odgovornost članova srpske i jugoslovenske državne kuće nije ista. Neki će gledati u oči dedove na starim fotografijama. Neki će (ako su vojnici, na primer) u vojvodi Živojinu Mišiću videti našeg opšteg dedu. Izmicanjem od odgovornosti ne ulazi se u naručje istorije i zato opet treba napisati: neka svako učini koliko je kadar i koliko mora.
       Neka nam Bog pomogne da kao sposobni ljudi pobegnemo sa začelja Evrope i neka Bog pomogne i sadašnjem jugoslovenskom predsedniku da svoj politički život nastavi poštovanjem reda, procedure i makar onih zakona koje je sam potpisivao. To će sve nas učiniti srećnijim, a njega boljim.
      
       DR NEBOJŠA ČOVIĆ
       (Autor je predsednik Demokratske alternative)


Copyright © 2000 NIN - redakcija@nin.co.yu