U šestoj godini svog septenata, Širak raspisao referendum o skraćivanju predsedničkog mandata na pet godina. Kraj koabitacije?

      U nedelju 24. septembra jedna od temeljnih institucija ustavnog poretka Pete republike biće revidirana. Toga dana, na referendumu, Francuzi će, to se već smatra izvesnim, odlučiti da mandat šefa države ubuduće, umesto sedam, traje pet godina. Jedan od najvažnijih delova političke zaostavštine generala Šarla de Gola, velikog poklonika, ali i žrtve referenduma, otići će u muzej istorije.
       Francuska je, inače, poznata kao zemlja koja, posle Švajcarske, možda i najradije pribegava referendumu, tom obliku "neposredne narodne demokratije". Sklonost referendumu Francuzi duguju Dantonu, zahvaljujući kojem je Nacionalna skupština još 1792. godine izglasala princip prema kojem svaki ustav treba da odobri narod. Blagodeti tog načina dobijanja narodne podrške uočio je i Napoleon Bonaparta, koji je na referendumu dobio široku podršku - za svoj državni udar, odnosno učvršćenje lične vlasti.
       Ali, kako u Francuskoj, tako i na drugim političkim prostorima, institucija referenduma je, ipak, stavljana pod sumnju, osporavana je kao najviši oblik demokratije. Zabeležena je kritika koju je 1869. godine izrekao princ Žerom Bonaparta: "Ja ne podržavam referendum. To je samo privid demokratije. Šta znači tražiti na referendumu izmene ustava? Ako narod kaže 'da' to je iluzija, ako kaže 'ne' to je revolucija."
       Koliko referendum može iskriviti, ili upotrebiti volju naroda, govori i primer Adolfa Hitlera koji je upravo tom metodom izveo da mu se, kao kancelaru, pripoji i funkcija šefa države.
       Što se De Gola tiče, on je svoj povratak na političku scenu 1958. godine legalizovao i učvrstio ustavnim referendumom. I kasnije je posezao za istim sredstvom, da bi razrešio razne krize. Između ostalog, preko referenduma okončao je rat u Alžiru. Političku scenu je i napustio posle jednog referenduma na kojem su mu Francuzi rekli "ne". Pre glasanja o njegovom projektu reforme Senata i regionalnih vlasti, 1969. godine, čime je želeo da učvrsti studentskim događajima iz maja 1968. godine uzdrmanu vlast, general je objavio da će se - u slučaju negativnog odgovora na referendumu - iseliti iz Jelisejske palate. To je i učinio.
      
       Predsednički mandat
       Tema predstojećeg referenduma - trajanje predsedničkog mandata - već se godinama poteže na francuskoj političkoj sceni, s tim što su varijanti od pet godina bili bliži ljudi sa levice, uključujući socijalističkog predsednika Fransoa Miterana koji je, ipak, u Jelisejskoj palati proveo rekordnih 14 godina (dva uzastopna ustavom dozvoljena, sedmogodišnja mandata), držeći se čitavo to vreme podalje od svoje "pretpredsedničke" ideje. Autor poznate knjige "Permanentni državni udar" (1965), kako je žigosao De Golov način vladavine, Miteran je uživao u svim blagodetima ustava Pete republike, kao da je taj isti ustav skrojen po njegovoj meri.
       I aktuelni neodegolistički predsednik Žak Širak se donedavno zaklinjao u isti ustav, da bi sada, nenadano, "spoznao" i svojim sugrađanima poručio kako je više nego hitno da se isti ustavni tekst izmeni u ime "modernizacije i dalje demokratizacije" političkih institucija i to u jednom od njegovih ključnih paragrafa, tako što će predsednički mandat biti skraćen na pet godina. "Sedam godina je zaista mnogo" i narod bi trebalo "češće konsultovati o akciji njegovog predsednika", otkriva sada Širak u šestoj godini svog septenata, već se uveliko pripremajući za novi - petogodišnji mandat.
       Šta je Širaka opredelilo za institucionalnu reformu, koja će početi da se primenjuje od predsedničkih izbora 2002. godine? Prema opštem uverenju, on će time uvećati šanse da nasledi samog sebe u Jelisejskoj palati. Petogodišnji mandat šefa države trebalo bi takođe da umanji, a prema nekim mišljenjima i da onemogući, koabitaciju, neprijatan i neprirodan "brak" predsednika države i njegovog prvog ministra iz različitih političkih tabora. Kada se ustav izmeni, oboma će mandat trajati po pet godina. Izbori kroz dve godine, i parlamentarni i predsednički, mogli bi da označe kraj "sustanarstva" u izvršnoj vlasti, kakvo, među velikim zemljama u svetu, poznaje jedino Francuska.
      
       Neuspeli kandidat
       To mišljenje ne deli (neuspeli) kandidat na predsedničkim izborima pre pet godina, bivši neodegolistički premijer sa sopstvenim iskustvom iz predmeta koabitacije, Eduar Baladir. On će ovih dana upozoriti sa stranica "Monda" da bi 2002. godine mogla "da se rodi nova koabitacija" što će, "bez obzira na njenu konfiguraciju", aktualizovati nove reforme ako se zaista želi iskorenjivanje sustanarstva u vlasti Jelisejske i palate Matinjon. "Petogodišnji mandat je koristan za bolje funkcionisanje naših institucija, ali nije dovoljan. To je početak, a ne kraj", kaže on. Jedan od pretendenata na degolističko nasleđe, odmetnik iz Širakovog Okupljanja za republiku (RPR), bivši ministar unutrašnjih poslova Šarl Paskva smatra da je šef francuske države, odlučivši se za referendum o petogodišnjem predsedničkom mandatu, skrenuo sa generalovog puta. On, nasuprot kampanji vlade i samog Širaka u prilog "da" na referendumu, vodi antikampanju pod naslovom "Dvadeset razloga da se kaže 'ne'".
       Francuzi će, kažu bez razlike sva istraživanja javnog mnjenja, reći u ogromnoj većini "da" predloženoj reformi. Naravno, računajući one koje će građanska svest pokrenuti ka glasačkim kutijama. Jer, kako ankete kažu nekoliko dana uoči referenduma, među podanicima Pete republike vlada teška apatija budući da 60 do 65 odsto njih namerava da "bojkotuje" nedeljni referendum.
       Ravnodušnost običnog Francuza prema stvari koja godinama okupira i deli političare na Seni, nije bez objašnjenja. On ima druge brige u glavi - cenu benzina, nezaposlenost, plate, napukao obrazovni sistem, nasilje u školama i predgrađima velikih gradova. Ali, kako kaže Žan-Luj Debre, i on iz sve heterogenije degolističke porodice, "demokratija u Francuskoj je toliko ukorenjena da ne može da bude ugrožena ni tankim odzivom glasača na referendumu".
      
       LANA ŠTRIKA